Вести
20. 03. 2015.
Терор и ширење панике
„МУП апелује: 'Грађани, не бацајте бомбе у контејнере.'“ „Снајпериста терорише Нови Сад: 'Жена ми је гледала ТВ, а метак јој је прошао поред главе.'“ „Снајпериста решета где стигне, мештани у страху.“ „Крвави обрачун у пабу.“ „Крвава несрећа: Дечака ударио...“ „Крвави пир монструма...“ „Возач ГСП брутално претучен палицом...“ „Убијен таксиста и свештеник који је пришао да помогне...“
Треба ли овоме додати отмицу девојчице, која је распаметила целу Србију. Или, свакодневне језиве наслове о језивим догађајима: породична убиства, педофилија, малтретирање немоћних и болесних стараца и старица, упадање у куће, недоумице око вакцина, смештаја у болнице, начина лечења, смртности пацијената, итд.
Полако. Рекла бих да се суочавамо са најмање четири нивоа социопатије.
Сви ти догађаји се заиста дешавају у Србији, то је факат проблем први. Терор значи страх. Нешто у начину на који медији извештавају, простор за исповести који најчешће добијају виновници тек што су ухапшени, њихове исповести.
Та омиљена насловна реч већине штампаних и интернет издања: „крваво“, „крв“, „крвави пир“, као и буквално крваве фотографије које их прате и стоје на киосцима усред бела дана на насловним странама други је социопатски симптом или друштвена патогеност у већ развијеној болесној фази синдром ширења терора (страха), интензивирањем слике већ почињеног зла.
Треће је огуглалост и недостатак емпатије када се конзумирају такви садржаји. И најзад, четврто, најважније патолошка замена приоритета.
Државна администрација, међутим, и ментори јој, све ово, ванредно стање Србије, ставља у други ред важности, док политичари, њихове неуспешне странке, њихови лоповлуци садашњи и прошли, међусобне нагодбе, њихови добри и лоши момци из подземља, њихова богатства, бесмислице око реконструкција реконструкције заузимају, наводно, прво место у интересовању јавности, а опет медији их гурају у први план, у другом плану је горе описани хаос.
Шта се дешава? У земљи у којој су некад опомене: Хвала што не газите траву, поштујте кућни ред у зградама, не галамите, не бушите зидове, не узнемиравајте суседе, нарочито од 14 до 17 часова, представљале врхунац упозорења на која смо гунђали, дошли смо, наводно или стварно, до упозорења: Грађани, не бацајте бомбе у контејнер, моли вас МУП! Овакво друштво мора имати само један приоритет? Који? Сви знамо и видимо.
Стручна јавност је ућуткана. Политичка клика корумпирана. Нема ко да каже, нити да реши проблем. Баве се собом. Сви. А плаћате их ви грађани над којима се иживљавају на сваки начин. Питање о стању медија у Србији није питање скидања емисија и појединачних новинара, проблем медија који вапи до неба, отворена ракрана друштва јесте овај незапамћени садизам спрам читалаца којима се најсуровије и најболесније презентују сви ови, већ по себи, страшни догађаји.
И то наше пријатеље из Европе, најчудније је, не занима? Тенденција је јасна. Ми који је разумемо не плашимо се, јер је узрок сваког страха у неразумевању. Ми смо само згађени. Али, јесмо и веома забринути анализом и спознајом да су медији, друштвене мреже, као нови расадник најстрашнијег речника, а реч је увек прво зелено светло за (не)дело, у рукама, очито је већ, или поремећених, или неодговорних, или људи плаћених за то да племенити садржаји, уметност, лепо понашање, брига о деци, болеснима, пробрани ТВ садржаји, никако и никада не дођу до грађана, већ само сушто зло и празна политика. Е, то је једина важна цензура.
Цензурише се вредност. Зато аларм, племенити грађани, црвени аларм! Искључите ТВ када вас понижава. Баците непрочитане скандалозне новине у контејнер. Читајте књиге, сами их бирајте, слушајте квалитетну музику, гледајте (старе) филмове, водите децу у позоришта, на балетске представе... Уживајте уз чај од камилице са медом и циметом, у свом дому, слободно, без страха од „снајпериста који вас вреба“, јер са страхом се не живи. Није ваше да хапсите манијаке, зна се чији је то посао. Осетите слободно бес према онима који тај свој посао не обављају, а не искаљујте га према својим ближњима.
И најважније, правите сами колаче својој дечици и украшавајте их као што су наше баке и маме чиниле за нас да би свет био лепше и боље место. Живео живот! Уживајте у њему!
Коментари (1)
Остави коментар20.03.
2015.
pasusi
Hvala što ste preneli tekst, i podelili ga u autentične i logične pasuse. Tako je zadovoljstvo čitanja veće.
Одговори