Вести
10. 09. 2015.
Истраживачко новинарство се не ослања само на мистериозне изворе
Ако се не открије ко дели информације из значајних судских предмета и за чији интерес, имаћемо ријалити шоу у којем се наставља урушавање правосуђа, институција, а сензационализам потискује владавину права, каже Иван Нинић, аутор многобројних истраживачких текстова.
„Тешко ми је да поверујем да би било ко од новинара одолео а да не објави снимак сусрета Ивице Дачића и Родољуба Радуловића. Али тек би одговор на питање ко је доставио поменути видео-запис изазвао тектонске промене на српској политичкој сцени. Истраживачко новинарство морало би да открије ко дели информације из судских предмета и за чији интерес. У супротном, имамо ријалити шоу у којем се наставља урушавање правосуђа, институција, а сензационализам потискује владавину права.” Овако извршни директор Центра за владавину права Иван Нинић коментарише објављивање тајних полицијских снимака чији су актери садашњи министар спољних послова, а бивши министар полиције, Ивица Дачић и бизнисмен Родољуб Радуловић, егзотичног надимка Миша Банана.
Наш саговорник наглашава да пре свега треба испитати природу тог сусрета, односно да ли је то био обичан разговор двојице познаника или је резултат тог „дружења” неко кривично дело. Међутим, за Нинића као аутор преко 200 истраживачких текстова у којима је открио бројне малверзације високих функционера, подједнако је важно да ли се иза лансирања поменутог снимка крије трговина утицаја или открива службена тајна.
– За друштво је поражавајуће то што се од 2009. године по чаршији прича о постајању 130 дискова на којима су снимљени сусрети чланова окупљених око нарко-боса Дарка Шарића и тадашњег државног врха. Очигледно је да група привилегованих, која има приступ том материјалу, зна за садржај, али их не уступа институцијама и ти догађаји не добијају судски епилог. Уколико се испостави да је у сусретима Дачића и Радуловића било елемената кривичног дела, то ће значити пораз за правосуђе. Зато је неопходно тражити одговоре на питања: ко је све то знао, коме је одговарало да снимак чува као архивски материјал и коме иде у прилог да га сада објави – прича Нинић.
„Политикин” саговорник додаје и да овај случај показује да су Савет за националну безбедност и такозвани Биро за координисање служби безбедности све време били „кишобран” Демократске странке. Наиме, основан је 2006, годину касније озакоњен, а 2012. промењен је начин избора његових чланова, да би ове године био обезглављен и, самим тим, обесмишљен. Управо то говори да је реч о телу које је по начину настанка и функционисања најмање државна институција, измишљена како би послужила у датом политичком тренутку.
– Тај Биро и Миодраг Ракић као политичка фигура били су жила куцавица Демократске странке. Ракић је на дневном нивоу сублимирао и каналисао све информације од значаја за националну безбедност. Нажалост, више га нема и није пристојно коментарисати његов рад, али неке околности показују да су поједине информације коришћене у политичке сврхе: зарад очување климаве коалиције, за трговину утицајем, пројектовање будућег утицаја на политичку сцену Србије... Такве информације заправо су чуване за критичне ситуације и вероватно су служиле Борису Тадићу као гаранција да у сваком моменту може да рачуна на 126 посланика у парламенту – сматра Нинић.
Док Дачић оптужује бивше коалиционе партнере да су зарад освете пустили снимке сусрета са Мишом Бананом, а Борис Тадић лопту пребацује у двориште СНС-а, уредник КРИК-а Стеван Дојчиновић тврди да његов извор „нема посебних интереса да их објави”. Јавности је ипак тешко да поверује у Дојчиновићеве речи будући да су афере, кројене према тврдњама анонимних извора, најчешће скривале жељу за осветом.
Као сарадник на антикорупцијском сајту „Пиштаљка”, Нинић је објављивао текстове о сумњивом пословању приватних фирми тада актуелних министра, попут Предрага Марковића и Оливера Дулића, и сматра да увек треба добро размислити о мотивима са којима извор долази пред новинаре. Ни за један написан текст није добио тужбу, што је, каже, резултат чињенице да све податке добијене било из познатих било из анонимних извора прима са резервом.
– У том тренутку морам да измерим тежину података којим располажем у односу на мотиве извора информисања и потребу јавности да зна. Врло често није реч о мистериозном извору, јер 90 одсто информација је доступно на интернету. Рецимо, текст о злоупотребама у јавним набавка настао је из докумената које новинари не користе иако су им доступни. То су бројеви „Службеног гласника”, записници тендерских комисија, трансакције Управе за Министарства финансија, грађевинске дозволе... Наравно, само читање података није довољно, већ укрштање и прављење чврсте логичке везе. То је основ сваког истраживачког новинарства и само тако се елиминише сензационализам и одвајају чињенице од спекулација – каже Нинић.
И после три године многи га питају за име политичког противника који је Нинићу открио да Шутановац на Врачару, тачније на „пашњаку прве класе”, гради луксузну зграду. Нико није поверовао да је извор комшија којем је сметала бука са врачарског пашњака.
Нинић: Спонзор напада на мене седи у кабинету
Крајем августа Иван Нинић је претучен испред улаза у зграду у којој живи. За „Политику” каже да тај напад заправо има везе са истраживачким причама на којима ради и води до политичара.
– И полицији и Александру Вучићу наговестио сам ко би могао да стоји иза напада. Полиција само треба да утврди у ком кабинету седи спонзор мог пребијања. Стекао сам утисак да МУП темељно ради на овом случају, али имам дозу неповерења да ће истрага добити судски епилог. Досадашњи напади на новинаре потврђују да отисци прстију нападача временом бледе.
Као средњошколац започео борбу против неправде
У борбу против корупције Иван Нинић, иначе дипломирани правник, кренуо је још као ученик Правно-биротехничке школе када је открио да у средњошколским домовима директори незаконито наплаћују издавање абонентских књижица. Истрага је утврдила не само да се та „услуга” наплаћује усменом одлуком директора, већ да се тако зарађени новац трошио за личне потребе – као бонус на плату, куповину торти, плаћање такси услуга…
– Било ми је јасно зашто цену смештаја у дому плаћам преко жиро-рачуна, али нисам схватао зашто издавање абонентске књижице плаћам секретарици на руке без признанице. Клупко је почело да се одмотава и на крају је више од 2.000 средњошколаца, станара тих домова, добило назад око два милиона динара, а одговорни су кажњени – присећа се Нинић својих раних, антикорупцијских радова. А данас је сарадник Савета за борбу против корупције.
Коментари (1)
Остави коментар10.09.
2015.
Hm...
Još jedan naivni vernik u pravdu u pravičnost u svetu koji počiva na interesima čemu je ostalo podređeno.
ОдговориDomaći teren:
- Zakoni su za protivnike (Nikola Pašić, 1908.)
- Nećemo valjda da se držimo zakona kao pijan plota (J.B.Tito, 1961.)
- Srbija prva u Evropi po broju predstavki u Strazburu (Politika, 2012.)
I međunarodni:
"Trumanova doktrina" izgovorena u Kongresu 12. 03. 1947. kojom se promoviše američki intervencionizam sledećim rečima: " Čitav svet treba da prihvati američki sistem. A, američki sistem može preživeti i u samoj Americi,samo ako postane svetski sistem."
Celu sliku Ninićevog lika i dela kvari podatak "danas je saradnik Saveta za borbu protiv korupcije". Savet podržavaju "demokratske" snage poznate upravo po instaliranju i finansiranju koruptivnih elemenata u tranzicionim društvima. Za čiju "pravdu" i "pravičnost" on radi i da li je svestan toga ili je samo jedna, kako to interesni lobiji kažu, korisna budala.