Вести
21. 08. 2015.
Новинарство у Србији је у критичном стању
Нику Чобану, председник Департмана за информисање Националног савета румунске националне мањине у Србији
– Након доношења новог Закона о јавном информисању и медијима Србија је започела процес приватизације локалних медија. Сматрате ли да је држава спремно ушла у овај процес?
– Као прво, сматрам да Србија није била спремна за било који вид приватизације, јер у периоду такозване транзиције. Приватизација у Србији учињена је на неодговарајући начин. Све се продало у бесцење, а радници су остали без посла. Најједноставније речено, приватизација је злоупотребљена у свим областима. Враћајући се на Ваше питање, наравно да у истом контексту треба посматрати и приватизацију медија. Ни једна досадашња приватизација медија није донела очекиване резултате. Речено нам је да нашу реалност треба ускладити са праксом Европске уније, али то не значи само приватизацију и то по било којој цени. И у Европској унији постоје решења које не подразумевају приватизацију медија по сваку цену, где су оснивачи медија и локалне самоуправе. То значи да се може и другачије. Србија није прихватила овакав модел нити ће да га прихвати. Може, али само на инсистирање европских институција, да се нађе некакав модел по којем ће и локалне самоуправе моћи да буду укључене у оснивање медија. Нажалост, овде се често ради по систему штапа и шаргарепе. Чак ни у медијима који имају садржај на језицима националних мањина није пронађено решење како би се избегла приватизација. Познати су случајеви приватизације локалних радио станица у Србији које једва да опстају, а запослени не примају плату месецима. Да резимирамо - све досадашње приватизације медија у Србији нису донеле позитивне резултате. Значи, имамо негативно искуство. И поред тога што имамо овакво искуство, политичари у Србији и даље инсистирају на приватизацији. Због чега? Да би се трошило што мање новца из Републичког или из буџета локалних самоуправа, намењеног функционисању медија. Ово није добро! У Србији је данас култура руинирана, локални медији су на издисају. Све је постало естрада и све се обезвређује.
– Имамо пример приватизованог Радио Ковина који је након приватизације угасио програме на језицима националних мањина, али и друге примере.
– Очигледно да локалне политичаре не занимају ни локални медији који имају садржај на српском језику, а и како би их то занимало када свет из којег они долазе није свет стваралаштва, већ периферија стваралачких импулса... Затим, ако их не занимају програми на српском језику, вероватно их још мање интересују садржаји на језицима националних мањина, било да је реч о писаним или електронским медијима. Овакава реалност, у ширем контексту, генерише једно стање у коме култура се трансформише у привид, имамо само контуре оног што се зове култура, преовладава кич. Оно што не представља никакву вредност постаје узор. Случај Радио Ковина више није упозорење, то је тужан пример наше свакодневице. Након приватизације, на Радио Ковину угашен је и програм на румунском језику. Сведоци смо да приватизација доноси апсурдне ситуације, као што је и у случају РТВ Општине Ковачица, где је Словачка финансирала функционисање и развој овог медија са око 250.000 евра, у техничком сегменту и у усавршавању кадрова. Игнорише се ова чињеница, а неко је ту дао новац именом и презименом. Сада се ова Радио и ТВ станица продаје као да никад нико ништа није уложио у њу. Познат нам је и случај Радио Сечња, али и других локалних медија где је програм на језицима националних мањина постојао само да би се добиле неке бенефиције, новац, а тада је интерес програма на језицима националних мањина у другом плану. Наше време је време једног хаотичног стања, а све дотле док не постоји културни концепт, концепт локалног јавног информисања, не инвестира се ни у културу а ни у медије.
– Као председник Департмана за инфомисање Националног савета румунске националне мањине у Србији, учествовали сте на више расправа и округлих столова о приватизацији медија. Који су закључци?
– Сви који су укључени у овај процес познају реално стање - и они који о томе расправљају и они који о томе одлучују. Сви, апсолутно сви, знају да приватизација није добра. На округлим столовима и расправама на којима је учествовао и Департман за информисање Националног савета румунске националне мањине говорило се управо о томе да приватизација није добра, да треба пронаћи друга решења, да је то могуће, да треба дозволити да локална самоуправа има одређени фонд из којег ће финансирати локално информисање. Финансирати програме на једном језику, било да је реч о програму на српском или на језицима националних мањина, не значи аутоматски и мешање локалне самоуправе у уређивачку политику. Тамо где је локална самоуправа, парциајлно или у потпуности оснивач медија, менаџмент тог медија може имати аутономију у раду, а локална самоуправа да се не меша у уређивачку политику. Ово је могуће само ако политичари доживљавају новинаре као партнере који ће им бити од помоћи, а не непријатеље власти који им кваре рачунице. Али, да би се ово десило, политичари морају бити искрени а не гладни власти и капитала. Тамо где би локалне самоуправе биле оснивачи медија, новинарске асоцијације и друге институције могле би да именују Управне одборе, односно да одлучују у погледу будућег менаџмента.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.