Вести
03. 06. 2015.
Новинари у све незавиднијем положају
Ниво слободе медија и ниво слободе у медијима у Црној Гори такви су да ову професију напушта свако ко успе да нађе било какав други посао, оценила је председница Синдиката медија Црне Горе Марија Цамовић на округлом столу „Јачање радних права новинара: синдикати као заступници промена” - на годишњој скупштини Европске федерације новинара која се данас завршава у Будви.
„Услови рада у медијима никад нису били гори и за ову моју тврдњу постоје и докази. Од почетка године у Црној Гори су затворена четири медија. У само једном од њих, и то у оном најмањем који је запошљавао свега неколико људи, запосленима нису остала дуговања по основу зарада”, рекла је Цамовићева.
„Дуговање зарада у појединим медијима је пракса, а најновија појава је да послодавци који дугују плате почињу да глуме жртве и да се чују гласније од оних који за њих раде бесплатно. Па су зато приморани да се бране од злих синдикалаца и под притиском 'малтретирања' људи који су се дрзнули да питају за своје плате и да их називају багром и осталим погрдним и простачким називима.”
Она је навела да у црногорским медијима, како је показало недавно истраживање ОЕБС-а, имамо новинаре који свакодневно раде по 12 или чак 15 сати дневно.
„Од новинара се очекује да пишу о кршењу права запослених у осталим делатностима и такве приче се објављују у медијима”, казала је Цамовићева.
„У истим медијима у којима се дешавају гора кршења радних права од оних о којима се пише. Колико је то лицемерно?! Како се може од човека којем је забрањено да се бори за себе очекивати да се избори за неког другог, за боље друштво? То су парадоксална правила по којима су запослени у црногорским медијима принуђени да живе.”
Цамовићева је додала да су откази редовна појава и питала: „Кад ће на ред за отказе да дођу менаџери и људи који уређују новине, јер нема слободе медија док нису слободни они који чине медије.”
Председник Европске федерације новинара (ЕФН) Могенс Блицхер Бјерегард је поручио да су „сигурност, права и радна места биле и биће три кључне речи у ЕФН”.
„У овом делу Европе слобода медија и безбедност су важна питања. Нећемо и не можемо дозволити да надлежни органи затварају наше колеге, прете им, желе да их ућуткају”, поручио је Могенс.
„Прошле седмице је један истраживачки новинар претучен у Хрватској. Новинари не пристају да се претњама ућуткују. Ми смо ту да кажемо наше приче, да осигурамо даљи развој демократије. Подстичемо наше владе да приведу правди све починиоце, све међународне међувладине институције покушале су да изнађу прави механизам за борбу против некажњивости, углавном путем декларација, али нажалост нису предузете конкретне активности.”
У Мисији ОЕБС-а, како је истакла њена шефица за Црну Гору Јанина Хребичкова, верују да само са слободном и плуралистичком медијском сценом могу бити загарантовани услови за даљи развој медија.
„Питање је како новинари могу бити независни и слободни ако се њихова радна права не поштују у потпуности. Како новинари могу бити независни и слободни, а да истовремено кроз свој рад и извештавање не осветљавају питање поштовања људских права сваког појединца”, питала је Хребичкова.
Како је казала, „јаки и независни медији нека су врста арбитра између владе и грађана, јер када су људска права заштићена, владе су одговорније и квалитет живота људи постаје бољи”.
По оцени генералног секретара Медијске организације за југоисточну Европу Оливера Вујовића, велика је неизвесност за будућност новинара који у многим земљама па и у Црној Гори живе са 300 евра и неопходна је солидарност новинара и њихових струковних организација.
Председница Синдиката новинара Србије Драгана Чабаркапа казала је да се за непуну годину од доношења сета медијских закона стање на српској медијској сцени „знатно погоршало”. „Закон о јавном информисању одузео је локалној самоуправи Уставом гарантовано право да оснива медије. Уколико не буде одложена примена закона 72 медија ће 1. јула, када је законски рок за излазак државе из медија, бити угашено, јавност у овим срединама остаће без права на у1086 îбјективно и правовремено информисање, а више од 3.000 наших колега без посла”, навела је Чабаркапа.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.