Вести
03. 08. 2015.
Шокантан случај из Њемачке о којем се мора знати више
Слобода новинарства као празна прича? Шокантан случај из Њемачке о којем се мора знати више: новинарима независног онлине листа суде за велеиздају због објаве докумената у којима се открива припрема масовног надзора властитог становништва.
Наиме, један шокантан случај долази овог тједна из Њемачке.
Популарни њемачки онлине лист, Netzpolitik.org, редовно пише о важним интернетским темама као што је слобода интернета, слобода информација, заштита података и приватности.
Другим ријечима, пишу о темама које су постале поприлично битне многима у данашњем свијету, а нарочито у Њемачкој.
Зашто баш у Њемачкој?
Зато што је амерички звиждач Edward Snowden прије двије године објавио низ тајних НСА докумената (НСА је америчка “Агенција за Националну Сигурност”, односно водећа шпијунска служба) у којима се потврђује како је Њемачка од стране САД-а заправо најшпијуниранија земља у Еуропи.
Откривено је и да се шпијунирају бројни њемачки дужносници, па чак и сам врх њемачке Владе, односно њемачка канцеларка Ангела Меркел.
На мети је био, и то годинама, и актуални њемачки министар вањских послова Frank-Walter Steinmeier.
Логично, због ових открића њемачка јавност је итекако сензибилизирана на питање шпијунаже, али и повијесни контекст придоноси аверзију према надзору.
Од Другог свјетског рата до 90-их година Њемачка је била подијељена на (капиталистичку) Западну и (социјалистичку) Источну Њемачку.
Обје су строго надзирале властито становништво, а у томе је предњачила источна страна, односно ноторна обавјештајна служба Стаси (скраћено од Министарство Државне Сигурности).
Нијемци не воле да их нетко надзире, нити странци нити властити.
Имају и право. У том свом праву можда и предњаче у Еуропи — просвједи против разних облика цензуре, кршења приватности, инвазивног надзора и других модерних напада на људска права, редовно су највећи у Њемачкој, нарочито у Берлину.
У Њемачкој јача Пиратска Странка и други покрети који заговарају политичку транспарентност. Стога не чуди да је и web страница Netzpolitik.org постала популарно мјесто за вијести и информације.
Но, сада се десило нешто противно сваком начелу слободе говоре — против главног уредника (Markus Beckedahl) и једног новинара (Andre Meister) странице Netzpolitik.org покренута је тужба за велеиздају и то због два чланка која су објавили на својим страницама.
Велеиздаја? Звучи окрутно и јест окрутно. О чему се ради? Ријеч је о два чланка у којима се извјештава о процуреним документима њемачке Владе, о документима у којима се спомињу планови за додатни масовни надзор.
“Објавили смо у прољеће поједине интерне документе њемачке тајне службе у којима се спомиње изградња масовног надзора на друштвеним мрежама с бројним новим запослењима и новим могућностима. О томе се није спомињало у јавности, није било дебате, двије године након Snowdena, по питању да ли тајне службе требају имати веће овласти”, коментирао је један од оптужених за велеиздају, Markus Beckedahl.
Двојац је учинио оно за што су сматрали да је морално, да се од њих као независних новинара и очекује.
Дакако, срамотно је сазнање да њемачке власти припремају још ригорознији надзор властитог становништва док се у исто вријеме проводи надзор над свима њима од стране америчких служби.
Хоће ли се једног дана у блиској будућности открити да су њемачке власти заправо у блиском дослуху с Washingtonom контра властитог народа? Ништа више не би изненадило.
САД надзире Берлин, очито уз знање самог Берлина, како би били сигурни да Берлин ради како се од Берлина и очекује. Но, заједнички непријатељ у овој петљи постаје њемачки народ гдје се незадовољство гомила већ неко вријеме.
Сада Berlin zorno показује до које мјере је спреман обрачунати се с властитим народом оптужујући ову двојицу младих новинара, чији је једини интерес једино истина и боље друштво у којем живимо, за “велеиздају”.
Ако су они “велеиздајници”, што су онда водеће фигуре њемачке политике које на спознају о агресивном америчком надзору њихове земље и њих самих не подузимају ништа?
Изгледа како у Њемачкој итекако има велеиздаје, али је уперена против кривих људи.
Двојац се оптужује за велеиздају јер су, објавом докумената, према њемачком закону, “оштетили републику”.
Сада би због тога могли добити до 15 година затвора (толико је предвиђена максимална казна за велеиздају, но суд би је могао и подићи, преносе медији).
Beckedahl је коментирао случај: “Ове је напад на слободу новинарства и недопустиви покушај застрашивања извора и звиждача гледе теме која би од јавности била сакривена и даље да није било храбрости Edwarda Snowdena”.
Да, та храброст Edwarda Snowdena, ње се често владајуће елите боје више од докумената које је објавио, боје се јер је његова храброст заразна.
Нема сумње да су управо Snowdena и други истакнути звиждачи мотивирали Beckedahl и Meistera да одлучније наставе са својим радом.
Објавили су тајне документе, али не документе којима би реално наштетили својој земљи.
Нису објавили документе о великим новим економским потезима или интерним истрагама о локацијама потенцијалних терориста — не, објавили су документе који припремају ригидан надзор властитог народа без изнимке.
Такав чин не може се сматрати велеиздајом, већ евентуално патриотизмом у оном правом позитивном смислу те ријечи.
Ово је први пут у више од 50 година да се у Њемачкој новинарима суди за велеиздају.
Тужба је подигнута након што је на објављене документе указала њемачка обавјештајна служба BfV (Уред за Заштиту Устава).
Два документа објављена су раније ове године, точније 25. вељаче и 15. травња. У документима се може видјети како BfV тражи додатни новац за онлине надзор. У другом документу наводи се план за оснивање специјалне јединице за надзор друштвених медија.
Хоће ли колеге и струка стати на страну ове двојице новинара? Требали би. Предсједник њемачке удруге новинара (ДЈВ), Michael Konken, назвао је истрагу против двојице “недопустивим покушајем ушуткавања двојице критичних новинара”.
Beckedahl је о цијелом случају дао интервјуу за ТВ кућу Н24 истичући: “Растрган сам између два осјећаја — између оног да је ова оптужба на неки начин награда за наш рад и оног да би због овога могао завршити у затвору”.
“Ово је покушај застрашивања нас и других. До данас смо мислили како ће бити лијепо љето, да ћемо ићи на плажу и забављати се, а сада постоји озбиљна могућност да ћемо бити затворени”, истакнуо је. Подсјетио је и на ироничан детаљ — њихова страница је раније ове године чак добила награду за иновацију од стране њемачке Владе. Такођер су до сада добили неколико новинарских награда.
Дакако, то је доказ лицемјерја владајуће номенклатуре која је спремна и награђивати “подизање свијести”, приговарање о људским правима, али у исто вријеме и жестоко кажњавати било какво повезивање кршења људских права с њима.
Јер људска права се увијек крше “негдје другдје” — у Русији, Кини, Ирану, Египту… свугдје само не дома, дома су сви шампиони људских права.
Којег ли лицемјерја! Шампиони људских права су новинари Markus Beckedahl и Andre Meister, а сада им пријети 15 година или више труњења у затвору. Због чега? Због тога што су наивно помислили да је слобода новинарства нешто заиста загарантирано у развијеном свијету.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.