Вести
04. 10. 2015.
Новинари траже од ЕУ механизам за владавину права
Комитет за заштиту новинара (ЦПЈ) препоручио је ЕУ да успостави механизам владавине права како би чланице биле одговорније за поштовање основних права и слободе изражавања, а члан 7. Уговора ЕУ се користио за кажњавање земаља које умањују медијске слободе.
Новинари указују да ЕУ није добро "опремљена" да одговори на кршење слободе штампе, као и на проблем чланица у којима су медијске слободе биле веће пре него што су ушле у ЕУ.
Као спорна питања наводе се и власништво над медијима, мањак транспарентности код доделе субвенција, сектор оглашавања, цензура и аутоцензура, али и недоследност ЕУ када је реч о земаљама ван Уније.
На примеру Мађарске, Комитет је доказао да ЕУ недостаје одлучност за реаговање када се не поштују медијске слободе.
У извештају објављеном 29. септембра Комитет за заштиту новинара анализира стање медија у ЕУ и упозорава да је слобода штампе у опасности.
Комитет је независна, непрофитна организација која се залаже за већу слободу штампе широм света. Основан је 1981. године.
Кључне институције ЕУ - Европска комисија, Савет, Европски парламент и Суд правде, нису довољно "опремљени" да одговоре на кршење слободе штампе, оцењује се у извештају.
Како се наводи, ЕУ је била много успешнија када се бавила кршењем слободе штампе у земљама кандидатима за чланство него у својим чланицама.
Према извештају, ЕУ полази од погрешне претпоставке да земље, једном када су ушле у чланство, више неће ићи назад.
Зато се Комисија, као чувар уговора ЕУ, показала као недовољно "опремљена" да изађе на крај са ситуацијом у Мађарској.
Штавише, у више земаља ЕУ слобода медија је погоршана након што су ушле у чланство.
Када је Мађарска 2004. године постала чланица ЕУ, била је 28. по Светском индексу слободе медија организације Репортери без граница, док је 2014. била 64.
Слично је и са Бугарском која је била 51. у 2007, када је ушла у ЕУ, а 2014. је заузела 100. место.
Нема одлучне акције против Орбана
Комитет на примеру Орбанове Мађарске показује како се државни медији претварају у провладин "микрофон", како се оглашавање користи да се награђују пријатељи и кажњавају противници, како се независни новинари маргинализују и уводе ограничења на Акт о слободи приступа информацијама, чиме се новинарима отежава да истражују оптужбе за корупцију.
У извештају се наводи да на изазов Орбанове политике у медијској сфери Брисел није одговорио одлучном акцијом иако се његови потези препознају као директни напади на новинаре и фундаменталне вредности Европске уније.
Изузимајући покретање ограничених процедура због кршења прописа и парламентарне резолуције, ЕУ је оклевала са акцијом.
Власништво над медијима у чланицама ЕУ такође је спорно питање.
У неким од њих су корпорације чије пословање у великој мери зависи од владиних одлука (јавни радови, трговина оружјем, телекомуникације) већински власници медија. Тако се увећава ризик од сукоба интереса и деловања медија као приватних цензора у име државе.
У Француској су неки од водећих медија у власништву индустријалаца, па су бојазни од аутоцензуре посебно снажне.
Кронизам, фаворизовање и мањак транспарентности код владиних додела субвенција и дозвола, као и оглашавање, често стварају ситуацију тзв. меке цензуре - када држава користи финансијске подстицаје да манипулише и ограничава пажњу медија, наводи се у извештају.
Указује се и на недоследности када је реч о земљама ван ЕУ.
Када ЕУ делује против репресивних земаља ван блока, велика је вероватноћа да снажни економски или стратешки партнери буду слабије укорени него мање значајне земље. Као пример се наводи да је реакција на Русију (око украјинске кризе) била "сувише слаба и закаснела".
Један званичник Европске службе за спољне послове, који је желео да остане анониман, искрено је рекао за Комитет: "Људска права нису баш у средишту спољне политике ЕУ".
"Недоследан приступ може да наштети репутацији ЕУ као глобалног лидера", истиче се у извештају Комитета за заштиту новинара.
Оцењује се и да је процес приступања ЕУ изузетно значајан период.
Упозорава се да ће Унија морати да буде строжа са земљама у процесу придруживања ако не буде имала на располагању снажан механизам за реаговање.
Тај механизам би се активирао у случају да земље са уласком у чланство крену уназад по питању медијских слобода.
Комитет у извештају указује и на компликовани ланац "командовања" у Европској комисији: "У Комисији је први потпредседник Франс Тимерманс задужен за владавину права и основне слободе и мора да осигура да су његове одлуке и иницијативе у складу са Повељом о основним правима. Међутим, практично Комисијин Генерални директорат за комуникације, мреже, садржаје и технологију има најдиректније везе са штампом. Делови тог директората за медије и садржаје баве се медијском политиком и на 'првој су линији' нпр. када Мађарска мења медијске законе. Тај директорат блиско сарађује са другим који се баве слободом штампе, попут директората за правду, за конкуренцију, за суседство и преговоре о проширењу, као и са Европском службом за спољне послове".
Како је пренео EurActiv.com, Комитет препоручује да институције ЕУ што пре поставе јасан, објективан и правно примењив механизам владавине права у сарадњи са заинтересованим странама.
Тим механизмом би чланице добиле одговорност за испуњавање обавеза из уговора ЕУ, посебно члана 2. Уговора ЕУ о основним вредностима, и члана 11. Повеље о основним правима који се односи на слободу изражавања и слободу штампе.
Такође из Комитета препоручују надзор над поштовањем Повеље ЕУ у чланицама, као и коришћење члана 7. и суспензије гласачких права чланици која крши оно на шта се обавезала у домену слободе штампе.
Према члану 7. Уговора ЕУ, озбиљне повреде вредности људског достојанства, слободе, демократије, једнакости, владавине права и поштовања људских права у некој чланици за последицу могу да имају суспензију или губитак права гласа у Савету ЕУ.
Комитет за заштиту новинара препоручио је да чланице ЕУ измене или укину прописе којима се крше слобода изражавања и слобода штампе, посебно оне који се односе на клевету, увреду, богохуљење, велеиздају.
Та органзиација тражи и да се забрани масовни надзор и регулише "циљано" праћење како би се обезбедило да се не компромитују права новинара на приватност и заштиту извора.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.