Вести
24. 08. 2015.
Приштина није отворена према српским медијима
Прошлог петка у северном делу Косовске Митровице на задатку је нападнут новинар портала КоССев. Инцидент се поклопио са обележавањем 17. годишњице отмице двоје српских новинара код Ораховца. На редакцију КоССева 11. јуна ове године непознате особе су пуцале из ватреног оружја. Татјана Лазаревић, уредник портала КоССев, за Данас каже да „иако између ова три напада не постоји веза, они треба да упозоре јавност не само на ризик бављења новинарским послом и угроженост професионалима уопште, него и да то колико су истина и интерес јавности данас у опасности“.
У овом конкретном слу чају од петка скандалозан је однос службенице агенције која се бави тако сензитивним активностима какве су евикције исељавање људи из станова, и то не само према новинару, чији је посао да информише јавност, него управо према тој јавности, јер бахатећи се на свом радном задатку на примитиван на чин шаље поруку силе, напомиње Татјана Лазаревић.
Ко све у садашњој политичкој ситуацији штити, брани и брине о правима новинара на КиМ и каква су ваша искуства у сарадњи са албанским колегама?
И медијска удружења су у пракси организована по етничком принципу. Постоји Друштво новинара КиМ као огранак УНС, које окупља већину медијских кућа које извештавају на српском језику и оно је међу новинарима са КиМ „највидљивије“. Албански новинари се окупљају око свог Удружења професионалних новинара Косова. У последње време постоје и званични контакти, као и сусрети између ова два удружења. На сусрету 30. априла у Приштини разговарало се управо о озваничењу сарадње, јер током свих ових година постоје добри лични контакти између новинара који извештавају на албанском и српском језику, као и самих медијских кућа. КоССев је, као мала и можда најмлађа информативна редакција, веома захвалан овим удружењима кад се огласе и упуте јавне речи подршке. ДНКиМ је то чинио у свим ситуацијама у којим су новинари КоССева, или сам портал, били изложени претњама и другим ризицима. Ипак, мислим да би заштита новинара морала да буде много снажнија, а то се за почетак постиже неупитном и сталном колегијалношћу између самих новинара и редакција, и то не само када смо у опасности. Нажалост, тога нема довољно. Наше искуство у сарадњи са албанским колегама истовремено је и позитивно и негативно. Позитивно се односи на добре дугогодишње личне контакте које ја, као неко са најдужим стажом у медијима у нашој редакцији, имам са колегама из обе заједнице, као и на снажну подршку коју смо добили после напада у јуну и инцидента про шлог петка... У негативна искуства спада то што поједини медији на албанском често краду наше вести и потписују као своје, нарочито када су у питању ексклузивне информације.
Како објашњавате то што је Српска листа одбила да, на молбу Друштва новинара КиМ, у Скупштини Косова поднесе амандман на Нацрт закона о специјалном суду за ратне злочине у коме се предлагало да се случајеви несталих и убијених новинара на КиМ третирају посебно, јер су страдали на радном задатку?
Ово не бих знала како другачије да коментаришем осим са подсећањем да листа Српска де факто није настала као производ воље и избора српског народа на КиМ, нити да је у њеном „настајању“ и „сазревању“ учествовало оно што је преостало од професионалне и стручне јавности косовскометохијских Срба.
Колико су косовске институције отворене за сарадњу са српским редакцијама?
Институције у Приштини нису отворене нимало, од владе Косова, преко министарстава, до кабинета председнице. И албанске колеге имају слично искуство. Уз министра у косовској влади Далибора Јевтића, који веома много полаже на комуникацију са медијима, наше једино позитивно искуство до сада је комуникација са Централном банком Косова. Логистичке могућности КоССева из Северне Косовске Митровице су веома лимитиране прикупљање вести из Приштине је углавном условљено путем телефона и мејлова. Ово је тренутно наша највећа фрустрација, а празнину такозване „друге стране“ попуњавамо најчешће цитатима из косовске штампе. Посебан проблем је то што информације иду искључиво кроз саопштења, која су махом на албанском или на неправилном српском језику. У таквој ситуацији постоје две могућности - или улагати вишегодишњи труд захтевајући и и ову врсту заштите професије и језика, што стално наилази на зид и отпор или, у брзини новинарског посла и трке за информацијама, прихватати овакву ситуацију, преводити и објављивати.
Колико је званични Београд спреман да подржи независно истраживачко новинарство на КиМ?
Није спреман. Немате га у Београду. Што бисте га по истој матрици имали у девастираном српском хабитусу на КиМ.
За 17 година страдало девет новинара на КиМ
Према подацима Канцеларије за КиМ Владе Србије, у протеклих 17 година на Косову је страдало девет новинара. Прошлог петка навршило се 17. година од отмице новинара Радија Приштине Ђуре Славуја и Ранка Перанића, који су 1999. нестали код Ораховца. Исте године отети су и новинари Љубомир Кнежевић, Миле Буљевић и Александар Симовић, док је фоторепортер Момир Стикић убијен у кући у Приштини. Новинар српске редакције Радио Косово Марјан Мелонаши нестао је 9. септембра 2000, а убијена су и два новинара приштинског дневника Бота сот Беким Кастрати (2001) и Бардиљ Ајети (2005).
Инцидент на исељавању српске породице
Службеница Косовске агенције за приватизацију (КПА) Правда Божовић физички је напала новинара портала КоССева због фотографисања улаза зграде у центру северног дела Косовске Митровице из које је прошлог петка требало да буде исељена вишечлана породица Милуновић. На основу одлуке косовског суда, КПА је уз помоћ КПС поку шала да исели Милуновиће из стана, чији је власник косовски Албанац. ИЗ КПС је после инцидента саопштено да је ово исељавање одложено за 15 дана. Недавно је, под слич ним околностима у северном делу Косовске Митровице исељена и петочлана породица Илић уз куће коју је, наводно, купио извесни Аљуш Аљуши.
Коментари (1)
Остави коментар24.08.
2015.
Insistirati na odlasku u Pristinu !
Ne postoji drugi nacin nego insistirati na odlasku u Pristinu ! Postoje dobrovoljci novinari koji bi jos uvek krenuli "na lice dogadjaja" samo da im se omoguci zvanican odlazak do Pristine . ..
Одговори