Вести
26. 11. 2014.
Љубинка Милинчић, главна уредница портала и радија „Русија севодња“
Србија гледа свет очима Запада
Иако ништа није случајно, па ни руски медији не стижу случајно у Србију, не бих долазак руских медија везала за притиске Брисела.
Верујем, а мислим да и Москва верује, да се наша политика према Русији неће мењати и да ће бити онако како говори премијер Србије, а то значи да ће за све оно што је добро из Русије врата увек бити отворена каже у разговору за Данас дугогодишња дописница из Русије и главна уредница будућег портала и радија „Русија севодња“ (Русија данас) у Србији Љубинка Милинчић, коментаришући „поклапање“ најаве почетка рада руских медија на српском медијском простору са захтевима Брисела да званични Београд уведе санкције Москви.
Портал би требало да почне са радом до краја ове, радио станица у првој половини идуће године. Они ће бити део нове руске медијске корпорације у коју су ушли телевизија Раша тудеј (Русија данас), агенције РИА Новости и нови радио, који ће радити у 29 изабраних држава широм света.
То је део великог пројекта у оквиру реорганизације руских државних медија. Угашен је Глас Русије, који је емитовао програм на готово свим језицима, јер је процењено да не одговара савременим потребама и да је у данашњем тренутку потребно нешто ново, другачије.
Промењена је концепција агенције РИА Новости, прикључена им је телевизија Раша тудеј, биће покренут нови радио који ће се по концепцији битно разликовати од Гласа Русије.
Програм се неће емитовати из Москве, што је била ранија пракса, кад су сви седели у московском студију и емитовали програме на разним језицима. Сад ће у земљама које су одабране бити основан локални радио који ће се бавити локалним питањима и проблемима и који ће се трудити да актуална питања и проблеме осветли са разних страна. То ће бити самостални радио, али су све станице међусобно повезане, тако да свако од нас заправо има 28 дописништава сви смо дописници једни другима, објашњава Љубинка Милинчић.
Да ли руски портал и радио стижу мало прекасно у Србију?
Руси имају пословицу: „Боље касно, него никад“. Мислим да је Русија раније често губила трку са западним медијима, који су сваки пут кад се нешто деси у свету, муњевито сервирали своју истину, а једном изречена ствар се тешко демантује.
Русија је о томе јако пуно научила током кризе у Грузији, кад се десило да Михаил Сакашвили готово истовремено са почетком рата на свим најважнијим светским медијима објашњава своје ставове, а Русија ћути уздајући се у поузданост и професионализам присутних новинара.
Била је то добра школа у којој се научило да је веома важно у правом тренутку пласирати свој поглед на догађаје, поготову сада, када је извештавање најчешће једнострано. То се видело и недавно кад су у Одеси људи живи спаљивани, а они који су неким чудом успели да скоче кроз прозоре, убијани чим би се дочепали земље. Једина телевизија која је то показала била је Раша тудеј, и да је само то урадила било би довољно да оправда своје постојање.
Да ли је отварање руског портала и радиостанице део оног што Немци зову „агресивном антизападном руском политиком на Балкану, посебно у Србији“?
Не видим како могу Немци или било ко други ко има своје медије у другим земљама да називају агресивном политиком оно што и сами раде. Ми ћемо се трудити да не будемо ничија пропаганда, да не будемо ни на који начин агресивни, да пратимо проблематику ове земље и држимо се професионалних принципа, што је јако важно, а и код нас и у свету све мање постоји. Напросто ћемо да радимо онако како су нас некад давно учили у новинарским школама.
Нећете бити део руске „меке моћи“?
Нико не може да каже да медији нису моћ. Иако су седма, они су сила. Трудићемо се да то будемо у оној мери колико нам то професионални принципи дозвољавају и омогућавају.
После председника Русије, руског патријарха, освештавања споменика последњем руском цару у Београду, војне вежбе, сада се отварају и руски медији. Да ли је овај такорећи „пет у један“ превелики изазов за западну политику?
То може и тако да се тумачи, али тај контекст је мало натегнут. Чињеница је да су односи између наше и руске државе заиста на врло високом нивоу. Они су већ годинама добри и такорећи из дана у дан све бољи. То подразумева чешће контакте него кад су односи непостојећи, као што су тренутно између Русије и САД, мада се Лавров и Кери ипак виђају.
„Пет, шест или не знам колико у један“ то је избројано, али нисмо избројали колико имамо посета са Запада. То би вероватно било „100 у један“ и то никоме не смета. Али, ја то не бих тако посматрала.
Русија жели да буде присутна у Србији. Она то и јесте углавном економски и са хуманитарним центром у Нишу. Тај центар нама помаже и први нам је пружио помоћ кад су биле поплаве. Добро је да буде што више оних који имају моћ да нам помогну онда кад нам је та помоћ неопходна.
А да ли је изазов за западну политику ако им је циљ да они „одређују дневни ред“ у Србији, онда, вероватно, јесте. У суштини, не би требало да буде тако, као што њихов долазак на наше просторе никоме није засметао. Не видим да је долазак руског радија „страшнији“ од доласка ТВ за коју се каже да припада Си-Ен-Ен-у или од бројних медија који припадају западним корпорацијама.
Да ли и руски радио има амбицију да попут Гласа Америке и Слободне Европе обликује политичку свест дела јавности у Србији?
Да ли стицајем околности, да ли због дугог присуства на нашим просторима, ти западни медији о којима говорите у овом тренутку утичу да политику у свету углавном видимо очима Запада. Руску страну мало видимо или је не видимо. Ми просто желимо да покажемо да истина има и другу страну и да ту страну такође треба узети у обзир приликом оцењивања догађаја. Најбољи пример за то је пад малезијског авиона изнад Украјине.
Оног момента кад је авион пао све западне агенције знале су зашто се то догодило, ко га је оборио, вероватно и зашто га је и оборио, иако се у случају пада других авиона спроводи истрага, обично се прво тражи црна кутија, то траје некад и месецима. Ово је ваљда једини авион свету који је већ самим својим падом рекао све о себи. Једино је Русија инсистирала на тражењу одговора на бројна питања како би се пронаш ао узрок трагедије, али осим руских медија и крајње ретких изузетака, то нико није регистровао.
Недовољно се познајемо
Како оцењујете извештавање српских медија о Русији?
Српски медији, осим часних изузетака, немају дописнике у Русији. А то само по себи говори да догађаје у тој земљи морају да гледају туђим очима. Од тога чије ће то бити очи, зависи и слика коју ће пласирати својим читаоцима и гледаоцима.
Инвестиција
За почетак имаћемо 30 људи, али кад радио почне да ради биће нас педесетак. Трудићемо се направимо добру редакцију. Овде има добрих новинара и потрудићемо се да изаберемо најбоље. Нажалост, има и много незапослених, па ово можемо посматрати и као значајну руску инвестицију - каже Љубинка Милинчић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.