Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
02. 11. 2009.
Срамота!
Славољуб је изабран за жртву - ко зна због чега. Гледајући њега тек сад видим због чега се каже - жртвено јагње.
„Родић и Качаревић сумњиче се да су у својству власника, односно директора предузећа Манами током 2001. године, злоупотребом службеног положаја, прибавили противправну имовинску корист, на штету Комерцијалне банке. На терет им се ставља да су Комерцијалну банку оштетили за износ од 1.035.658 немачких марака по тадашњем курсу Народне банке Југославије, односно око пола милиона евра.“
(Из образложења Окружног јавног тужилаштва у Београду поводом заточења новинара Славољуба Качаревића)
Најпре се дуго није могло сазнати због чега су ухапшени. Колале су разне верзије јер званичне није било. Коначно је обелодањено. Намах се јављају недоумице. Зар је могуће да Банка коју је неко оштетио за пола милиона евра осам година ћути о томе. А не оглашава се ни данас. Незванично сам сазнао да до пре неки дан људи у њеном врху нису појма имали да су оштећени.
Жирант сам једном другу и чим два дана закасни да уплати рату, ето мени поштара на врата, с опоменом. Због 120 евра.
И наравно, оно што се сви питају: Што се чекало осам година?
Редови који следе односиће се пре свега на Славољуба Качаревића, којег познајем веома добро. Од људи који познају Славољуба Качаревића знатан број се огласио, готово углас, наводећи његове људске и професионалне квалитете. Придружујем им се. Човек изузетне честитости и угледа доживео је да га хапсе и утамниче док они којима је неспорно место у затвору не само да слободно шетају, већ су и на важним положајима, имућни, каткад се учини - и свемоћни.
Као код Орвела, све је натрашке. Слогани Министрства истине су: „Рат је мир“, „Слобода је ропство“, „Незнање моћ“. Према томе, зашто не би било нормално да поштени иду у затвор а разбојници, сецикесе, профитери, шпекуланти и ини уживају плодове новог устројства. Тако нешто већ су описивали Домановић и Нушић. Данашњица је превазишла писце.
Иако знам да није учинио ништа што и сам не бих, ако је Славољуб Качаревић потписао нешто што није требало, за то, као и свако други, треба да одговара.
Подигне се оптужница па се иде на суд. Ако се докаже кривица, иде се у затвор.
Али зашто га сада држе у тамници?
Не, он не може утицати на сведоке. На сведоке могу утицати они који ваде утоке, прете киднаповањем, потплаћују. Он нема оружје, не уме да прети, нема чиме да потплаћује. А и да има, то никада не би чинио. Па не зна ко би могли бити сведоци.
Ко се од вас сећа шта је било пре осам година? Ако се мени буде судило због нечега што се десило пре осам година, сам себи не бих могао бити сведок.
На сваки позив из полиције Славољуб се одазивао редовно.
Чињеница да је Славољуб Качаревић у затвору, толико је шокантна и невероватна, да је тешко разложно резоновати. Како разумно разматрати неразумно?
Тешко се отети утиску да се овде заправо ради о тортури коју над часним човеком чине извршна и судска власт, у спрези, организовано или не, свеједно. Али због чега? Иза оваквог непочинства крије се нешто, ко зна шта. Славољуб је изабран за жртву, ко зна због чега. Гледајући њега тек сад видим због чега се каже - жртвено јагње.
Када се (ако се) покаже да је на правди Бога кињен, не верујем да ће му се ико извинити. Неће их се тицати штета која му је нанета. Висок ниво шећера у крви није стекао од слатког живота, пређашњег, а дани и ноћи у Бачванској неће га снизити.
Кога је то брига?
Судија је поступио у складу са законским овлашћењима. Право и правда, учи се у школи, нису једно те исто.
Јуче је Славољубу била слава, данас је други дан. Ни јуче, ни данас није дочекивао госте. Дочекивали су их његови родитељи, Бранко и Радмила, и на зиду икона свеца којег за живота идолопоклоници ударише на муке, Христа ради и обесише о маслину.
То што није и још не знам колико дана неће бити у својој кући, већ у затвору, неће бити срамота. Његова срамота. То је њихова срамота.
Слободан Стојићевић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.