Вести
04. 09. 2015.
Слобода медија не може да има цену
Новинарство у целом свету муче исти проблеми. Притисци власти на медије јаки су чак и у демократским земљама западне Европе, а у борби за већи тираж највише се цене сензационалистичке вести. Ипак, главни задатак новинара остао је исти - да извештавају искључиво у интересу јавности.
Ово је порука више од 20 најеминентнијих новинара и уредника, стручњака и бораца за независност медија који су се јуче окупили на првој међународној Њузвиковој конференцији о слободи медија у Београду. Не памти се да је неки скуп у скорије време изазвао толико пажње, будући да је сала у којој се конференција одржавала била попуњена до последњег места, а о њој је извештавало најмање 10 медијских екипа.
На укупно седам панела расправљало се о положају новинара данас, притисцима које трпе, али и одговорности коју сносе за сваку јавно изговорену ли написану реч. Уводни говор одржао је главни и одговорни уредник Њузвика Србија Милорад Ивановић, који је напоменуо да су политичари позвани, али да се мало њих одазвало.
Када политичари науче да и они морају да слушају новинаре и оно што они имају да кажу, тада ће свима бити лакше истакао је Ивановић.
Тајност извора
Откако информације лакше "цуре" у јавност, повећали су се и притисци власти на новинаре. Ти притисци једнако су јаки у свим државним уређењима. Чак и у Америци, која важи за бастион слободе, постоје мере којима се новинарима забрањује и да само кажу да им је нешто забрањено да објаве. Таквим притисцима можемо се одупрети једино заједно, међусобном солидарношћу и међусобним поверењем поручио је на првом панелу Кристин Храфнсон, портпарол Џулијана Асанжа, и додао да се Асанж боји за свој живот. „Џулијан је добро, али плаши се за свој живот. Упркос томе, наставља с радом. Он је храбар човек."
Иако се чини да су савремене технологије олакшале новинарско извештавање, с обзиром на то да је готово све доступно на интернету, ученици Њузвикове конференције тврде супротно. Нове технологије постале су средство за шпијунажу и, како наши саговомици истичу, то нису никакве теорије завере.
Ми више не можемо да гарантујемо тајност извора. Не можемо да гарантујемо да њихови телефони нису прислушкивани и да хакери не упадају у њихове мејлове. Угледни лекари у Британији изгубили су посао након што су новинарима преко телефона говорили о корупцији у здравству упозорио је Гавин Макфејден из Центра за истраживачко новинарство у Великој Британији.
Где су границе
Поред граница које се постављају новинарима, на конференцији су озбиљно разматране и границе које новинари треба да поставе сами себи. Да ли је легитимно објавити слику мртвог детета на насловној страни, упитали су неки од говорника поводом фотографије мртвог дечака мигранта на турској плажи. Све зависи од контекста. Ако таква фотографија има сврху, ако има поруку, њено објављивање такође није без разлога. У том смислу треба разликовати објављивање зарад сензације и објављивање зарад јаке поруке коју желимо да пошаљемо јавности сматра Рос Шнајдерман, уредник америчког Њузвика.
Ејдан Вајт
Не знамо ко су нам газде
Ејдан Вајт, директор Мреже за етичко новинарство у Лондону, сматра да је велики проблем у професији тај што се не зна ко су новинарима газде: Имамо и корупцију. Морамо поново да освојимо дух професионалности нашег заната. Етичко новинарство није писање било чега. Заступамо јавне интересе, а не личне, и то је главна порука које морамо да се држимо, сламка спаса за коју треба да се ухватимо у временима кризним за новинарство.
Ексклузивно
Мајкл Монтгомери показао фотографије „Жуте куће“
Ништа се више не може заташкати
Мајкл Монтгомери, амерички новинар и продуцент у Центру за истраживачко новинарство у Сан Франциску, захваљујући чијем писању је јавност сазнала за стравична убиства Срба и вађење њихових органа у „жутој кући" на северу Албаније, јуче је такође говорио на Њузвиковој конференцији о слободи медија. Он је испричао како је дошао до свог открића, како су детаљи читавог случаја доспели у јавност, али и до Хага, како је откривен идент'ртет албанских сведока, али и уништени докази. Он је на панелу „ĚîĽĺ лекције са Балкана од злочина у Ћушки до жуте куће", у оквиру Њузвикове конференције, ексклузивно показао три фотографије у вези са „жутом кућом", објектом на северу Албаније, у граду Кукешу, на самој граници према Космету, у којој су се дешавали стравични злочини над отетим Србима, којима су на том локалитету вађени витални органи, после чега су убијани, а ти органи продавани по читавом свету за огроман новац. Истражитељи Уједињених нација су након наших открића ушли у „жуту кућу". Пронашли су доказе шприцеве, лекове, опрему за инфузију. Кад је кућа попрскана специјалним спрејом, откривени су трагови крви по целом поду. Из УН су рекли да ће доказе послати у Хаг на анализу, али су их уништили. Истрага је покренута тек након књиге Карле дел Понте и извештаја Дика Мартија. лако спора, верујем да је правда достижна. Све се открило и немогуће је више ишта заташкати каже Монтгомери.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.