Вести
16. 07. 2015.
Улога медија у заштити деце излођене насиљу у породици
Најмлађи не смеју да буду двоструке жртве
Осетљивост ситуације у којој се налази дете које је преживело насиље у породици захтева посебну пажњу и високу професионалност приликом медијског извештавања.
Недопустиво је приказивање детета у појединим медијима на сензационалистички начин, извештавањем којим се нарушава дететова приватност или говори о детаљима његовог личног и породичног живота, дају нестручне процене карактера и понашања и открива његов идентитет, један је од закључака јучерашњег састанка представника Центра за социјални рад Новог Сада, судства и медија.
Штетне последице медијског извештавања зависе и од узраста детета, особености његовог развоја, обележја групе којој припада, досадашњег искуства с откривањем идентитета, социјалне подршке, реакција околине, понашања о којем се извештава, дететове медијске писмености и друштвених вредности у дететовој околини.
Подсећање на трауматски догађај или његово понављање кроз реконструкцију околности у којима се догађај одвијао могу додатно трауматизовати дете које је преживело насиље у породици, негативно утицати на његов развој, самопоуздање и самопоштовање, доживљај властите компетентности, оставити социјалне последице: изолација и стигматизација од вршњака или одраслих из дететове околине може створити ирационална уверења о властитој немоћи или великој моћи других, депресивност, угрозити сигурност деце.
Важан је и начин описивања детета (просјак, злостављач, насилник, жртва генерализује се проблем на читав његов живот и то изазива осећај непоправљивости), док опис понашања детета указује на то да је могуће доћи до промене.
О томе како сарадњу учинити бољом, а притом избећи секундарну виктимизацију детета, с новинарима су разговарали заменица основног јавног тужиоца у Новом Саду Мирјана Пековић, судија Апелационог суда Оливера Пејак Прокеш, портпароли Апелационог суда Милица Јанча, Вишег суда Ивана Карапанџа и Основног суда Тијана Јаковљевић, директор Центра за социјални рад Драшковић и руководилац службе за децу и омладину Милица Џино.
Секундарна виктимизација
Секундарна виктимизација детета представља пооштравање примарне виктимизације кроз негативну реакцију социјалне средине и кроз неадекватну или чак погрешну реакцију институција.
Произилази из тежње најближе околине детета, институција и најшире друштвене заједнице да се његово сведочење потцени и делегира кривица за изложеност насиљу на дете.
Укључује и недовољну заштиту детета од непримереног публицитета, застрашивања или освете.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.