Вести

18. 09. 2015.

Аутор: Милица Шарић Извор: cenzolovka.r

Нехумано извештавање доводи до напада на избеглице, до исламофобије и говора мржње

"Извештавање о избеглицама варира од једне до друге државе. У Немачкој су таблоиди наклоњени избеглицама, док су у Британији углавном против њих. Некада их медији виде као бројеве, некад као људе", каже за Цензоловку Ејдан Вајт, дугогодишњи генерални секретар Међународне федерације новинара, највеће и најстарије организације новинара у свету.

 

Ејдан Вајт, борац за права и слободе новинара и директор Мреже етичког новинарства (ЕЈН) из Лондона, недавно је у Београду учествовао на конференцији о слободи медија, коју је организовао магазин Njuzvik.

Вајт живи у Лондону, где је пре четири године покренуо Мрежу етичког новинарства (ЕЈН), која спроводи глобалну кампању промовисања добре управе (good governace) у медијима, вредности и стандарда које треба да поштују новинари, али и уредници и власници медија.

ЕЈН води кампање против говора мржње и корупције у медијима и позива на обнову етичких вредности у савременом новинарству.

Радио је за водеће новине у Великој Британији, укључујући лондонски Гардијан.

Након тога је као генерални секретар 24 године водио Међународну федерацију новинара (ИФЈ), најстарију и највећу организацију новинара на свету.

Активно је подржавао независне медије у време ратова деведесетих у бившој Југославији и енергично се супротстављао насиљу над новинарима.

Вајт тренутно припрема трогодишњи програм за јачање новинарства у Србији и региону, у сарадњи са Унеском, Европском унијом и медијским партнерима са Западног Балкана и из Турске.

Програм ће у нашем региону бити покренут ове године.

Пре тога је радио у Пакистану и Египту.

За Цензоловку говори о проблемима у српској штампи, начину извештавања о избегличкој кризи, као и о томе како планира да промени новинарство у Србији.

Цензоловка: Пре неколико дана је на насловној страни британског Индипендента објављена фотографија сиријског дечака којег је вода избацила на турску обалу. Док је већина других британских медија приказала мањи део његовог тела, Индипендент је приказао цело тело преминулог дечака и полицајца како стоји изнад њега.

Вајт: Та фотографија свакако показује пред каквим се изазовима уредници налазе. Фотографија коју је Индипендент објавио показује  дечака како лежи на плажи и празан простор између њега и човека који тамо стоји.

Постоји још једна фотографија, коју је већина медија употребила, на којој је полицајац узео дечака у наручје и односи га.

То је потпуно друга прича. Говори нам о саосећању, о заштити, у тој причи друштво брине о угроженима. Прва фотографија показује растојање међу њима: на обали је дечаково тело, он је жртва, а друштво стоји по страни. Можете видети тај велики простор између њих. Он нам даје слику напуштености, што је сасвим друга прича.

То шта ћеш изабрати, коју ћеш фотографију употребити говори о тежини избора који новинари морају да направе. Али тај избор мора да се заснива на човечности, што је основа новинарске етике.

Цензоловка: Да ли се слажете са избором Индипендента?

Вајт: Не могу рећи да се не слажем. Лично то не бих урадио, али постоје различити начини причања приче. Морате да одлучите како ћете испричати своју.

Индипендент је одлучио да то уради изражавајући своје мишљење. Одлучили су се за причу о миграцијама и нечовечности, јер Европа мора да се пробуди. Употребили су фотографију и написали испод ње своје мишљење.

Други то нису урадили. Они су само хтели да испричају причу о дечаку који је пронађен, што је изазвало сензацију и, ево, полиција односи дечака… и тако даље.

Испричали су причу на други начин. У питању је контекст. Уколико не ставе такву фотографију у јасан контекст, могу да начине штету.

Цензоловка: Погледајте како је то урадила београдска Политика – објавила је на насловној страни сличну фотографију, на којој се види тело дечака у крупном плану. Поред фотографије нису написали зашто су то урадили.

Вајт:   Ово је ужасно. Ово је заиста грозно. Дечак је преблизу. Много је ближе и много болније. Ово је веома узнемирујуће.

У питању је једна од најбитнијих фотографија године. Ова слика ће дуго бити са нама јер је тако потресна. Не постоји ниједна мајка на свету која се неће лоше осећати када је види.

Ово може да се ради само када се извести о контексту. Али они то нису урадили. Мислим да је то жалосно.

Цензоловка: Како европски медији пишу о људима који долазе са Блиског истока? Да ли их називају мигрантима или избеглицама?

Вајт: Медији извештавају о избегличкој кризи у Европи на два начина. Један се тиче политике и бројева – користе речи „инвазија”, „хорде људи” и сличне.

Проблем је када медији извештавају о избегличкој кризи на начин који дехуманизује проблем.

Регулаторна тела треба да заштите младе од излагања сценама насиља или сексуално експлицитном садржају. Морају да имају веома, веома јасна правила која ће наметнути медијима.

Такав начин извештавања охрабрује бескрупулозну политику, па имамо нападе на права мањина, нападе на мигранте, пораст исламофобије, имамо говор мржње.

Други начин – који осликава фотографија утопљеног сиријског дечака – јесте хуманизовање приче. Прави се прича о људима, о индивидуи која бежи из рата. То виђамо у последњих неколико дана, емпатичније извештавање, поготово о овом дечаку.

Сврха оваквих извештаја је да се баве људима, не бројевима. Да указују на приче о људима, њиховим животима, о деци и њиховој будућности. Одједном имамо другачији приступ медија теми.

Извештавање о избеглицама варира од једне до друге државе. Тако су у Немачкој таблоиди наклоњени избеглицама, док су у Британији углавном против њих.

Такође, некада се пише о мигрантима, други пут о избеглицама, а требало би писати о мигрантима и избеглицама, јер врло често иду заједно.

У последње време већина су избеглице, јер беже од рата, тако да уживају одређена права према међународним законима.

Цензоловка: У Србији се развила полемика око ријалити емисија као што су „Фарма”, „Парови”, „Велики брат”, које се тренутно емитују на телевизијским станицама са националном фреквенцијом. Постоји онлајн петиција којом су се, како кажу, њени потписници побунили против превише неморала и пропагирања лажних вредности. Колико су заиста опасне ријалити емисије?

Вајт: Не мислим да су ријалити емисије толико опасне колико су депресивне. Нисам превише забринут због њих, осим када учесници раде нешто што није пристојно. Добро је што такве емисије увек досаде људима. На пример, у Енглеској их људи више не гледају. Нису више интересантне.

Цензоловка: А када су у питању експлицитне сцене секса и насиља, којима су изложени најмлађи?

Вајт: Регулаторна тела треба да заштите младе од излагања сценама насиља или сексуално експлицитном садржају. Морају да имају веома, веома јасна правила која ће наметнути медијима.

Ипак, морамо бити обазриви када је у питању њихово забрањивање.

Сматрам да би у цивилизованом друштву људи рекли: „Не, то није нешто што треба да подржавамо”. Али, да ли би требало да се забране законом? Мислим да је то веома сложено питање. Оног тренутка када почнете то да радите, бојим се да скрећете у цензуру, што је опасно.

Цензоловка: Ево како су медији у Србији извештавали о томе када је један бивши криминалац, а сада бизнисмен Љубиша Буха Чуме осуђен због пребијања супруге: „Насиље пријављују доконе жене. Оне које раде немају времена за такве глупости” (цитат Љубише Бухе истакнут у антрфилеу Наших новина), „Најгоре је што сам чуо да она већ има новог момка” (Ало), „Тешко му је пало јер она шврља” (Ало), „Често се са посла враћала са друштвом комбијем” (Вечерње новости). Шта мислите о оваквом извештавању?

Вајт: Један од већих проблема у медијима и генерално у јавној комуникацији тренутно је ниво мизогиније. Мржња према женама је изражена у медијима и на интернету. Поготово се на интернету с тим суочавамо.

Насиље над женама се на различите начине одобрава писањем које не узима у обзир страшне нивое тог насиља. Жене су изложене стереотипима због тога како се облаче и понашају, што јача неједнакости у друштву. Медији доприносе тим предрасудама. Тако да је ово ужасно, неморално, непријатно и нехумано, право негирање људског живота за жене. Ово су скандалозни коментари које ниједан пристојан медиј не би требало да објави. А ако их медији већ преносе, требало да би да то раде у одговарајућем контексту.

Цензоловка: Кажете да регулаторна тела треба да заштите рањиве групе. У Србији је то посао Регулаторног тела за електронске медије. Међутим, то тело се није показало ефикасним. Ко онда треба да ради тај посао?

Вајт: Они морају то да раде. Морате имати снажна регулаторна тела која могу да оспоре политички утицај и комерцијални интерес и да штите мањине и рањиве групе. То мора да буде јасно. И сами медији морају да раде на томе да их заштите.

Цензоловка: Какви су ваши утисци са конференције? Какву сте слику стекли о стању медија у Србији?

Вајт: Била је то добра конференција, веома отворена и интересантна, било је много искусних новинара. Међутим, када се говорило о региону, мислим да се није дошло до решења проблема или начина на који ће се изборити са кризом за коју су се сви сложили да постоји. Са кризом насталом због мешања политике, нетранспарентног власништва над медијима и због квалитета медија.

Чини ми се да је конференција почетак дебате о потреби да се побољшају стандарди електронских и штампаних медија.

Цензоловка: Имате ли утисак да се довољно говорило о мешању политике у рад медија?

То коју ћеш фотографију (утопљеног дечака) употребити говори о тежини избора који новинари морају да направе. Али тај избор мора да се заснива на човечности, што је основа новинарске етике

Вајт: Тема је била слобода медија, дакле са фокусом на претње слободи медија у региону, поготово у Србији. Мешање власти у рад медија се подразумева, али се није говорило детаљније о претњама од стране српских власти.

Медијска криза у Србији је прилика за новинаре и медије да се јасно учврсте као независне силе унутар српске демократије. Треба да постоји много већа опредељеност за независне вредности.

Ову конференцију је организовао Њузвик. Њихов власник је Адрија медија, велика и прилично утицајна група медија. А обухвата и Курир. То отвара важно питање до које мере је ово само мали Њузвиков догађај, а у којој мери је почетак процеса у којем ће Њузвик, као део те групе, настојати да подстиче унутрашње промене.

Ако је то случај, онда ће то бити веома интересантно. Ми желимо да они буду укључени у програм на ком радимо.

Цензоловка: Дакле, знате да Адрија медија издаје и таблоид Курир?

Вајт: Да, ми желимо да у оквиру нашег пројекта радимо са људима који су већ сада посвећени етичком новинарству, добром управљању, који раде транспарентно и чији су медији друштвено одговорни.

Желимо то да искористимо да се обратимо уредницима у медијима, попут Курира, који су познати по томе што се не придржавају новинарске етике. Они се превасходно воде пословним и политичким интересима, уместо независном уређивачком политиком.

Цензоловка: Програм који планирате да спроведете у Србији већ сте радили у Пакистану и Египту.

Вајт: Пакистан и Египат имају велике проблеме, различите од Србије. У неким стварима Србија је много напреднија, али је потпуно иста када су у питању притисци на медије.

Ово ће бити први пут да се фокусирамо на посебну област – процес у Србији ће пре свега бити намењен руководиоцима медија и њиховим власницима, не толико новинарима. Сматрамо да је ту потребна велика промена.