Вести
10. 07. 2015.
Србији су потребни регионални и локални јавни сервиси
Представници Синдиката новинара Србије и Професионалног удружења новинара Србије предали су протестно писмо Уставном суду, јер сматрају да "упорно игнорише" њихову иницијативу оцене Закона о информисању и медијима, који држави и локалној самоуправи, непосредно и посредно, одузима право да оснивају медије.
У међувремену смо добили и нешто што се зове "нови крајњи рок" за приватизацију медија и то је 31. октобар 2015.
О приватизацији медија су у “Новом дану” телевизије Н1 говорили Драгана Чабаркапа, председница Синдиката новинара Србије, и Милан Петковић, заменик главног и одговорног уредника Нишке телевизије.
Чабаркапа је оценила да иза инцијативе за приватизацију медија стоји јак лоби који за циљ има да медијска удружења блиска властима, кроз пројектно финансирање, између себе деле средства из буџета.Навела је пример приватне телевизије у Крушевцу која је добила новац на тај начин, а у власништву је министра одбране Братислава Гашића.
Петковић је подсетио да је од 2001. године приватизовано 56 медија, а да је више од 20 уговора раскинуто.
Једина приватизација која се, како је рекао, наводи као успешна је медиј који има само двоје запослених из једне породице.
Према његовим речима, јасно је да позив за приватизацију 50 медија нема за циљ да се пронађу инвеститори.
Он је подсетио да је Комитет министара Савета Европе 2007. године упутио препоруке Србију у којима се наводи да се од ње очекује да има плурализам власништва у медијима, укључујући и јанве сервисе на националном, регионалном и локланом нивоу.
Потом је, наставља Петковић, ЕУ финансирала медијску студију која је предвиђала 10 до 15 регионалних и локалних јавних сервиса, да би 2011. у Медијској стратегији коначно било дефинисано да у Србији треба да постоји шест регионалних јавних сервиса.
Нови сет медијских закона је међутим у супротности са Медијском стратегијом, наводи Петковић и истиче да би за финансирање регионалних јавних сервиса било довољно само три одсто средстава која се издвајају за Радио-телевизију Србије и Радио-телевизију Војводине.
Он оцењује да су на овај начин дискриминисани сви грађани који живе јужно од Београда, јер гашењем локалних и регионалних медија неће више бити никог ко ће се бавити темама од локалног значаја.
Петковић је додао и да је 35.000 грађана потписало петицију да се Нишка телевизија трансформише у регионални јавни сервис, што, како каже, показује да су и грађани свесни ко брани њихов интерес.
Чабаркапа је додала и да је објашњење да ЕУ захтева потпуно повлачење државе из медија обмана.
Она је навела да Хрватска, која је чланица ЕУ, има 150 локалних медија, од којих је половина у јавном власништву.
Председница Синдиката новинара Србије је упозорила да ће после приватизације и гашења медија, више од 2.000 људи остати на бироу, а да ће новинар моћи да се нађе за 50 евра месечно.
Она је на крају упитала како се у таквој ситуацији може очекивати да ће новинари бранити интерес јавности?
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.