Вести
14. 09. 2015.
Телевизија је данас моћнија од филма
-Улога РТС-а је да информише, образује и забавља различите слојеве публике у Србији, али своје гледаоце у свету. Та мисија је препозната у реализацији драмског и серијског програма, а његове теме су највидљивије у културној и националној историји.
- Поред серије о првој немањићкој краљевини желимо да телевизијску светлост која „обасјава таму прошлости“ бацимо на 19. век, али и на неке догађаје из ближе историје. Жанровски приступ ће бити разноврстан, али он у највећој мери зависи од писаца серија. Продуцент је ту да их усмерава, са њима ради и даје шансу најбољима, каже у разговору за Данас нови главни и одговорни уредник Културно-уметничког програма РТС Небојша Брадић, поводом недавног конкурса РТС за ТВ серију од 12 епизода поводом обележавања осам векова од крунисања краља Стефана Првовенчаног.То је такорећи први већи Брадићев потез од ступања на нову дужност на коју га је 20. јула именовао Управни одбор РТС.
Обећали сте да ћете од РТС направити Би-Би-Си. Да ли већ од ове приче из доба Немањића, која би суштински требало да говори о српској средњовековној државној идеологији, треба очекивати остварење равно британским стандардима када је реч о ТВ реконструкцији епохе?
- У ренесансној ери телевизије у свету, тренд је да се каже да је данас ТВ надмоћнија од филма. Зато је и наша обавеза да стварамо програме који имају стандард квалитета, који може да се мери са филмом: да има заводљивост, амбицију и комплексност. Свесни смо да се такви програми не појављују често, али када се појаве, осећамо да је мала слика на екрану у ствари велико платно. Историјске, костимиране драме већ извесно време „владају“ малим екранима. У октобру на Би-Би-Сију почиње приказивање „Последње краљевине“ серије коју продуцирају креатори „Опатије Даунтон“. Ради се о захватима који имају велике буџете и који сваким новим серијалом подижу стандарде. Верујем да код нас постоје ствараоци који су спремни да уђу у изазов епохе прве немањићке краљевине, као и да је публика нестрпљива да види српски „мрачни средњи век“. РТС ће, уз подршку државе и спонзора, обезбеђивати услове да се такав сусрет догоди.
Пре две године јубилеј девет векова од рођења великог жупана Стефана Немање, одлуком државних и црквених власти у Србији, остао је у потпуној сенци обележавања 1.700 година Миланског едикта. Сада се о 800. годишњици крунисања првог краља свих српских земаља у Жичи 1217. размишља унапред. Одакле ова промена у приступу, бар на РТС-у?
- Јубилеји ове врсте представљају повод за обележавање догађаја на више нивоа и због тога је потребно да припреме почну на време. Још се сећамо покушаја који су завршавали неславно, јер су планирани исхитрено, а реализовани без јасног циља и без дара. Када се на време ишло у сусрет догађајима, било је и резултата. Задатак је у првом реду пред историчарима да у светлу нових резултата сагледају сложене догађаје који су претходили крунисању, као и пред сценаристима да створе занимљиве наративе. Конкурс за сценарио је расписан са очекивањем да награђени рад буде познат на пролеће, продукција током 2016/17, а емитовање серије планирамо за јесен 2017. године.
Изјавили сте да сте на питање чланова Управног одбора РТС да ли сте за „Село гори баба се чешља“ или „Рођака на селу“ одговорили да нисте ни за једну од ових серија. Шта је Ваш програм и концепт као уредника Културно-уметничког програма РТС-а, који би требало да замени „Бабу“ и „Рођака“, имајући у виду и генерацијску, социјалну, образовну и сваку другу различитост публике којој се РТС обраћа?
-Моје тренутне амбиције усмерене су на одабир програма који ће бити понуђени ТВ сцени РТС и компаративно сагледавање других ТВ сцена, нарочито оних из којих се може нешто ново и квалитетно научити. Желимо да уведемо више премијерних дана и сасвим је извесно да ће у наступајућој сезони, у периоду до Божића 2016, телевизијском гледалишту бити понуђен 31 премијерни термин. У односу на целу прошлогодишњу сезону у којој је било 24 термина, број нових наслова ће бити више него удвостручен. Имајући у виду жанровску заступљеност и квалитете телевизијских серија, мини серија и телевизијских филмова, верујем да ће гледаоци бити задовољни променама које су почеле.
Многи сматрају да се квалитет уметничког програма на Другом каналу РТС поправио последњих година, али и да добре емисије не иду у најгледанијим терминима. Да ли и ту треба очекивати промене?
- Постоје програми који, захваљујући интересовањима најшире публике, у извесној мери диктирају програмску шему и „руше“ успостављене програмске пројекције. Уверен сам да ће боље позиционирање играног, документарног и програма за децу, као и нове емисије у култури допринети квалитетној промени „крвне слике“ РТС.
Да ли јавни сервис попут РТС може и треба да буде „алтернатива приватнокапиталистичком свету телевизије“?
-Дигитална технологија је симултано проширила област у којој се води медијска утакмица и истовремено сузила поље на којој се она одвија. Тако, док не постоји граница садржајима који могу бити дигитално преношени, постоји сужени фокус њиховог коришћења. РТС је са квалитетним садржајима својих програма спреман за борбу са свим провајдерима у комерцијалном сектору. РТС није савршен, али без њега би јавни простор Србије изгледао сасвим другачије.
Какве су шансе квалитетног ТВ програма у „утакмици“ са ријалити програмима?
- Није никакво изненађење зашто се комерцијални емитери такмиче у производњи што већег броја „ријалити“ програма. Њихов резон је финансијски са мало, или нимало улагања, стижу до великих зарада. Изненађује, међутим феномен публике. Он се може тумачити као плод сиромаштва и жеље за славом. Ефекти ријалити програма су немерљиви, а штета непоправљива. Програми РТС, немају за циљ да се такмиче са комерцијалним емитерима који нуде простаклук и шунд. Задатак Културно уметничког програма је да буде учитељ, водич, филозоф и пријатељ. Он нуди могућност да свет видимо другим очима, омогућава природну везу са свим уметницима и уметничким облицима, пружа прилику да публика по први пут види оперу, изложбу или позоришну представу, укратко даје нову димензију нашим животима. Због тога је утакмица, свеједно на тренутни резултат, увек на страни квалитетног програма.
Са друге стране екрана
Да ли имате ранија телевизијска искуства и откуд Ви у овој РТС уредничкој комбинацији?
- Са изузетком „раних радова“, моја телевизијска искуства су већином са друге стране екрана. То ми је омогућило да сагледам улогу телевизије, која из године у годину постаје све важнија и утицајнија. У времену дигиталне револуције РТС би требало да оствари дубљи и дугорочнији циљ - да задржи пажњу гледалаца, да их заинтригира, наведе на размишљање и да кроз континуирани процес обликује њихов укус и жеље. Задатак и обавеза Културно-уметничког програма је да производи памћење и ствара аудиовизуелну баштину. Због тога верујем да ће новом руководећем тиму РТС бити потребан спој редитеља, писца, продуцента, „културњака“ и новинара.
Проблем локалних медија
Шта, као бивши министар културе и информисања, мислите о приватизацији и гашењу локалних медија, посебно телевизија? Куда то води?
- Многи локални медији већ дуже времена преживљавају уз симболичну помоћ државе и локалне самоуправе. Без те подршке већина градова у Србији би остала без локалних вести и тема од виталног значаја за живот грађана. Улога локалних медија је увек носила одговорности које далеко превазилазе тржишне принципе. У комерцијалној утакмици локални медији губе и то води ка њиховом гашењу или промени основне улоге.
Терет „леђа“
Иза себе имате вишедеценијску уметничку каријеру позоришног редитеља, били сте на челу свих важнијих позоришних кућа у Србији и министарства културе и информисања у влади Мирка Цветковића, као члан Г17 плус. Да ли после искуства рада у влади мислите да су Вам и за уреднички ангажман на РТС-у потребна страначка „леђа“ и каква?
- За успешан уреднички рад је потребан добар састав редакција, разумевање продукције и финансија, као и утврђени хијерархијски односи на нивоу РТС. Што се тиче „леђа“, она су углавном тешко подношљив терет. Са таквим искуством улазим у нове послове. Још само да се навикнем на интерперсоналне односе и километарске ходнике.
Коментари (1)
Остави коментар14.09.
2015.
Hm...
- Да ли имате ранија телевизијска искуства и откуд Ви у овој РТС уредничкој комбинацији?
Одговори"моја телевизијска искуства су већином са друге стране екрана"
Još jedan tipično "stručan" kadar na mestu odgovornom za srpsku kulturu, obrazovanje, informisanje... za formiranje srpskog nacionalnog bića.