Вести
02. 07. 2015.
Распродају, а Немцима не дају
Ранија југословенска новинска агенција Танјуг, некад најмоћнији медиј у југоисточној Европи биће приватизована.
Aгенција формирана у време Другог светског рата нуди се по цени од 761 000 евра, извештавају београдски медији позивајући се на оглас државе. Уколико се не појави купац, капитал ће бити понуђен запосленима. Уколико ни они не буду заинтересовани, фирма ће бити затворена.
Исто што за Танјуг важи за још 37 медија у власништву државе и државне управе. Међу њима има и правих распродаја: ко хоће да купи Радио града Медвеђа на југу треба да да 2800 евра. Такође повољна је и понуда за куповину Радио Ваљева, за које треба дати 3400 евра. Регионални радио у Шапцу кошта 600 000 евра. А ТВ станица у другом по величини граду Нишу може се добити за ситних 75 000 евра.
Брисел може да буде задовољан својим кандидатом за чланство Србијом.
Приватизација треба да се заврши до почетка октобра. Првобитно је приватизација свих државних медија укупно 72 била предвиђена за 1. јули. Али држава ће и даље остати доминантни играч на медијској сцени.
Велики национални медији и даље су у државном власништву: телевизија РТС и дневни лист који формира мишљења „Политика“ и велики лист „Новости“.
Поједине булеварске новине као „Информер“ свакодневно се појављују као борбени лист за ствар владе са злим нападима испод појаса на све владине критичаре.
И чак код медија који су сада стављени на продају, није сигурно да ће се измакнути испод државног утицаја.
„Због властитог искуства, ја никад не бих уложио новац у српске медије“, каже ранији директор „Политике“ Драган Хаџи Антић.
„То су све контролисани медији и то ће остати и после приватизације“.
Држава и државне институције могу да утичи на медије пре свега преко огласа, који су у дубокој медијској кризи за многе штампане медије питање живота. О томе сведоче и покушаји немачких медија да инвестирају у Србији.
И највећи европски телевизијски концерн RTL Group и Функе група/WАZ) из Есена повукли су се због шиканирања власти са тржишта Србије.
На крају је немачком медијском капиталу из политичких разлога онемогућено да најмодернију кабловску телевизију ТВ Нова појача националном фреквенцијом иако је та фреквенција била неискоришћена.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.