Вести
05. 06. 2014.
Теодора Смољан: “Libertatea” је огледало румунске заједнице у Србији
Крајем маја је NIU „Libertatea“ из Панчева прославила 69 година постојања.
Ово је један од тренутака када може да се подвуче црта испод биланса активности и каже нешоо више и о значају недељника “Libertatea“ за румунску заједницу у Србији?
- Недељник „Libertatea“ је био и остао најзначајнији медиј на румунском језику. Не само као извор информација него и много шире. Пошто спадам у млађу генерацију новинара, не знам колико сам компетентна да кажем нешто више везано за биланс активности, имајући у виду да нисам била укључена у активности недељника од самог почетка, али могу нагласити да је писано новинарство нешто што је вечно, што остаје и што се може безброј пута читати, анализирати и према томе сматрам да је и најтежи облик новинарства. За нашу професију не мислим да је образовање пресудно, јер новинарство није само начин писања, новинарство је начин размишљања. „Libertatea“, као и остали мањински медији, првенствено има за циљ промовисање и очување идентитета румунске мањинске заједнице у Србији, како кроз чланке и репортаже везано за традицију румунске мањине, тако и кроз организовање разноврсних литерарних, културних или спортских манифестација, конкурса итд. Не смемо заборавити издавачку делатност наше куће, где сваке године се штампају неколико десетина наслова и истовремено промовишу нови таленти, румунски писци и песници, а такође треба напоменути и часописе за децу, за младе као и часопис за културу. „Libertatea“ не само да обавештава већ и обезбеђује и реализује право на информисање и изражавање на свом језику, истовремено промовишући све вредности које наша национална мањина има.
У контексту информисања на језицима националних мањина, “ Libertatea“ као и „Hlas ludu“, „Руске слово“ и други недељници на језицима мањина, својој заједници значи само извор информација из протекле недеље или нешто више?
- Наш недељник својим разноврсним садржајем из недеље у недељу пружа читаоцима не само преглед догађаја из прошле недеље, него много више. Новине имају своју главну улогу – да информишу, али ту се његова функција не завршава, јер оне треба и да образују, да креирају јавно мњење..., те се својски трудимо да и концепција новина буде таква да читалац пронађе не само вести и обавештења, веч и чланке, репортаже, фељтоне, коментаре, рецензије...
Недељник “ Libertatea“ је неизоставни сведок из живота румуна из Србије. Данас, кроз својих 52 броја годишње,“ Libertatea” је огледало румунске заједнице у Србији. Недељник излази сваке суботе, дистрибуира се у свим местима где живе румуни – у Војводини и у источној Србији. Такође, путем претплате чита се и у Румунији, Француској, Шведској, Немачкој, С.А.Д. и у Канади, а може се читати и преко интернета на сајту www.libertatea.rs. Кроз своје 24 стране недељно има за циљ да одговори захтевима румунске популације из свих области интересовања, а фокус је усмерен на темe које се тичу искључиво румуна из српског дела Баната и њихове активности.
Нажалост, ситуација на медијском небу се драстично променила, брзина састављања и преношења информација колико год допринела томе да свако о свему треба и може да зна што више, било путем електронских медија или фејсбука, тwитера итд., утицала је истовремено на губитак у разноврсности углова посматрања – квантитет је неједном појео квалитет. Првенствено се то одражава на писане медије, који губе на актуелности, поготову када је реч о недељнику. Пошто су мањински медији специфични, јер се обраћају одређеној публици, треба их и другачије посматрати и заштитити, поносити се на мултикултурални сегмент државе у којој живимо, а који се одражава и кроз медије.
Очекује се доношење новог Закона о јавном инфомисању који се односи и на медије на језицима мањина. Шта очекујете од будућег закона?
- У сусрет изменама медијских закона и дигитализације, посебан акценат треба ставити на потребу проналажња добрих решења од стране државе како би се сви медији у Србији, а посебно мањински у постојећим условима економске, етичке, и друге професионалне кризе, зажаитили и развијали, јер је то јавни интерес који се не сме доводити у питање. Наравно да од новог Закона о јавном информисању се надамо слободи и стабилности медија. Уколико дође до приватизације мањинских медија, то ће истовремено довести до престанка слободе медија, а без слободе нема ни медија, што може довести до гашења одређених медија.
Како оцењујете однос према листу "Libertatea" од стране досадашњег оснивача, тј. Националног Савета Румунске Националне Мањине у Србији?
- Моје мишљење јесте да медији не треба да имају осниваче или да буду под контролом државе. Они треба да су независни. У нашем случају, када причамо о Новинско издавачкој установи “ Libertatea“, она је била, на неки начин, приморана да има свог оснивача, то јест Национални савет румунске националне мањине у Србији, као што и остали мањински медији имају своје осниваче, да би се спречила приватизација установе. За сада тај однос је доста коректан. Моје лично уверење је да док су медији сиромашни, биће механизама за неку врсту директне и индиректне контроле којој се тешко одупрети.
Ви сте најмлађи одговорни уредник у историји листа. Да ли се поносите тиме?
- Наравно да се поносим, мада је то за мене истовремено и велика одговорност, јер се стално треба доказивати пред искуснијим колегама, а то није нимало лако. За доброг новинара, а поготову уредника је веома важно искуство. Као дипломирани новинар, и неко ко заиста ради из љубави, у овој новој улози сматрам да се, за сада, добро сналазим, имајући у виду да сам комуникативна и волим нове изазове, који су саставни део свакодневнице у нашем послу. Ја сам првенствено новинар, па онда и уредник. Мада, посао репортера је диван јер сте увек на месту догађаја, на лицу места и знате да причу коју ви донесете са терена можда нико други сем вас нема. Бити уредник је велики залогај, и ако нисте спремни да "загризете", не почињите. Најбитније је да имате добар тим, сараднике и пуно енергије и ентузијазма, као и живаца. Наравно увек може лепше и боље, али се заиста трудим, да у датим околностима и са свим оним што сам наследила, дам све од себе. Сви се надамо бољим и лепшим временима, па ваљда ће то време доћи и на медијском небу.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.