Вести
04. 05. 2015.
Цензуре нема, али новинари (не)пишу из страха за егзистенцију
Пад рејтинга Србије када је слобода медија у питању председници новинарских удружења и синдикати објашњавају тешким материјалним положајем новинара. У Србији нема класичне цензуре, али је новинарска професија доведена до нивоа када новинари сами себе цензуришу из страха да не остану без посла.
У таквој ситуацији лако је политичарима и економским моћницима да утичу на медије, кажу за Наше председници новинарских удружења и синдиката поводом јучерашњег светског Дана слободе медија.
Неке теме ван домашаја
Председница Удружења новинара Србије, Љиљана Смајловић, каже да је највећи узрок аутоцензуре беда у којој смо се као друштво нашли. Када новинар изгуби посао због тога што му у Блицу смање плату и дају решење у којем је „помоћник новинара“, он зна да више никада неће да се запосли као новинар. Зарад тога да остану на послу и раде оно што воле новинари пристају на услове рада који су испод сваког критеријума и трпе од уредника и власника медија притиске објашњава Смајловићева. Она каже да њој лично, као председници УНС, почиње да смета то што нико не зове да се жали. Она каже да медији треба једни друге да критикују, и да то не треба схватати лично. Ја сам увек за критику. Медији и новинари треба и међусобно да се критикују. Не треба да будемо као лекари који ћуте и крију грешке колега, иако су те грешке некога коштале живота наводи Смајловићева.
И Председник НУНС-а Вукашин Обрадовић сматра да је један од већих проблема новинара данас лоше материјално стање, али и да су новинари генерално мало заштићени. Слобода медија у Србији је таква да не можемо бити задовољни ни положајем медија, ни положајем новинара. Све је мање друштвене критике, полемике, а све више медијске хајке и пресуђивања, кампања против појединаца и група. Генерално највећи проблем новинара у Србији је што су слабо плаћени и немају никакву сигурност. Са просечном платом која је мања од 40 хиљада динара, тешко да можемо очекивати велике домете у новинарству - каже Обрадовић.
Критика власти само у шали
Ипак, он сматра да класичне цензуре нема, али да постоји аутоцензура. Не постоји неки човек који одређује шта ће ићи у јавност, а шта не, али је очигледно да се цензура огледа у ономе о чему се не пише, јер велики број тема остаје ван домашаја јавности и медија - објаснио је Обрадовић. С друге стране, Горан Гмитрић, уредник информативног програма ТВ Пинк каже да нема цензуре у медијима и да критике долазе од оних који нису задовољњи објављеним садржајем. Свака власт када оде у опозицију говори о слободи медија и критикује медије да су на страни власти и да су цензурисани каже Гмитрић.
Он истиче да је најбољи пример о томе који су медији и на какве начине добијали новац из буџета извештај Савета за борбу против корупције који је радила покојна Верица Бараћ. Изгледа да неки имају тезу да су медији слободни само ако пишу онако како то њима одговара, а ја се с тиме не слажем истиче Гмитрић. Колумниста Данаса и Недељника Дража Петровић такође тврди да нема цензуре, али да постоји притисак власти на медије. У Србији нема цензуре и то је погрешан термин за притисак власти на медије.
Премијер и чланови његове странке оптерећ ени су медијима, стално полемишу са новинарима, нонстоп се баве медијским садржајима који им се не свиђају, параноични су јер мисле да ми новинари, па чак и они који се баве чистом зезанцијом, попут Кесића, њузоваца, Ивановића, мене, хоћемо да их срушимо са власти. Кад имате власт која новинаре сматра непријатељима или их доживљава као опозицију, онда је бављење новинарством веома тешко каже Петровић и додаје да он лично није имао притисака у новинама где ради, али се дешавало да се због критика власти обруше на њега у другим медијима.
Дешавало ми се да осванем у негативном контексту у режимским гласилима попут Пинка, Информера или Еновина, што се може тумачити као једна врста притиска, али за разлику од премијера, ја мислим да свако може да пише шта жели, па и они. То је слобода штампе, наравно, ако не пређе у линч, а поменути медији често се баве линчовањем политичких неистомишљеника напредњака, па и новинара.
И то је једна врста провлачења кроз блато неподобних, што је карактеристика Вучићеве владавине и води као медијском једноумљу објашњава Петровић и истиче да осим у хумористичким емисијама, ретко где у информативи можете чути критику премијера или дебату Вучићевих неистомишљеника о битним државним питањима и да та чињеница објашњава стање у медијима у Србији.
Лепе жеље: Огласили се Омбудсман, повереник, министар...
Заштитник грађана Саша Јанковић изјавио је да се Србија не може подичити стањем слободе медија, нити економским положајем новинара. Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић поручио је поводом Светског дана слободе медија да држава и друштво треба да што пре пронађ у одговоре на отворена питања, попут финансирања медија, њиховог власништва и све учесталије таблоидизације. Министар културе и информисања Србије Иван Тасовац поручио је да Министарство и Влада Србије безрезевно подржавају слободу медија и да се снажно противе свим облицима претњи, притисака и угрожавања безбедности новинара.
Зоран Кесић: „24 минута“ нико не цензурише
Зоран Кесић, аутор и водитељ емисије „24 минута“ каже да њега и његов тим нико не цензурише и да о садржају емисија одлучују сви они заједно. Као аутору емисије која је сатирична и у којој се прилично слободно говори о свему незахвално да причам о цензури. Ми у емисији „24 минута“ слободно радимо, а о садржају одлучујемо на основу сопствених процена и томе шта је укусно, примерено и прихватљиво каже Кесић. Он додаје да екипа „24 минута“ није имала никакве притиске да мења садржај емисије и каже да је то „питање за уреднике и новинаре озбиљних емисија са важним политичким темама“. Њих треба питати јер ми се чини да је то тема коју избегавају. Ја притиске трпим само од колега који ме питају има ли притисака и од наших гледалаца који можда превише очекују од наше емисије која је забавног карактера и хумористична - закључује Кесић.
Коментари (1)
Остави коментар05.05.
2015.
dirljivo nema šta
Ne razumem, ako pišu o cenama na pijaci ili baletskoj premijeri, strahuju za egzistenciju. Da ih ne napadne besni kupus ili besni baletan?
Одговори