Вести
09. 07. 2015.
АМИРА ХАС, новинарка „Hareca”
Израел је зрео за санкције
САД и ЕУ сипају новац у Палестину да би се искупиле за то што политички ништа не раде да реше израелско-палестински сукоб.
– Признајем, пристрасна сам. Отворено кажем: противим се израелској окупацији палестинских територија. Објективност је у новинарству прецењена и често је камуфлажа за одбрану моћних, док би новинари требало да контролишу и преиспитују моћ – каже новинарка либералног листа „Harec” Амира Хас, која се деведесетих јављала из Газе, а данас израелско-палестински сукоб прати из Рамале, на Западној обали.
У Србију је недавно дошла на позив Центра за компаративне студије сукоба при Факултету за медије и комуникације, али је у Београду била и раније. Њена мајка, сарајевска Јеврејка Хана Леви, студирала је у Београду пре него што је посао пронашла у Црној Гори, одакле су је нацисти одвели у концентрациони логор Берген-Белзен. Амира Хас би волела да ступи у контакт са потомцима људи који су познавали њену мајку из сарајевских и београдских дана, пре логора и коначног емигрирања у Израел. Хана Леви је научила своју кћерку да презре људе који само посматрају неправду не чинећи ништа, због чега Амира Хас деценијама пише о окупацији палестинских територија: о Гази у потпуној изолацији, о 60 одсто Западне обале са израелским насељима и остатку подељеном на енклаве, окружене барикадама, окупаторским војницима и контролним пунктовима који обесхрабрују путовање чак и из једног града у други. Дуго се говорило да ће Палестинци добити своју државу, али им је премијер Бењамин Нетанијаху у предизборној кампањи поручио да од тога нема ништа.
– За две државе је потребна политичка воља, а Израел је све урадио да ту вољу упропасти. То је могуће једино ако се уклоне сва израелска насеља са Западне обале. Не ваљају ни израелска ни палестинска визија једне државе. У ствари, то и јесте једна, апартхејд држава у којој су Палестинци збијени по енклавама, док Израел контролише све ресурсе. Израелска десница ту једну земљу замишља са Палестинцима као петоразредним становницима, док Палестинци желе муслиманску Палестину са Јеврејима као религиозном мањином која ће бити толерисана у муслиманској земљи. Ми нисмо мањина, ми смо народ који има право на самоопредељење и живот у Израелу – каже Амира Хас.
Како Израелци правдају став да не желе ни јединствену земљу у којој би Палестинци имали сва грађанска права, а нису ни за две државе, због чега само преостаје окупација?
Има много начина да се рационализује статус кво, који одржава израелске привилегије и дискриминише Палестинце. Израелци кажу да Газа више није под окупацијом, што је лаж без обзира на излазак израелске војске, да постоји Палестинска управа, мада се она једино бави питањима водовода и канализације, па и за то јој треба одобрење Израела, потом истичу да је све то била јеврејска земља пре више хиљада година, да смо се ми вратили на земљу коју нам је бог обећао, да смо ми то освојили у рату и да Палестинци и нису имали своју државу.
О њима се често говори као о терористима, иако су они ти који живе под блокадом и окупацијом...
Израелци ће вам рећи да Палестинци убијају израелске цивиле, али прећуткују да и израелска војска убија палестинске цивиле. Али ми можемо да за њих тврдимо да су терористи јер смо јачи, имамо подршку Запада и одлучујемо шта је тероризам. Иако презирем самоубилачке нападе на израелске цивиле, одбијам да то назовем тероризмом све док истим именом не назовемо и оно што Израел ради Палестинцима.
Они се у медијима често представљају као религиозни фанатици који без разлога нападају израелске војнике. Шта је, међутим, економска позадина тог сукоба?
Врло је корисно за Израел што је окупирао 60 одсто Западне обале и Јерусалим и што упорно гради насеља од којих профитирају бизнисмени, грађевинари, војска и око 600.000 Израелаца који у тим насељима уживају у стандарду о којем би само могли да сањају у Израелу. Са друге стране, Палестинцима је онемогућен приступ тој земљи, па самим тим и њено коришћење у економске сврхе.
Осим стране окупације, Палестинци трпе и сопствене ауторитарне режиме. Зашто су у Гази изгласали Хамас, чији је циљ убијање израелских цивила?
Они на Хамас гледају као на неког ко само реагује на окупацију Израела и убијање палестинских цивила. Није Хамас измислио самоубилачке нападе, па сам Фатах је то годинама радио. Снажно се противим тој њиховој назови оружаној побуни јер она није допринела њиховом ослобођењу, већ искључиво патњи. Поносни су што су прошлог лета издржали 50 дана израелских напада. Питам их на шта су поносни, па Газа је уништена, народ је страдао. Ја сам за другу врсту отпора, попут покрета који је настао у свету и који позива на бојкот израелске робе, одустајање од инвестиција и санкције према Израелу.
Зашто кажете да свет субвенционише израелску окупацију палестинских територија?
Зато што САД и ЕУ сваке године шаљу Палестинцима око две милијарде долара, колико је Светска банка израчунала да Палестинци годишње губе због израелских блокада и рестрикција, забране извоза и приступа Мртвом мору. Владе тих земаља не желе да Палестина експлодира и зато сипају новац Палестинској управи. Тим новцем Запад купује Палестинце, какав-такав мир и своју савест, јер не ради ништа да политички да примора Израел да престане да ради оно шта ради. Сигурно да не позивам да свет бомбардује Тел Авив, као што је бомбардовао Београд, али неке санкције мора да му уведе.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.