Вести

08. 09. 2015.

Извор: Танјуг, Б92

Прпа: Курак не личи на убицу Славка Ћурувије

Историчарка Бранка Прпа рекла је у Специјалном суд да јој Мирослав Курак не личи на особу која је пуцала на Славка Ћурувију.

 

Она је сведочећи у Специјалном суду у Београду на суђењу оптуженима за убиство Ћурувије, одговарајући на питања Кураковог браниоца Стевана Протића, појаснила да је Курака видела на слици објављеној у медијима коју јој је показала једна новинарка.

"Тада сам прокоментарисала да ми то лице не личи на убицу", навела је она.

Прпа, која је била са Ћурувијом када је убијен у пролазу зграде у Светогорској, где су живели, потом је указала да је убицу гледала са земље, он је стајао изнад ње.

"Лице му је откривено, само је на глави имао црну вунену капу и јакну. Лице је аморфно, без неких физичких карактеристика. Имао је широко лице и крупне црне очи и био је изузетно блед", испричала је Прпа, која је приликом напада задобила ударац у главу.

Прпа је описала да убица није био много висок, по њеној процени око 175 центиметара, набијен, избилдован и кратког врата.

Према њеним речима, 11. априла, на дан убиства, Ћурувија и она кренули су у шетњу око 14 сати и по повратку, у пасажу куће у Светогорској улици, где су живели, Славко је "почео да пада као да се саплео".

"Славко је почео да пада и држао ме је за руку. Окренула сам се да видим шта се дешава и тада сам добила ударац у главу и пала. Славко је пао пре мене и ја за њим. Док сам лежала, видела сам човека који је прилазио с пиштољем ка нама, који смо лежали на земљи. Пришао је Славку и пуцао му у главу", испричала је Прпа.

Онда је човек с пиштољем дошао до ње.

"Ја сам ћутала и гледала и он је ћутао и окренуо се и мирно и полако отишао са места злочина", рекла је Прпа.

Одговарајући на питање тужиоца да ли су на месту убиства биле две особе, иако је видела само једног човека, Прпа је навела да особа која је пуцала није могла да истовремено њу удари.

"Због тога сам имала осећај да је мене неко други ударио. Највише због тога што смо готово истовремено падали", испричала је она.

Прпа је такође истакла да је убиство Славка Ћурувије резултат репресије која је почела од октобра 1998. када је донет у то време нови Закон о информисању.

"Славко Ћурувија је прогањан на начин који је први пут забележен у политичкој пракси када је у питању независно новинарство. Основ за то је био Закон о информисању", рекла је Прпа сведочећи на суђењу оптуженим припадницима ДБ-а за убиство Ћурувије.

Према њеним речима, на основу тог закона је било могуће не само кажњавање новинара главног уредника и директора медија, већ је уведена колективна кривица.

Такође је уведена пленидба имовине не само редакцијске већ и приватне имовине, навела је Прпа тврдећи да су се судске одлуке о затварању новина доносиле у року од 24 сата што се Славку и догодило прво са листом "Европљанин" па и са осталим.

Прпа је такође навела да су она и Ћурувија желели да напусте Србију и да је он покушао да нађе стан у Црној Гори, али да је после одустао.

Није желело да иде из Србије говорећи "шта ми могу - могу само да ме стрељају...", навела је његова невенчана удовица.

Она је такође додала да Ћурувија није имао политичке амбиције, иако се шалио да ће основати своју странку јер ниједна не ваља.

Претходно је сведочила ћерка убијеног новинара Јелена Ћурувија Ђурица, која је истакла имовинско-правни захтев према оптуженима, али није определила износ.

Одговарајући на питања одбране, она је навела да су иза њеног оца остали само дугови и празни рачуни и да не зна да је примио било какав "велики новац".

"Ми смо наследили оно што смо наследили, а новца није било. Само дугови, празни рачун и сефови", рекла је Јелена Ћурувија.

Одбрана оптужених је такође покушала да покрене питање Ћурувијиног обезбеђења односно његових телохранитеља, али Јелена није имала ближа сазнања о њима, нити како их је и преко кога њен отац ангажовао.

Прпа је пак навела да су припадници обезбеђења чували и редакцију, али и њих по потреби, наводећи да их је Ћурувија водио "више театрално када би негде ишли".

Ћурувија је, према њеном сведочењу, изнајмио је стан у приземљу њихове куће, куће где су живели "људи који су га упозоравали - ко улази и излази одатле".

"Лука Пејовић ми је највише личио на убицу"

Бранка Прпа рекла је да јој је Лука Пејовић највише личио на убицу Ћурувије.

Пејовић је био припадник резервног састава Јединице за специјалне операције (ЈСО) и убијен је 5. децембра 2000. године у "сачекуши" на Топчидерском брду.

Прпа је, одговарајући на питања одбране, испричала да од 12. априла 1999. године, дан након убиства, до новембра 2000. године никад није била позвана у полицију и било јој је јасно да се не води никаква истрага све до формирања Владе Зорана Ђинђића.

У новембру је први пут видела слике Лука Пејовић који јој је, како је рекла, највише личио на особу која је пуцала на Славка Ћурувију, али да ни тада није могла да то тврди са 100 посто сигурности.

"Мислим да су ми тада рекли да је Пејовић убијен и да има то карактеристично бледило лица на којем сам ја инсистирала", навела је Прпа и додала да јој је полиција такође рекла да се Пејовић друговима жалио да ће бити убијен јер је "одрадио новинара".

За време Коштуничине владе почела је нова истрага са новим питањима. Инспектори су је, како је рекла, питали "да ли су очи биле плаве, а у мраку је видела црне, да ли су била контакна сочива..."

Претходно, на питање адвоката где је отишла након ликвидације Ћурувије, Прпа је навела да је одјурила је до зграде и позвала Гордану Сушу да би обавестила новинаре и Даницу Драшковић да зове хитну помоћ и да је обавести да је на Славка пуцано.

Очекивала је, како је објаснила, да Даница Драшковић може да интервенише и да хитна помоћ стигне брзо, међутим, хитна помоћ је стигла сат касније, посведочила је она.

Да је Ћурувија мртав сазнала је од полиције која је дошла на увиђај.

На питање о цедуљи, коју је потврдила да је нашла залепљену на спомен-плочи Славку Ћурувији на месту где је убијен, она је рекла да су на њој писала два имена са појашњењем да су то припадници КОС-а који су убили Ћурувију.

"Цедуљу сам однела код министра Душана Михајловића. У току истраге за време министровања Михајловића, полиција је покушавала да дође до података да ли је КОС учествовао, али то није уродило плодом", навела је Прпа.

Она сматра да није тачно да га КОС није пратио.

"У опису њиховог посла је било да прате његову међународну активност и састајање са странцима...", навела је она.

Упитана зашто се њеним исказима поклања мало пажње, односно зашто истрага иде у другом смеру, а не прати оно што она трвди, Прпа је навела да је то питнаје етике једног друштва и једног система.

"Ова држава није вршила своју уставну функцију, није штитила своје грађане, већ их је убијала. То је питање етичких темеља и много је веће од моје и Славкове судбине", рекла је Прпа одговарајући на питање бранитељке оптужених Зоре Добричанин Никодиновић.

На питање Добричанин Никодиновићеве зашто се поклања пажња "сведоку сараднику, који нема више шта да изгуби (Милорад Улемек Легија)", Прпа је навела да не зна о каквом се “савезу елита ту ради, то је питање за будуће историчаре".

Она је потврдила да је добијала писма са претњама смрћу у току истраге пред Специјалним судом у јануару 2007. године.

"То је интензивирано након моје изјаве у суду... у писму је писало да ме овог пута неће само ударити у главу...", испричала је Прпа.

Писма је предала полицији и обавестила председника Бориса Тадића, специјалног тужиоца и директора полиције Милорада Вељовића, али нема никакве информације шта се даље догађало.

Одговарајући на питања браниоца оптуженог Радомира Марковића адвоката Душана Машића, Прпа је потврдила да је Ћурувија имао дугове према банкама због сталних кредита за новине и штампарије, као и да је добијао донације.

"Увек је био у врсти покушаја да једну систуацију премости. Новине су му забрањиване, уништаван је непрестаним пленидбама и уништавањем имовине, у његовој редакцији је радило преко 300 људи на целом спрату у Борби", испричала је она.

Према њеним речима, након пута у Вашингтон, амерички Конгрес је одлучио да му помогне да обнови новине.

"Крајем марта смо добили и-мејл из Вашингтона и одобрено му је 250.000 долара да обнови целу издавачку делатност. Али новац није стигао, јер је убијен", посведочила је Прпа.

На питање адвоката да ли је добио 400.000 долара пред убиство, она је рекла да никаквог новца није било, али да је Славко волео да се причом о томе шегачи и доводи новинаре у заблуду.

Славко Ћурувија (1949), био је новинар и издавач, оснивач листова "Недељни телеграф", "Дневни телеграф" и "Европљанин".

Убијен је на Ускрс 11. априла 1999. године.