Вести
09. 09. 2015.
Разговарали смо са ауторком фотографије утопљеног сиријског дечака
У среду се 12 људи утопило док су покушавали да дођу до грчког острва из Турске на гуменом чамцу. Једна од жртава био је трогодишњи Ајлан Курди, који је заједно са својом породицом побегао из Кобана у Сирији.
Фотографија дечака који лежи лицем окренутим на земљи на обали Бодрума раширила се на друштвеним медијима у Турској, а ускоро су је поделили људи широм света. Од тада, она је постала симбол патње избеглица у Европи. У исто време, контроверзна фотографија је изазвала дебате о томе да ли је требало објављивати или не.
Неки медији су одбијали да је објаве како би сачували достојанство детета, као и да би сачували преживеле чланове породице од додатног бола. Други, су, међутим, донели супротну одлуку и објавили су фотографију. Баш због тога што је фотографија толико шокантна, како су рекли, она не треба да буде сакривена од јавности. Ако је она резултат наше имиграционе политике, људи морају да је виде.
На којој год страни дебате да се пронађете, јасно је да се слика мртвог тела Ајлана Курдија већ урезала у колективно сећање Европљана; већ је постала део историје. Фотиграфију је снимила Нилуфер Демир, фотографкиња која ради за турску агенцију ДХА. Разговарали смо са њом о томе како је настала та фотографија.
Vice: Да ли си само наишла на тај призор, односно како је настала ова фотографија?
Нилуфер Демир: Не, као фоторепортер често одлазим на плаже Бодрума. Моја агенција, ДХА, и ја редовно извештавамо о ситуацији са избеглицама. Тог дана била сам на плажи како бих забележила групу пакистанских избеглица који су се искрцавали са гуменог чамца. Било је и других људи на пажи, и они су открили тела сиријских избеглица.
Како си се осећала када си видела дечака?
Осетила сам се парализовано када сам видела леш детета. Касније сам сазнала да има само три године. У исто време, као фотограф, ја имам задатак који не дозвољава да се парализујеш. Тако да сам снимила фотографије.
Да ли су се овакве ствари догађале и раније – да ли су избеглице које су се утопиле честа слика?
У последњих 12 година, фотографисала сам многе избеглице који се превозе у гуменим чамцима од Бодрума ка грчком оствру Кос. Тај начин прелажења није безопасан и Ајлан Курди нажалост није прва жртва. Фотографи који раде у том делу, ми смо навикли на такве слике, нажалост.
Такође, не покушавају само Сиријци да пређу тај пут. У овом тренутку такође виђамо пуно авганистанских и пакистанских избеглица. Сваки рат у окружењу доводи избеглице на плаже на којима ја фотографишем. Турска и Грчка су први, преломни корак избеглица на путу ка ЕУ.
Како се осећаш поводом тога што је фотографија обишла свет тако како је обишла?
У једну руку, волела бих да нисам морала да снимим ту фотографију. Више бих волела да сам фотографисала Ајлана како се игра на плажи него што сам сликала његов леш. То је ужасан призор који ме држи будном ноћу.
У исто време, срећна сам да свет коначно обраћа пажњу и да жали мртву децу. Надам се да ће моја фотографија допринети мењању ситуације са избеглицама, и да нико више неће умрети на том путу.
Воде се бројне дебате да ли је те слике требало објављивати. Који је твој став поводом тога?
Ако фотографија помогне да Европа промени свој став према избеглицама, онда је било исправно објавити је. Остале фотографије које сам снимила током избегличке драме нису имале такав ефекат. Али, ја не желим више таквих фотографија, због свих нас.
Хвала Нилуфер.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.