Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
14. 09. 2009.
Казна само за новинаре
БЕОГРАД - Новим Законом о јавном информисању предвиђене су драконске казне само за јавна гласила, уреднике, новинаре и издаваче, док за државне функционере, уколико одбију да дају информацију, на шта их обавезује члан 10 овог закона, не постоје одговарајуће санкције.
Према оцени стручњака, тиме се нарушава равнотежа права, обавеза и санкција у систему јавног информисања, чиме су новинари принуђени на грешку, а институције, министри, државни секретари и посланици заштићени као „бели медведи“!
Адвокат Удружења новинара Србије Зоран Лакићевић истиче да се изменама Закона о информисању не предвиђа казна за државне и друге органе који се о њега огреше.
- Не постоји казна за државне и друге институције које не поштују члан 10 Закона о јавном информисању. Тако да се може рећи да измене закона уводе санкције само за јавна гласила и новинаре, али не и за друге учеснике у систему јавног информисања.
Питање доступности информације уређено је другим законом, али се и на претходном примеру може видети да су промене закона биле недовољно промишљење и да ремете равнотежу права, обавеза и санкција у систему јавног информисања - истиче Лакићевић.
На питање да ли ћутање неке > институције, која данима одбија да одговори на питање новинара, „гура“ медијског посленика у грешку, наш саговорник одговара:
- Тако је. Тим ћутањем се ограничава слобода протока информација, мишљења и идеја, која је зајамчена и Законом о информисању.
Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић каже да се новинари, због недостатка санкција за државне органе у Закону о информисању, најчешће позивају на Закон о доступности информацијама од јавног значаја, мада су казне запрећене овим законом симболичне.
- Казне за непоштовање Закона о доступности информација од јавног значаја су прекршајне и оне су од пет до 50.000 динара. По важећим прописима, примена закона је у надлежности Министарства културе и оно од самог почетка нема кадровске, организационе, ни елементарне претпоставке да врши надзор - каже Шабић и додаје да у Закону о информисању, иако је истакнут принцип забране дискриминације, санкција за државне органе заправо нема.
- У Закону о информисању постоји много санкција за новинаре, дистрибутере и издаваче, али не и за власт. Ту мора да постоји равнотежа. Наравно, новинари би требало да одговарају уколико злоупотребљавају своја овлашћења, али то би требало да постоји и за ову другу страну - закључује Шабић.
Члан радне групе за израду медијских закона при Министарству културе Владимир Водинелић, међутим, каже да део о санкцијама за државне органе и не спада у област Закона о информисању.
- Овај документ се тиме и не бави. То је област Закона о доступности информација. Друга ствар је велика разлика у висинама казни, али је то проблем тог закона и неусклађености ова два документа, на шта смо и упозоравали - закључује Водинелић.
Антрфиле :
Шта пише у члану 10 Закона
„Државни органи и организације, органи територијалне аутономије и локалне самоуправе, јавне службе и јавна предузећа, као и посланици и одборници имају обавезу да информације о своме раду учине доступним за јавност и то под једнаким условима за све новинаре и сва јавна гласила“, пише у овом члану.
М. Д. - Г. Р.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.