Вести
04. 07. 2015.
Ромић: Циљ оптужнице криминализовати ДБ
Ово је оптужница са израженом политичком позадином која нема за циљ да открије убице Славка Ћурувије. Она је усмерена ка томе да Државну безбедност прикаже као државну институцију са континуираним насилним деловањем, рекао је јуче Ратко Ромић, бивши главни обавештајни инспектор у Другој управи ресора Државне безбедности.
Износећи своју одбрану, он је пред већем Специјалног суда негирао да је учествовао у убиству новинара Славка Ћурувије и изразио наду да ће судски поступак послужити да се скине љага са његовог имена.
- Оптужница против мене је неоснована, противречна и у свом највећем делу непоткрепљена доказима. Она је пуна тужиочевих претпоставки, што нас је довело у ситуацију да се бранимо од оптужнице, а не од доказа - рекао је Ромић.
Према његовим речима, једини тачан део оптужнице је, нажалост, онај у којем се тврди да је Славко Ћурувија лишен живота, али је апсолутно нетачно да је он учествовао у извршењу тог кривичног дела.
- Ја сам захтевао од тужиоца да ми образложи на основу којих доказа је поткрепљена тврдња да сам ја неопажено пришао Бранки Прпи и Славку Ћурувији и на основу чега се тврди да сам ја ударио Прпу пиштољем у главу. То сам тражио како бих могао да се браним од конкретних доказа, а не од тврдњи, рекао је Ромић и истакао да су овакве оптужнице опасне по друштво, јер из њих произилази да било ко може да буде оптужен за било шта.
Говорећи о делу оптужнице у којем се истиче да је Милорад Улемек Легија одбио да са својим припадницима изврши убиство Ћурувије, Ромић је искључио ту могућност.
- У Државној безбедности се не подстиче, већ наређује. Нико, па ни Улемек није могао да бира задатке, казао је Ромић. Он је навео да је у дану убиства Ћурувију пратило укупно 27 припадника Државне безбедности.
- Нисам толико интелектуално ограничен да узмем кола од Деветог одељења ДБ-а и онда се тим колима одвезем у подручје у којем врви од припадника тог истог одељења. Сви они знају и мене и то возило и нико није препознао та кола, рекао је Ромић.
Поред Ромића, на јучерашњем рочишту је изношење одбране привео крају и бивши начелник београдског центра ДБ-а Милан Радоњић.
Он је суду предложио да зарад објективног информисања јавности све што се дешава у току суђења буде представљено јавности у изворном облику.
Како је накнадно објаснила Зора Добричанин Никодиновић, његова бранитељка, Радоњићев захтев је мотивисан његовим незадовољством начином на који је део медија извештавао о овом поступку.
Радоњић је истакао да је све време поступао по правилима службе и да о законитости примењених мера не може да буде спора.
- Поносим се својим радом у служби. Не кажем да није било неких пропуста, али никада нисам урадио ништа против закона. Све што сам тада радио, радио бих и сада, рекао је Радоњић и додао да оптужницу против њега доживљава као "правно отелотворење медијског политиканства".
Оптужница Тужилаштва за организовани криминал терети четворицу бивших припадника Државне безбедности (ДБ) да су "из ниских побуда" убили новинара и власника листова Дневни телеграф и Европљанин Славка Ћурувију 11. априла 1999. године.
Оптужени су тадашњи начелник Ресора ДБ Србије Радомир Марковић, начелник београдског центра ДБ-а Милан Радоњић, главни обавештајни инспектор у Другој управи ресора Ратко Ромић и припадник резервног састава тог ресора Мирослав Курак.
Радоњић и Ромић су у притвору, Марковић је у затвору у Пожаревцу на издржавању казне затвора од 40 година, а за Кураком је расписана потерница и њему се суди у одсуству.
Суђење за убиство Славка Ћурувије биће настављено 7. септембра.
Александар Вучић потенцијални сведок
Да би се разјаснио део оптужнице у којој се наводи да је убиством Ћурувије "угрожена слобода медија", Ратко Ромић је рекао да ће за сведоке предложити некадашње министре информисања на нивоу републике и савезне државе. У тренутку убиства Ћурувије, те позиције су заузимали Александар Вучић и Горан Матић.
Радоњић и Ромић остају у притвору
Адвокатица Зора Добричанин Никодиновић, бранитељака окривљених Ромића и Радоњића, на завршетку главног претреса је навела да је судски поступак покренут из политичких разлога и апеловала на судско веће да укине притвор њеним клијентима. После краће паузе председница судског већа Снежана Јовановић је одбила тај предлог, наводећи да и даље постоје објективне и субјективне околности због којих веће не може да дозволи да се они бране са слободе.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.