Вести
15. 10. 2015.
Конференција Савета Европе „Слобода изражавања - да ли је и даље предуслов за демократију“
Под ударом политичара
"Није лако време за слободу изражавања. Она је под ударом са разних страна - од екстремиста, политичара који користе климу страха, од бизниса, као и од власти које су спремне да жртвују слободу изражавања у име националне безбедности", рекао је генерални секретар Савета Европе Торбјорн Јагланд, на конференцији „Слобода изражавања - да ли је и даље предуслов за демократију", која је завршена јуче у Стразбуру.
„Када грађани не могу саопштити слободно шта мисле, власт се не може контролисати, слободни медији не могу указивати на корупцију, а појединци слободно удруживати“, истакао је Јагланд.
Алмир Шаховић, амбасадор Босне и Херцеговине при Савету Европе, оценио је да нема демократије без слободе изражавања и да није могућа искрена демократска дебата о питањима од општег значаја ако сваки појединац не може тражити и примати информације и слободно изразити своје мишљење.
Он је додао и да је Европски суд за људска права више пута истакао да није могуће организовати слободне изборе, ако нема плуралистичког мишљења и ако они нису слободни.
„За Савет Европе, а посебно Савет министара, право на слободу изражавања и информација је камен темељац демократије и све државе чланице то морају поштовати. Током година, Савет министара усвојио је велики број препорука и правила за државе чланице како би поштовале ово право. Основа за деловање Савета увек је био члан 10. Европске Конвенције о људским правима и слободама, као и судска пракса Европског суда за људска права. Конкретан резултат рада Савета је постављање платформе за промоцију заштите новинарства и безбедности новинара. Ова платформа, која је постала оперативна на почетку ове године, дозвољава организацијама које се баве слободом медија, да објављују информације директно на интернет платформи о наводним претњама, кршењима новинарских права или угрожавања њихове безбедности“, навео је Шаховић.
Председник Уставног суда Турске Жуту Арслан сматра да „морамо имати право на слободу изражавања, јер оно омогућава разноврсност и плуралитет, који су основни захтеви демократског друштва“.
Према његовим речима, слобода изражавања је исто тако и слобода да се обратимо другима, јер уколико некога „утишамо“ не дајући му право да се изрази, угрожавамо му право изражавања.
„Ово се може применити и на случајеве тероризма. Тероризам није увек само претња праву на живот, него и праву на изражавање појединаца. Недавни акт насиља у Анкари који је однео многе животе, није само терористички него и чин који је настрадалима ускратио могућност да се обрате другима. Тероризам је спустио црну копрену тишине преко њих. Зато је борба против тероризма предуслов за очување слободе изражавања“, напоменуо је Арслан.
Представница ОЕБС за слободу медија Дуња Мијатовић навела је да се многе међународне институције суочавају са проблемом дефинисања где је линија када слобода изражавања постаје говор мржње. Према њеним речима, та линија је говор који позива на насиље.
„И данас смо овде имали случај да се не именују земље које нарушавају слободу изражавања. Зашто се претварамо, зашто покушавамо да дамо одговоре је ли слобода говора предуслов за демократију. Сматрам да је то срамотно за 21. век. Зашто не бисмо именовали такве земље, кад имамо мандат за то“, нагласила је Мијатовићева.
Суткиња Европског суда за Људска права Ишил Каракаш рекла је на конференцији да је фрустрирајуће када државе понављају иста кршења Конвенције о Људским правима, наводећи да чак 11.000 одлука суда није спроведено.
„Многе земље не спроводе одлуке Суда. То је проблем за кредибилитет Суда, али и за државе које су упорне у неспровођењу његових одлука", додала је она.
-За легитимитет рада безбедносних служби услов је ефикасна и независна контрола њиховог рада, без чега нема ни поштовања слободе изражавања и других људска права - изјавио је јуче у Стразбуру заштитник грађана Саша Јанковић.
„Покушај да енкрипцијом заштитимо наше комуникације од домаћих и страних служби безбедности ублажава симптоме, али не уклања узроке проблема, који настају због масовног, неселективног надзора над комуникацијама грађана", рекао је Јанковић, који је говорио на панелу у организацији Савета Европе о масовном надзору комуникација.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.