Вести
21. 09. 2015.
Пројектно финансирање медија - реалност са још много питања
До краја августа, 84 локалне самоуправне расписале конкурс за пројектно финансирање медија по новим правилима, док 60 општина и градова то још није учинило.
Држава се неповратно повлачи из власништва над медијима на свим нивоима, у складу са Законом о јавном информисању, чиме престаје и њена директна контрола над уређивачком политиком, али у практичној примени параграфа још има много непознаница, нејасноћа и недоумица.
То је суштина дискусија на саветовању „Јавни интерес за грађане и медије и нови начин финансирања медијских садржаја“ које одржано 17. септембра у Центру Сава.
Скуп којем је присуствовало више од 120 представника општина и градова су организовали Стална конференција градова и општина (СКГО) и Мисија ОЕБС-а, у сарадњи са Делегацијом ЕУ, Министарством културе и информисања, Фондацијом за отворено друштво и Независним удружењем новинара Србије.
У служби пореских обвезника
Нови медијски модел предвиђа, како је наглашено на семинару, да локалне самоуправе више неће издвајати новац из буџета за финансирање рада локалних медија и да ће убудуће своју обавезу и одговорност за информисање грађана испуњавати кроз суфинансирање медијских пројеката од јавног интереса.
А који ће то пројекти бити, одређиваће независне комисије састављене од представника професионалних новинарских и медијских удружења, медијских експерата и представника цивилног друштва.
На тај начин требало би да се остварује обавеза локалне самоуправе да издваја део новца пореских обвезника за јавно информисање, али без директног утицаја на новинаре и медијске садржаје.
Учесници семинара су се сложили да ова година представља „нулту“ , „прелазну“ или „транзициону“ годину у примени новог начина финасирања медијских садржаја, будући да државно финансирање још није потпуно окончано, а да је пројектно суфинансирање тек започело.
У том смислу, представници локалних самоуправа су истакли да очекују одговоре на бројна питања како би могли да се много боље припреме за следећу годину и избегну неке од грешака које су примећене у почетној фази.
Новинарска и медијска удружења у том смислу дају свој допринос кроз стални мониторинг и анализу почетних искустава.
Чињеница је да је 2015. година у стручној јавности већ названа прелазном или експерименталном годином за спровођење нових медијских закона и да су се очекивали поједини проблеми и пропусти, иако је новим сетом закона, пре свега о јавном информисању, ова сфера у доброј мери уређена, рекао је председник НУНС-а Вукашин Обрадовић.
Велики изазов за локалне самоуправе
Према оцени председника СКГО Зорана Перишића, локалне самоуправе одавно нису биле суочене са овако комплексном темом као што је суфинасирање медија и разумљиво је да у овој фази има нејасноћа, па и грешака.
Он је истакао, међутим, да је правовремено и квалитетно информисање грађана обавеза новинара и медија, али и локалне самоуправе.
Локалне самоуправе више неће финансирати медије, него само одређене медијске садржаје од јавног интереса, нагласио је Перишић.
Државни секретар у Министарству културе и информисања Саша Мирковић поздравио је напоре локалних самоуправа и новинарских и медијских удружења на спровођењу нових законских решења.
Он је истакао да су до краја августа 84 локалне самоуправне расписале конкурс за пројектно финансирање медија по новим правилима, док приближно 60 општина и градова то још није учинило, између осталог и зато што за 28 локалних и регионалних државних медија још није окончан процес приватизације.
Неке општине, према речима Мирковића, конкурсе нису расписале због сиромаштва или зато што немају локалне медије.
Говорећи о приватизацији медија, Мирковић је саопштио да је први круг приватизације донео нове власнике у 22 медијске куће, а да је расписан други круг за преостале државне медије који треба да буде окончан до 31. октобра.
Током дискусије наглашено је да је у спровођењу нових законских одредби неопходно успоставити јасне механизме који ће гарантовати транспарентност и избегавање било каквих злоупотреба.
То ће, како је оцењено, бити један од највећих изазова.
Весна Јокановић из Министарства културе и информисања предочила је, рецимо, да Закон о јавном информисању није предвидео никакве санкције у случају да локална смаоуправа не распише конкурс за суфинансирање пројекат у области јавног информисања.
За непослушне, ипак, постоје санкције
Одговарајући на питање шта је предвиђено у случају да нека локална власт не испоштује Закон о јавном информисању, Јокановић је указала да „постоји могућност“ да Министарство финансија, на захтев Министарства културе и информисања, обустави новчане трансфере тој локалној самоуправи, што се до данас није догодило.
Шеф Мисије ОЕБС у Србији Петер Буркхард истакао је на скупу да систем пројектног финансирања медија не сме да промовише интересе политичких, економских и било којих других интересних група које теже да утичу на независност уређивачке политике.
Овај систем треба да допринесе да се услови на медијском тржишту стабилизују, а новац грађана троши у циљу јавног информисања, нагласио је Буркхард.
Буркхард је рекао и да независне институције још упозоравају на наставак забрињавајућих трендова у друштву, када је реч о медиима, и додао да је неопходно трајно радити на очувању медијског плурализма и локалног информисања широм Србије.
Указујући на значај подршке локалним медијима, он је упозорио да је медијима на језицима националних мањина понекад отежан опстанак на тржишту, али да право мањина да се информишу на својим језицима мора бити поштовано.
Председник Управног одбора Асоцијације медија Зоран Секулић посебно је указао да би било неопходно да се за идућу годину тачно зна са коликим буџетом се располаже за пројектно финансирање на свим нивоима власти.
Ту је посебно важна улога Министарства државне управе и локалне самуправе које би требало да пропише иста или приближна правила игре за све локалне самоуправе у поступку пројектног финансирања, сматра Секулић.
Фаворизовање медија ремети конкуренцију
Председник ИО Независног друштва новинара Војводине Недим Сејдиновић истакао је да је на новинарским и медијским удружењима велика одговорност да на прави начин укажу свим локалним самоуправама на чињеницу да новцем из буџета више не може да се финансира промовисање рада локалних политичких актера.
Кад разговарате са представницима локалних самоуправа о јавном интересу и објасните им да није циљ да се они рекламирају и само преносе сервисне информације, они мисле да се шалите, навео је Сејдиновић.
Саветница Одељења Министарства финансија за контролу државне помоћи Ирена Марковић подсетила је на законски став да да свако давање средстава из буџета може да наруши конкуренцију на тржишту.
Конкуренција на медијском тржишту аутоматски се ремети уколико се фаворизује нека медијска кућа, односно ако се селективно додељују средства одређеним медијским кућама.
Исто тако, Закон о контроли државне помоћи не прави разлику између тога ко је власник и какав је начин оснивања неког привредног субјекта, објаснила је Марковић.
Учесници саветовања су се сагласили да је упркос бројним тешкоћама и грешкама, увођењем пројектног финансирања медија начињен огроман напредак у систему јавног финансирања који би требало да унапреди квалитет информисања и елиминише разне злоупотребе и манипулације у циљу промовисања партикуларних политичких и економских интереса на уштрб јавног друштвеног интереса.
Коментари (1)
Остави коментар23.09.
2015.
još mnogo pitanja
Kao predstavnik jedne male opštine i učesnik pomenutog savetovanja, pitam, zašto nema odgovora na konkretna pitanja koja su postavili predstavnici pojedinih opština? Zašto su pojedini mediji preneli samo stavove panelista, a ne i ova pitanja. Zar nije osnovno pravilo čuti mišljenje obeju strana. Evo vam prvog dokaza kako sami novinari jednostrano obaveštavaju javnost.
ОдговориKo će u malim opštinama, koje nemaju lokalne medije, izveštavati o svakodnevnim dogadjajima, ako se novac podeli projektnim sadržajima, odnosno aplikantima iz drugih opština i gradova, ukoliko imaju dobre projekte. U mojoj opštini, koja se držala zakonskih odredbi i poštovala stav nezavisne komisije, projekti su bili očajni. Naučite lokalne novinare i urednike da pišu projekte. Ali, gospodo to košta, a vlasnici lokalnih medija neće plaćati seminare. I još nešto, oni novac traže uglavnom da pokriju plate zaposlenih, ne vodeći računa o održivosti ponudjenog projekta. A tek članovi komisije iz vaših udruženja!!! Nisu li to na ovaj način širom otvorena vrata korupciji, upravo za vaše eksperte. Jasno je da će uvek krivica biti svaljivana na lokalne samouprave, ali malo objektivnosti i vama neće smetati. Valja bolje definisati Pravilnik, usvojiti podzakonska akta i urediti bolje oblast informisanja. U suprotnom, država izlazi iz meedija, ali ulaze interesne grupe, lokalni moćnici, predstavnici vlasti koji imaju svoje televizije, naravno pod drugim imenom i prezimenom, potplaćuju članove komisije i stvara se, umesto reda, potpuni medijski haos.