Вести
17. 07. 2015.
Радови са скупа о српском језику објављени у "Узданици"
Часопис за језик, књижевност и педагошке науке "Узданица", број за прво полугодиште 2015. посвећен радовима са прошлогодишњег научног скупа "Идентитети српског језика и културе" представљен је данас у Српској књижевној задрузи.
Научну конференцију је организовао Одбор за српски језик СКЗ са Факултетом педагошких наука Универзитета у Крагујевцу, а уредник овог зборника био је главни уредник "Узданице" проф. др Тиодор Росић.
Разговор је привукао изузетно велики број филолога, социолога и све којима је на души одбрана српкој језика, ћирилице и српске културе у целини потррајао је, а водио га је председник Одбора за српски језик СКЗ проф. др Милош Ковачевић.
Уместо уводног излагања глумац Срба Милин прочитао је песму Јована Јовановића Змаја, једног од оснивача СКЗ, посвећену српском језику у којој је пре више од једног века упозоравао Србе да га чувају и негују и да га користе као и наше писмо ћирилицу ма где живели.
Ковачевић је са жаљењем констатовао да се ништа није променило на боље откако је Одбор основан 2006. иако је, свих ових година одржавао састанке на којима је упозоравао на угроженост писма и језика.
Упркос научним аргументима, од српског језика су се "отцепили" хрватски, бошњачки, црногорски, констатовао је он и додао да Српска академија наука и уметности истрајава да и даље штампа Речник српско-хрватског језика.
Српски лекторати се по свету укидају, а од Србије се тражи да уведе судске преводиоце за бошњачки иако не постоје још ни сертификати за ову врсту тумача.
Ковачевић је упозорио да се и у области национлане филологије слуша реч политичара, а не научника а језик је најачи елеменат националногм идентитета и без језичког јединства нема ни државног.
Он је позвао не само стручњаке већ и лаике да прочитају само закључке са прошлогодишње научне конференције на којој је учествовало 17 водећих стручњака из Србије, Црне Горе и Републике Српске.
Према речима Ковачевића, српске власти би требало да само поштују оно што примењују све земље ЕУ када је реч о националном језику и да се придржавају повеље о језику која је донета у Стразбуру 1992 године. Тај захтерв, казао је он долази у "пет до 12" јер било би апсурдно да нас неки бирократа из Брисела упозори да не можемо постати чланица ЕУ ако не примењујемо прописе о јазику и писму који су озваничени нашим уставом.
Питање национланог идентитета је стално присутно као политичко питање, а језик је у самом његовом центру, упозорио је Ковачевић и замерио властима да јос немамо дугорочну српску културну политику.
"Две научне установе којима је на души положај српског језика и културе Матица српска и СКЗ делују као да су на непријатељској територији, а не у срцу српске земље" констатовао је он и затражио политичку подршку за заштиту језика и писма.
Др Росић, уредник зборника је истакао да је 15 штампаних радова сагледавала филолошке и културолошке проблеме из разних углова, али сва питања којима су се бавили имају национални, фундаментални стратешки значај јер језик је онај стожер око кога треба да се окупи цела српска култура без обзира што Срба има све више изван граница Србије.
Сви присутни чланови Одбора и аутори објављених радова су потврдили да настављају да воде борбу за српски језик и ћирилицу и навели су низ примера у другим земљама да они који желе да се запосле у државним службама морају да докажу знање званичног државног језика и писма.
Др Брборић је казао да су сви проблеми на пољу писма и језика идентификовани да су стручњаци понудили и решења, али два ресорна министарства, културе и просвете, уопште се на баве њима.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.