Вести

09. 07. 2015.

Аутор: Ранка Иваноска Извор: VOICE

Покушај општинских челника да сачувају медије или партијске кадрове?

Медијско одељење у јавном комуналном предузећу у Врбасу

Тражећи, по свему судећи неуспешно, рупу у законима, који би од ове године требало да одузму општинским властодршцима узде контроле и управљања локалним медијима, одборници владајуће коалиције у Врбасу на челу са СНС и СПС гласали су “ЗА” изједначавање медијског рада са комуналним услугама.

 

Као јединствени пример у Србији, бар за сада, врбаски “Комуналац” ће се, одлучили су одборници, осим услугама одношења смећа, сахрањивања и водоснабдевања, бавити и производњом кинематографских дела, аудио-визуелних производа и телевизијског програма, медијским представљањем и испитивањем јавног мнења. Овим послом у медијском одељењу “Комуналца” бавиће се десетак изабраних за спасавање из Јавног предузећа за информисање, које одбројава последње дане рада.

Истовремено када се пред одборницима СО Врбас првих дана јула нашао последњи извештај о раду ЈП за информисање “Врбас” у оквиру којег програм емитују ТВ Бачка и Радио Врбас, владајућа коалиција решила је да списак делатности комуналног предузећа “обогати” медијским услугама.

“Производња кинематографских дела, аудио-визуелних производа и телевизијског програма, делатности које следе након фазе снимања у производњи кинематографских дела и телевизијског програма, снимање и издавање звучних записа и музике, делатност рекламних агенција, медијско представљање, истраживања тржишта и испитивање јавног мнења” делатности су које су се нашле на списку ЈКП Стандард, које је грађанима Врбаса до сада пружало услуге одношења смећа, водоснабдевања и погребних услуга.

Сабирање услуга одношења смећа, сахрањивања и водоснабдевања са медијским радом – представници локалне власти дефинисали су као социјално одговоран потез, тј. “спашавање одређеног броја запослених у ЈП за информисање”.

Шта ће “изабрани” радити у новоформираној радној јединици “Комуналца”, где ће емитовати телевизијски програм који намеравају да производе, да ли ће покушати да региструју нови медиј, ко је вршио одабир нових “комуналаца” и на основу којих критеријума, као и за чије ће потребе испитивати јавно мнење – само су неке од недоумица у вези са несвакидашњом одлуком врбаске власти која је донета на измаку законских рокова за општинске челнике да се трајно повуку из власничке структуре локалних медија.

На списку спасених, који ће из ЈП за информисање прећи у медијско одељење у комуналном предузећу, како сазнаје ВОИЦЕ, нашло се десетак запослених из локалне медијске куће. Кључни критеријуми избора биле су партијске, родбинске или пријатељске везе са представницима власти, тврди један број запослених који су се дописом обратили одборницима СО Врбас, председнику општине Браниславу Кажићу, представницима Самосталног синдиката. У допису се тврди да су се разговори са изабранима обављали у строгој тајности и без детаља о понуди, а да је ауторима који су се потписали са “део запослених радника ЈП за информисање” запрећено да ће уколико се обрате јавности – остати без отпремнина.

Из подстанарског статуса у пропаст

Неславни крај гашења сигнала локалне ТВ Бачка и Радио Врбаса, који послују у оквиру ЈП за информисање, није дошао неочекивано. Главна медијска кућа у Врбасу од почетка свог оснивања у највећој мери се ослањала на буџет општине као свог оснивача. Из мандата у мандат, владајуће странке су удомљавале патријске кадрове, па број запослених ни у тренутку припрема за приватизацију није прецизан. Према извештају о реализацији Програма решавања технолошког вишка, овај број износи 36, док према проспекту објављеном на сајту Агенције за приватизацију у предузећу има 39 запослених (извор: проспект и профил предузеца). Поред вишка запослених, шансе за приватизацију додатно је отежала одлука локалне самоуправе 2007. године да медијску кућу из општинског простора измести у зграду “Беобанке” у стечају. Власник ове зграде 2009. године постало је предузеће “Лавера”доо. Дуг за закуп током година порастао је, како је за ВОИЦЕ потврдио председник општине Братислав Кажић, на више од 16 милиона динара. Дуг за кирију чини и највећи део дуговања који је вишеструко премашио процењену вредност локалне медијске куће.

Више него противзаконитој одлуци и својеврсној увреди професије, која је одлуком локалне скупштине изједначена са комуналним делатностима, неколицина радника успротивила се, како кажу, дискриминаторском приступу при одабиру оних који ће се медијским радом бавити у оквиру комуналног предузећа. “Дискриминација запослених је више него очигледна”, пише у допису, “После вишемесечне неизвесности око поступка и начина приватизације, руководство општине Врбас у сарадњи са директорком ЈП за информисање Весном Рогановић донело је одлуку да ‘спаси’одређен број запослених тако што ће их запослити у ЈКП Стандард у одељењу за медијско праћење. Не зна се кога ће и како они информисати, као ни ко ће их финансирати. Понуду о преласку у друго предузеће добили су запослени који су чланови странака на власти, а најважнија је била препорука руководећих људи у општини. Незахвална улога обављања разговора са изабранима, један на један, телефоном, без детаља, у строгој тајности, уз напомену ‘мораш да одлучиш за 5 минута’ припала је директорки Весни Рогановић која је прва на листи за спасавање”, тврди се, између осталог, у допису огорчених радника локалне медијске куће.

На адресе председника општина Братислава Кажића (СНС), председнице СО Марјане Мараш (СПС), као и потпредседника Народне скупштине Игора Бечића (СНС), иначе првог човека врбаских напредњака упућена су следећа питања: “Зашто нису сви запослени добили исту понуду? Чиме сте се руководили када сте одлучивали ко ће добити запослење, а ко ће остати без посла? Да ли знате да је међу запосленима које сте оставили без посла неколико самохраних родитеља? Да ли знате да су међу онима које сте оставили без посла више њих једини хранитељи породице?“

Селективно спасавање са брода који тоне

На питање ВОИЦЕ-а да ли је по налогу челника општине обављала разговоре са изабранима и како гласи фамозна понуда, директорка ЈП за информисање, Весна Рогановић није директно одговорила, већ је казала како се од 35 запослених њих 26 определило за једну од три понуђене могућности у оквиру Програма решавања технолошког вишка. Према њеним речима, осморо се није одлучило ни за једну опцију, а међу њима је и она лично. Да ли су то исти људи којима је понуђено да пређу на радно место у комуналном предузећу – Рогановићева није одговорила.

Горан Рогановић, председник Самосталног синдиката у Врбасу је, како је рекао, ревотиран понашањем руководства медијске куће, које не само што није показало добру вољу да разговара са синдикатом о положају запослених, већ су и саопштења поводом овог случаја грубо цензурисана. Рогановић је рекао за ВОИЦЕ да је локална медијска кућа престала да прати активности синдиката након протеста 26. марта које су организовали управо поводом положаја запослених у јавном сектору. “Супротно принципима објективног извештавања, локални медиј је заштитио интересе оснивача, а представници локалне власти игнорисали су наше апеле за социјални дијалог”, рекао је Рогановић.

У одбрану медијско-комуналног пројекта за скупштинском говорницом стао је председник општине Братислав Кажић (СНС), који је рекао да је оваква одлука власти једини преостали покушај да се “барем нешто спаси”.

“Док су неки председници општина излазак државе из медија доживели као да им је терет пао са леђа тј. са општинске касе, лично сам покушао све што је било у мојој моћи да сачувам предузеће и да пронађемо неко решење како бисмо спречили да људи заврше на евиденцији незапослених. Коначно, ово је једино што смо могли да урадимо. Комунално предузеће је једино имало могућност да прими одређени број људи и, искрено говорећи, жао ми је што тај број није већи”, образложио је Кажић намеру општинара.

Вишак запослених, а мањак професионалаца

Председник ИО НДНВ-а Недим Сејдиновић каже да је импровизовани покушај власти у Врбасу да сачувају медиј као полугу управљања јавним мнењем супротан интересима грађана, али и самих новинара. „Јавна предузећа су већ годинама место за удомљавање партијских послушника који су, по правилу, потпуно некомпетентни, па тако и у локалним медијима постоји вишак запослених а мањак професионалаца. У досадашњој пракси запослени у јавним информативним предузећима се нису понашали као медијски посленици који поштују етички кодекс и професионална правила, већ као државни чиновници и пропагандисти. Поред нелојалне конкуренције који општински медији представљају на медијском тржишту, то је један од кључних разлога преке потребе изласка државе из медија“, оцењује Сејдиновић.

Председник општине је негирао оптужбе да је избор људи који ће уместо на тржиште рада прећи у друго јавно предузеће вршен према партијском кључу. “Није тачно да су бирани чланови странака. Међу њима је најмање чланова СНС. Бирани су људи према стручности и професионалним квалификацијама. Свако је рекао неко име око којег смо се сложили”, рекао је председник општине Врбас за ВОИЦЕ. Он је негирао могућност да оваквим потезом локална власт намерава да изигра закон, покушавајући да сачува медијску полугу у својим рукама.

Нешто мање самоуверености када је у питању законитост одлука које је СО Врбас донела у вези са допуњавањем делатности комуналног предузећа показали су коалициони партнери из редова СПС-ПУПС-СВМ, који су непосредно пред седницу тражили мишљење општинског правобраниоца. Председница СО Врбас Марјана Мараш (СПС) каже да су захтевали ово мишљење јер “не желе да крше закон”. “Нема ни говора да коалиција није усаглашена по овом питању, али смо желели да отклонимо сваку могућност да овакве одлуке нису по закону”, казала је она. Дајући мишљење у вези са Одлуком о изменама и допунама оснивачког акта ЈКП Стандард и новооснованог ЈКП “Комуналац”, Мирна Пароци, правобранитељка општине Врбас сматра да су “наведени предлози одлука сачињени у складу са наведеним законским одредбама” позивајући се на Закон о јавним предузећима и Закон о локалној самоуправи.

НДНВ: Непромишљен покушај извргавања закона

Управо у Закону о јавним предузећима, али и у Закону о јавном информисању и медијима, налазе се препреке које општинским челницима бране да оснивају предузећа која се могу бавити информисањем, односно медије, објашњава Недим Сејдиновић из Независног друштва новинара Војводине (НДНВ). Он је потез врбаских општинара окарактерисао као “непромишљен покушај да медијске реформе извргну руглу”.

Чиме могу да се баве јавна предузећа?

Члан 2. Закона о јавним предузећима дефинише делатности од општег интереса, а међу њима није ни медијско представљање, ни испитивање јавног мнења, ни производња телевизијског програма и кинематографских дела побројаних међу делатностима врбаског комуналног предузећа. “Делатности од општег интереса, у смислу овог закона, јесу делатности које су као такве одређене законом у области: производње, преноса и дистрибуције електричне енергије; производње и прераде угља; истраживања, производње, прераде, транспорта и дистрибуције нафте и природног и течног гаса; промета нафте и нафтних деривата; железничког, поштанског и ваздушног саобраћаја; телекомуникација; издавања службеног гласила Републике Србије; издавања уџбеника; управљања нуклеарним објектима, коришћења, управљања, заштите и унапређивања добара од општег интереса (воде, путеви, минералне сировине, шуме, пловне реке, језера, обале, бање, дивљач, заштићена подручја), производња, промет и превоз наоружања и војне опреме, управљања отпадом, као и комуналне делатности“, гласи члан 2. Закона о јавним предузећима.

„Прилично сам изненађен чињеницом да је оваква одлука уопште могла да буде донесена. НДНВ и Медијско одељење ОЕБС-а су са представницима општине Врбас прошле године урадили Предлог акционог плана за развој информисања на територији општине Врбас, и у том акционом плану – да је било воље да се он пажљиво прочита – налазили су се одговори на питања шта локална самоуправа може да учини да унапреди информисање на локалу, у интересу и медијских професионалаца и самих грађана. Како то да нико од општинара или одборника није разумео да јавна предузећа више не могу да буду оснивачи медија? Па то је суштина медијских реформи, о којима се већ годинама прича и које се спроводе од августа прошле године, када су усвојена три нова медијска закона. Јавна предузећа не могу да се баве делатношћу информисања, и то није само дефинисано медијским законима. Ова одлука је у супротности и са Законом о јавним предузећима“, каже Сејдиновић за ВОИЦЕ и додаје да је управо члан 2. овог закона био предмет оштре дебате јер су представници власти својевремено неуспешно покушали да “угурају” и информисање. „Очито се медијска реформа за општинаре у Врбасу дешава у некој другој држави, а не у оној чије законе треба да поштују”, сматра Сејдиновић.