Вести
13. 10. 2015.
ТВ претплата: Како су Нишлије одговориле Бујошевићу?
Прошле недеље генерални директор Радио-телевизије Србије Драган Бујошевић у Нишу је рекао да није примерено да ТВ претплата буде добровољна као до сада.
„Сматрамо да треба да буде обавезна као у Хрватској где људи не могу да приме плату уколико је нису платили”, рекао је Бујошевић након јавне расправе посвећене програмским садржајима РТС. Стигао му је и одговор управо из Ниша и то од Центра за заштиту потрошача ’Форум’ који преносимо у целости.
Погрешна рачуница директора јавног сервиса
Захтев да се донесе закон којим би претплата за јавни сервис у Србији била обавезна и да грађани не могу да приме плату ако не плате претплату (како је према речима директора јавног сервиса случај у Хрватској), је неприхватљив ако се у истом закону не би регулисало и да висина зарада од најмање 800 евра буде обавеза, (колико износи просечна зарада у Хрватској), како би грађани имали одакле да плате ту претплату.
Са минималном ценом рада од 121 динар (један евро) по сату, коју је за 2016.годину одредила Влада Републике Србије, није могуће плаћање пртплате, јер са минималном месечном зарадом до 180 евра не може се покрити ни четвртина званичне цене просечне потрошачке корпе од 65.000 хиљаде динара.
Иако поједини политичари кажу да 500 динара за претплату није много, са тих 500 динара може да се купи 14 векни хлеба, па је савим сигурно да ће се грађани уместо претплате определити за куповину хлеба, као основне животне намирнице у Србији.
Ни идеја о везивању претплате за рачуне за електричну енергију није решење, јер према званичним подацима у Извештају радне групе Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине, достављеног Влади Републике Србије септембра 2012. године. стоји да у Србији око 3.500.000 (тримилона петсто хиљада) грађана има дугове за утрошену електричну енергију и да се дугови крећу од 100.000 до више милона динара.
Према томе, сасвим је сигурно да се не може очекивати од грађана који не плаћају електричну енергију да ће плаћати претплату за јавни сервис.
Да финансирање путем претплате не обезбеђује стабилан приход за рад јавних сервиса, доказује и то да су многе земље то схватиле и укинуле претплату: Кипар, Мађарска, Исланд, Холандија, Португал, Црна Гора, Бугарска.
Као што се види и Холандија, као земља која је један од оснивача Европске уније, је укинула претплату иако је у тој држави минмална месечна зарада 1.500 евра.
Савкако да треба да се пронађе одржив и стабилан начин финансирања јавног сервиса, али је сасвим сигурно да финансирање путем претплате то није.
Један од могућих модела је пример Аустрије, једне од најуређенијих држава у Европској унији. Према том моделу, који се примењује за финансирање организација – установа од јавног интерса, које и саме остварују одређене приходе, из буџета Републике Аустрије се уплаћује тим организацијама онолико средстава колико оне саме приходују.
На тај начин се оранизације стимулишу да остваре што већи соптвени приход, како би из буџета добиле више новчаних средстава.
Како РТС сем прихода од продаје маркетиншких секунди, има и других прихода, мислим да би овај модел био прихватљив и за финансирање јавног сервиса у Србији.
Ниш, 12.10.2015. год.
ПРЕДСЕДНИК Мр Јован Јовановић
Коментари (1)
Остави коментар13.10.
2015.
Taksa za javni medijski servis
U ovom tekstu govori se o televizijskoj pretplati, dok se odredbe cl. 37-42. Zakona o javnim medijskim servisima (ZJMS) odnose na taksu za javni medijski servis. Medjutim, pretplata i taksa nistu isti pojmovi niti iste stvari.
ОдговориPo clanu 2. tacka 18. Zakona o budžetskom sistemu, neporeski prihodi su vrsta javnih prihoda koji se naplaćuju pravnim ili fizičkim licima, izmedju ostalog, za pružanje određene javne usluge (takse). Prema tome, u konkretnom slucaju, taksa se naplaćuje za neposredno pruženu javnu medijsku uslugu.
Posto se, prema clanu 61. ZJMS, odredbe čl. 37-42. ovog zakona primenjuju se od 1. januara 2016. godine, i posto se taj rok brzo priblizava, neophodo je da RTS preuredi svoj podsajt o RTV pretplati (tacnije: RTV taksi) i da o tome, putem svojih radio i TV programa, kao i putem drugih medija, redovno upozorava najsiru javnost.