Вести
27. 08. 2015.
Нова времена – нови изазови за мањинске медије у Србији
Наташа Херор, оснивач медијске агенције Херор Медиа Понт
Низом пројеката Агенција Херор Медиа Понт из Новог Сада последњих година окупила је готово све мањинске медије у Србији са циљем да их унапреди и учини видљивијим.
Чиме се бави Херор Медија Понт упитали смо Наташу Херор, оснивача ове Агенције.
- Херор Медиа Понт је медијска агенција која је специјализована за рад са мањинским медијима и, кроз трогодишњи програм, успели смо да повећамо видљивост мањинских медија и да их укључимо у јавни дијалог. Раније је постојала језичка баријера када је реч о могућности разумевања садржаја од стране других читалаца, и то се побољшало увођењем рубрике на српском језику на онлајн издањима ових медија. Значи, могућност да друге мањине сазнају шта се дешава у другој мањинској заједници и такође да већинско становништво може да буде заинтересовано за одређене теме које се дешавају. То је концепт који не предвиђа да се преводе целе новине већ два-три чланка на дан који могу бити интересантни за друге. То је начин како се приближити потпуно новој читалачкој публици. Наш рад се такође заснива на томе да постоји јасно дефинисана промоција мањинских медија на тржишту и у широј јавности. Као на пример, програм, “Под крошњама на Штранду” који се из године у годину садржајно проширује доприноси све бољем међусобном разумевању и конзумената те манифестације и самих медија. Оно што смо успели заједно да покренемо са дневним листом на мађарском језику “Magyar Szó” је регионална конференција посвећена мањинским медијима, и ми је ове године у новембру одржавамо четврти пут, с тим да нам се број партнера повећава из године у годину. Конференција се одржава у Асоцијацији Медија, а партнери су нам из Словеније - “Ђакомели медија” и портал “Media Change”,.
- Ипак, као највеће досадашње достигнуће и успех Ваше Агенције је оснивање прве Академије за менаџмент медија у земљи?
- Наравно, по мени историјски моменат је покретање Академије за менаџмент медија. Управо се завршио први модул, док је други модул у новембру. Ту се омогућава менаџмерима медија на језицима мањинских заједница да добију нова знања и да лакше направе промене у својим кућама. На овај начин смо желели да редакције науче како да се суоче са овим изазовима који су пред мањинским медијима. Ја дубоко верујем у то да мањински медији сада са свим овим већ постављеним “алатима” који им помажу, имају велике шансе. Ако знају шта раде и ако су добри у свом послу, неће имати више препрека. Ви можете достићи преко онајн издања колико год читалаца желите. Са друге стране, врло је важан улазак мањинских медија и у Асоцијацију медија Србије. Оно што треба да буде јасно је да је перцепција ових медија била доста чудна и доста интровертна, а сада, са свим овим активностима се окреће ствар на једну другу страну. Пре свега да се ови медији заиста доживе као медијске куће, да су способни да направе промене у друштву и на крају они заиста могу бити мотори за увођење Србије у Европску Унију.
– Када сте поменули мањинске медије са једне стране, а државу са друге, између имамо и нови Закон о јавном информисању и медијима. Управо се дешава можда највећа до сада трансформација медија. Сем ових медија који се финансирају посредством националних савета имамо један део медија за који постоји веома велика опасност да ће након приватизације да се угасе. Видите ли решења за опстанак тих програма на језицима националних мањина у оквиру приватизованих медија?
– Сигурно ће се неки угасити ма колико сурово звучи. На постојећем тржишту постоји јако велики број медија и треба да буду јако добри да би опстали. Са лежерношћу која је постојала, у смислу да “шта год ми направили ми ћемо постојати” - ту се изгубила та сврха постојања. Значи, медији су почели да гледају сами себе, а да читаоце практично елиминишу из тога. Па ваша сврха постојања је ако ви имате читаоце, да имате ко да вас чита. Тако да ће ово натерати доста медија да се мало тргну, да крену да се баве читаоцима. У мањинским медијима је било типично да су новине стариле са својим читаоцима, што не сме да се деси. Значи, ваш фокус сада треба да буде на читаоцима од 15+ и како ће они за 15-20 година бити они који ће чинити вашу стабилну читалачку публику. Јако је лепо постојати 70 година али треба начи начина да постојите и наредних 70. Концепт је такав да више нема финансирања по неком аутоматизму. У наредном периоду и финансијери и регулатори јасно кажу да је ваша сврха постојања ако ви имате изграђену публику. Ако је немате, ако се сведе прича о једном медију на ниво експеримента, уз сву добру вољу, онда та прича губи смисао.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.