Вести
23. 06. 2015.
Медијима у ЕУ потребна помоћ Брисела
Европска унија би требало да пружи подршку развоју европских медија, али успех таквих иницијатива највише зависи од самих медијских група, изјавио је оснивач мреже ЕурАктив Кристоф Леклерк (Cristoph Leclercq).
"Неки сектори попут угља, челика, аутомобила, текстила и телекомуникација су у прошлости такође трансформисани захваљујући великој европској помоћи. Да ли би четврти стуб демократије, али и велики послодавац, требало да има мањи значај?", навео је он у тексту који је пренео портал ЕурАктив Србија.
Како је оценио оснивач ЕурАктива, могуће је наменити средства из програма Хоризонт 2020 за иновације и привући медијске групе будући да се спецификације у позивима за предлоге ревидирају сваке године.
"Европска штампа пролази кроз дубоке промене, што доводи до неких националних успеха. Али до сада је само неколико прекограничних пројеката одрживо", рекао је Леклерк.
Било је око 20 покушаја развоја медија за ЕУ, а већина од њих била је неуспешна, укључујући пројекте британског Економиста који је имао добре финансије и углед за такав покушај, рекао је Леклерк, и додао да се ни покушаји институција ЕУ нису показали успешни, попут станице Европског парламента која се није наметнула као медиј и мрежа Прешеуроп.еу која је зависила од помоћи ЕК и угашена је.
Он је оценио да би креатори политика требало да сарађују са штампом у Европи, а не да излазе са сопственим каналима или да се ослањају на друштвене медије и додао је да је добро што су промоција европских политика и медијска политика у надлежности различитих европских директората.
Коментари (2)
Остави коментар23.06.
2015.
Javna radio-difuzna sluzba EU
Saglasan sa naslovom iz orginalnog teksta "Novinari i izdavači moraju da se ujedine radi stvaranja štampe evrozone" ("Journalists and publishers must unite to create a eurozone press").
ОдговориI moja malenkost se svojevremeno zalagala i pisala o potrebi osnivanja javne radio-difuzne sluzbe EU (videti tekst dat u Prilogu). Nazalost, bez ikakvog efekta.
Sada je i domacaoj, drzavnoj (javnoj) radio-difuznoj organizaciji "Medjunarodni radio Srbija" potrebna pomoc Vlade Srbije da bi nastavi sa emitovanjem radio programa za inostranstvo.
23.06.
2015.
Javna radio-difuzna sluzba EU
Saglasan sa naslovom iz orginalnog teksta "Novinari i izdavači moraju da se ujedine radi stvaranja štampe evrozone" ("Journalists and publishers must unite to create a eurozone press").
ОдговориI moja malenkost se svojevremeno zalagala i pisala o potrebi osnivanja javne radio-difuzne sluzbe EU (videti tekst dat u Prilogu). Nazalost, bez ikakvog efekta.
Sada je i domacem Medjunarodnom radiju Srbija potrebna pomoc Vlade Srbije da bi nastavio sa emitovanjem radio programa za inostranstvo.
P r i l o g
POLITIKA (Medju nama)
Beograd, Makedonska 29
Veza: "Bi-Bi-Si napušta Balkan" ("Politika", 27.1.2011)
Postovana redakcijo,
Slicno gore navedenom clanku, u nedeljnom izdanju "Politike" od 16. maja 2010. godine u uvodniku "Nespokojno prizemljenje" u jednom od pasusa citira se hamburski "Spigl": "EU nema ni zajednicki medij, ni jedinstveni nacin komunikacije, ni istinsku demokratiju... dok su clanice, ukljucujuci Nemacku, poslednjih godina sve angazovanije u pravcu ostvarivanja nacionalnih interesa"...Saglasan sam sa misljenjem autora clanka u "Spiglu", narocito sa njegovom konstatacijom da EU nema ni zajednicki medij. Smatram da je EU, odnosno Evropska komisija propustila sansu da, posle slucaja Francuske i Holandije u leto 2005. godine, osnuje sopstvenu terestricku (kratkotalasnu) i satelitsku radio-difuznu sluzbu sa opstim zadatkom da siri evropsku ideju - uverenje da bez obzira na istoriske, kulturne i jezicke razlike, Evropa cini jedinstvenu politicku zajednicu, kao i evropske vrednosti - postovanje ljudskog dostojanstva, demokratije, vladavine prava i postovanje ljudskih prava.
Naime, prema knjizi "Globalni mediji" koju su napisali E. Herman i R. Mekcesni 1997. godine, ova radio-difuzna sluzba imala bi ulogu da pruzi informacije o proslosti i sadasnjosti koje bi pomogle u formiranju zajednicke kulture i sistema vrednosti, tradicije i pogleda na svet, narocito iz Brisela. Ova sluzba imala bi centralnu ulogu u stvaranju javnog mnjenja i demokratskog duha, ukoliko pod demokratskim podrazumevamo da svi ili vecina ljudi moze da bira ili utice na formiranje kljucnih politickih i ekonomskih odluka koje ih se ticu. Ovakav koncept je vazan jer demokratsko drustvo zavisi od dobro informisane javnosti sposobne da napravi politicki izbor. U velikim i slozenijim drustvima ucesce javnosti u politickim procesima ograniceno je i uglavnom se svodi na povremeno izrazavanje stavova, proteste i periodicne izbore, ukljucijuci referendume. Da bi tako slaba participacija bila minimalno delotvorna, neophodno je da ona zna sta se desava i da poznaje opcije koje moze da razmatra i na osnovu kojih moze da deluje. Posto ova sluzba nije osnovana, ljudi su ostali neuki i neobavesteni, izolovani i depoitizovani, demagogija cveta, a uska elita lako preuzima i zadrzava kontrolu nad svim faktorima odlucivanja o najznacajnijim politickim pitanjima koja se odnose na EU.
U doba svetske finansijske i ekonomske krize i nastavka polemike o karakteru i buducnosti evropskog politickog eksperimenta, kampanji evroskeptika trebalo je parirati kampanjom evroentuzijasta. Radi toga su evroentuzijasti u aparatu EU trebalo da preduzmu niz mera kojima bi se evropskim narodima objasnile ideje i vrednosti koje leze u osnovi preobimnog Lisabonskog ugovora. Jedna od tih mera trebalo je da bude i osnivanje javne radio-difuzne sluzbe EU po ugledu na BBC, RFI, DW i druge slicne radio-difuzne organizacije njenih drzava clanica, koje su iz nejasnih razloga jedna za drugom napustile Srbiju i Balkan.
Iskreno,
Dejan Popovic
Beograd, 27. januar 2011.