Вести
01. 10. 2015.
Медији најчешће пишу о старијима када су тема црне хронике
Већина медија нема свест о томе да у Србији живи 1.220.000 становника старијих од 65 година, што је 17 одсто популације о којој друштво мора да води посебну бригу, сматра Нино Брајовић, генерални секретар УНС.
Како каже, за таблоиде старији су најчешће тема када су жртве насиља, када страдају услед зиме, немаштине, ретко болести, односно кад су тема црне хронике, а проблеми старења и старијих недовољно су у фокусу медија.
Таблоиди који доминирају у укупном тиражу штампаних медија најче шће немају професионалан однос према старијима. У
електронским медијима се професионалније обрађују теме које се односе на старију популацију, али се и у њима ретко говори о старењу становништва и положају старијих особа као једном од најве ћих изазова 21. века, указује он.
Брајовић наводи да се не може рећи да су медији глуви и неми према угрожености старије популације али у њима по правилу недостаје систематичност и континуитет у обрађивању тема о проблемима старијих особа. Без таквог приступа медија не може се у друштву створити повољна атмосфера за решавање проблема трећег доба, подсећа генерални секретар УНС.
Како истиче, медији треба да раде у интересу јавности. Често постоје дилеме да ли је нешто у јавном интересу или не.
Међутим, када је у питању популационо старење, а самим тим и проблеми старијих, Брајовић сматра, да не би требало да има дилеме да медији треба да буду активнији у промоцији квалитета живота и активног старења као изазова за српско друштво и културу.
То управо значи да медији треба да буду место дијалога о могућ ностима и начину решавања проблема старијих, закључује он.
Према речима новинарке и ТВ критичарке, Бранке Оташевић, медијско бављење старијим људима није довољно, између осталог и због, како ка же, следеће две чињенице: „њих је све више у укупној популацији, а истовремено они су и међу највернијим корисницима традиционалних медија, нарочито телевизије".
Њихова слика у медијима прилично је једнообразна, стереотипна то су они што само ишчекују пензије, седе у чекаоницама домова здравља, играју шах по парковима... И маркетиншке агенције и аутори реклама тако их третирају: Мира (Бањац) шаље поздраве из бање, Бата (Живојиновић) препоручује лек за простату... Живот старијих је и комплетнији и комплекснији, поготово ако се узме продужетак животног века, па се може говорити и о ''четвртом'' а не само о ''тре ћем добу'', наводи за Данас Оташевић.
Она истиче, да се старима медији баве онолико професионално колико су професионални уопште, сходно свом профилу, степену аналитичности, склоности ка сензационализму у целини своје уређивачке политике.
Ретко ко се одлучује да им посвети посебан простор, сходно њиховим потребама и интересовањима, а да то не изгледа као гурање у ''старачки гето''. Увек је потребно мало више пажње и обзира кад се говори о ''старицама'', ''старцима'' чим се пређе 65! Да није помало увредљиво, а не само нетачно, примећује наша саговорница и додаје да би требало правити разлику између указивања на објективну рањивост старијих ( у том смислу могу се вући неке паралеле с третирањем деце као рањиве друштвене групе), али да није добро инсистирати само на њиховој немоћи, усамљености, одбачености јер се тиме додано јачају предрасуде и подстичу негативни стереотипи.
Медији свакако, сходно свом утицају, могу и да истакну проблеме и да помогну да се они решавају. Један од добрих недавних примера је у вези са контролом и сређивањем стања у домовима за старе. Увек се, медијским средствима, може вршити притисак на власти, али би ваљало више подстицати и подржавати иницијативе и залагање старих као грађана, појединачно, рецимо као посланика или представника неких институција, па разних савеза, удружења, клубова. Да им се, дакле помогне да се сами више боре за своја права. Нису, наравно, на одмет ни медијске кампање да би се, како се то каже, „сензибилисала јавност". Али ипак не под слоганом: „Стари нису ствари", објашњава Оташевић.
Директорка Геронтолошког центра Београд Сузана Мишић такође сматра да су старији људи тема у медијима углавном када се десе неки немили догађаји а да јавност остаје ускраћена за све оне „лепе животне приче и стваралаштва које генерација трећег доба има".
Ми се сада боримо за генерацију четвртог доба да успоставимо један систем у коме ће људу преко 80 година се добро осећати у својој кожи, да се не стиде што су достигли те године, јер то је за поштовање а не за избегавање. Доживотно учење је мото под којима цела Европа брине о својим старијима и ми се трудимо да пратимо те токове.
Зато мислим да је улога медија јако важна у промовисању позитивне слике о старости и старењу, као и могућностима које све домови за смештај старијих лица пружају а о којима јавност не зна каже за наш лист директорка највећег дома за старије у Србији.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.