Вести

08. 09. 2015.

Аутор: Маја Дивац Извор: Цензоловка

Зашто РЕМ толерише простаклук и неморал у ријалити програмима?

Закон каже да није тачно да Регулаторно тело за електронске медије нема механизме да спречи приказивање ријалитија бар у дневном и рановечерњем термину на телевизијама са националним фреквенцијама. Може да казни емитера, укључујући и то да му привремено забрани емитовање или одузме дозволу.

 

Више од сто хиљада људи потписало је онлајн петицију против ријалити емисија које су ових дана најзаступљенији телевизијски жанр на домаћим комерцијалним каналима са националном фреквенцијом.

Из истог разлога, првог дана септембра на Тргу републике у Београду окупила се група младих која је уз звуке класичне музике јавности упутила поруку „Хоћемо културу, а не ријалити“.

Петиција „против блуда, неморала, шунда, кича, заглупљивања народа и пропагирања погрешних вредности“ прикупила је до сада убедљиво највећи број потписа на специјализованом порталу peticije24​.com.

Од стотинак онлајн петиција које су на овом порталу потписиване у претходних пет година, највећи број има тек неколико хиљада гласова, а петиција сличне садржине из 2013, која се залагала за гашење „Фарме” и „Великог брата”, привукла је само хиљаду и четири стотине потписника.

Симболичан протест младих и добар одзив потписивању петиције обрадовао је део популације која је искрено забринута и запитана над будућношћу нашег, већ дуго, тешко оболелог друштва. Можда ипак нисмо сви морално мртви, можда међу младима има снага које могу да се одупру онима који зарад профита омогућавају да нам примитивизам, вулгарност, насиље, полусвет из ТВ екрана надире у домове и тако неповратно мења моралну супстанцу и вредносни код читавог друштва.

Да ли се и како се наше друштво може одупрети овој најезди негативних утицаја који долазе из медија? Колико су уопште делотворне овакве петиције и какви се ефекти могу очекивати од следећих корака који се најављују, као што је прикупљање потписа на улици (а не само онлајн) или протестовање испред седишта Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ раније РРА)? Постоји ли нешто што би у краћем року могло бити делотворније?

Постоји.

Предлажем две ствари.

Жалите се РЕМ-у.

Када би се бар хиљадити део потписника петиције из дана у дан жалио надлежном Регулаторном телу за електронске медије због садржаја ријалити емисија, оно би било принуђено да реагује, што би у крајњем исходу могло да доведе и до изрицања неке од мера.

А мере подразумевају опомене, упозорења, привремене забране емитовања, али и одузимање дозволе.

Притужбе се могу слати директно преко сајта РЕМ или уз помоћ портала публика​.рс, који је направљен баш да би грађанима помогао да се жале на телевизијске програме који садрже насиље, говор мржње, којима се угрожавају људска права и људско достојанство и који штете развоју деце и малолетника.

А у ријалитима има свега од наведеног!

Да не буде неспоразума, притужбе грађана уопште нису потребне да би РЕМ реаговао у случају када телевизије не поштују обавезе које се односе на програмске садржаје и на услове под којима су добиле дозволу за емитовање. Напротив, то је дужност и обавеза овог тела. Оно зато и постоји. Између осталог да контролише рад телевизија, да реагује ако крше закон, да поступа по пријавама грађана.

Али, РЕМ то упорно не ради.

Ћути, не реагује, не објашњава јавности ни каква је њена улога у контроли медија. Већина грађана, на пример, не зна ни коме ни како може да се жали на неприкладне програме. РЕМ их о томе никада није обавестио на адекватан начин, а морао је.

А када грађанин и пошаље жалбу овом телу, по правилу остаје без информације о даљој судбини те пријаве, о томе да ли ће бити уважена, да ли ће довести до неке промене.

Дакле, ако желите да утичете на то да ријалити програми не доминирају  телевизијским екранима, посетите ова два сајта и пишите пријаве. Што чешће и што више, то боље!

Тражите да се што пре донесе правило да програми неприкладни за млађе од 12 година смеју да се емитују само после 21 час. Као и да се ријалити програми узрасно категоризују за старије од 18 година.

Требало би покренути снажну кампању ка РЕМ-у у којој би се од овог регулаторног тела тражило да хитно унапреди свој Правилник о заштити малолетника, донет марта 2015.

Кључни захтев би био да се дода одредба да се програми означени са „12“ могу емитовати после 21х (текст у коме је изнет овај предлог објављен је на Цензоловци почетком јуна, погледати: „Суноврат једног друштва: Брутално насиље и ријалити у термину дечјег програма“.

Тиме би се онемогућило да се ријалити програми емитују током дана, као што је сад случај. РЕМ би требало да донесе и посебно обавезујуће упутство за емитере да ријалити програме, какве тренутно гледамо на домаћим телевизијама, означавају са „18“, чиме би се обезбедило да ови програми буду у етру од 23 до 6 часова.

У овој кампањи, у којој би се од РЕМ-а захтевало да одмах унапреди своју регулативу, одлучујући притисак требало би да изврше струковна удружења, организације родитеља, комплетан невладин сектор. Наравно, увек је важан и ангажман грађана, и у том смислу свака петиција која има конкретан и остварљив циљ више је него добродошла.

Захтев актуелне петиције да се „забрани јавно емитовање“ ријалити емисија или „бар емитовање на националним фреквенцијама“ постављен је сувише широко и за његово остварење потребно је много међукорака различитих актера, што значи да захтева и доста времена.

Емисије је немогуће тек тако забрањивати, макар оне биле и ријалити програми, а захтев да се нешто забрани по правилу ствара отпор и нуди валидан контрааргумент да би то било угрожавање слободе изражавања.

Овако постављен захтев у петицији, коју је потписало више од сто хиљада људи, омогућио је људима из Савета РЕМ (који су, поред самих медија, најодговорнији за свеприсутност ријалити емисија) да се из ове ситуације елегантно извлаче, уз објашњења да не може ништа да се забрањује без правног основа, да би морао да се мења закон, што могу да ураде само посланици у Скупштини итд.

Према наводима једног портала, о чијем кредибилитету не знам много, челни човек Савета РЕМ рекао је да су они „потпуно немоћни“ када је у питању актуелни захтев јавности да се непримерени ријалити програми уклоне са ТВ екрана.

Па да ли је то заиста тако? Да ли је тачно да РЕМ нема механизме да спречи приказивање ријалитија бар у дневном и рановечерњем термину на четири канала са националном фреквенцијом?

Судећи по ономе што пише у закону, није.

РЕМ и те како има законског основа да одмах реагује и изрекне одговарајуће мере. И то из следећих разлога:

Због повреде услова који су садржани у дозволи (видети члан 24 и члан 28 Закона о електронским медијима /ЗЕМ/, као и Правилник РЕМ-а о начину изрицања мера пружаоцима медијских услуга).

Све телевизије које имају националну фреквенцију добиле су дозволе као емитери целокупног програма и дужне су да имају жанровски разноврстан програм (информативни, образовни, културни, научни, спортски, забавни итд.), што значи да крше правила уколико доминира једна врста програма, у овом случају ријалити и забавни програми.

Тенденција смањења програмске разноврсности на комерцијалним телевизијама са националном фреквенцијом приметна је већ годинама, о чему сведоче и документи РЕМ-а.

Смањењем програмске разноврсности угрожава се и поштовање медијског плурализма, стандарда који има централно место у европској медијској регулативи.

Ако се на четири од пет ТВ канала са националном покривеношћу емитују ријалити програми, при чему је на неким каналима то и доминантна врста програма, може се говорити о озбиљном нарушавању обавезе да у понуди ТВ станица буду разноврсни медијски садржаји.

Због повреде обавеза које се односе на програмски садржај (видети чланове 28, 47, 50 и 68 Закона о електронским медијима).

РРА/РЕМ може да казни емитера, укључујући и то да му привремено забрани емитовање или одузме дозволу уколико је он повредио неку од обавеза које се односе на садржај програма који приказује, а које су наведене у члановима 47–71 Закона о електронским медијима (ЗЕМ).

То конкретно значи да емитер може бити кажњен ако, на пример, не доприноси подизању општег културног и образовног нивоа грађана (члан 47, став 3 ЗЕМ) или не поштује људска права и достојанство личности, што укључује и заштиту деце и малолетника (члан 50, 68 ЗЕМ).

У закону се прецизира да садржаји који могу да шкоде моралном или менталном развоју малолетника не треба да буду доступни преко радија и телевизије, изузев ако се приказују у термину када их малолетници по правилу не прате, или су заштићени техничким поступком, што значи да се приказују на плаћеним каналима и може им се приступити помоћу шифре.

Дакле, када би хтео да заштити бар децу и малолетнике од терора ријалити глиба и протера га у ноћни термин, РЕМ би то лако могао да учини. Била би му потребна евентуално једна седница Савета и мало административног рада.

Ограничење емитовања овог програма на термине после 23 сата, био би први корак у рашчишћавању ријалити нереда. Када се то учини, ваља наставити са настојањима да се такви програми са националних телевизија преселе на плаћене канале са условним приступом. Тек када дођемо до те степенице, моћи ће да се прихвати наизглед симпатичан аргумент „ако вам се не свиђа, промените канал“ који, рекло би се, најчешће користе они који би требало да понуде решења, а немају их.

С обзиром на то да на четири од пет канала са националном покривеношћу имамо ријалити програме, овај аргумент је тренутно практично неприменљив. Можемо да мењамо канале колико хоћемо, од ријалитија не можемо побећи!