Вести
26. 11. 2014.
Колико новинари крше право на приватност
Медији као стуб срама
У протеклих 12 месеци Савету за штампу поднето је осам жалби које се односе на непоштовање приватности.
Три су у процедури, две нису прихваћене, док је у три случаја комисија за жалбе одлучила да је прекршен новинарски кодекс, каже Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу.
Она истиче да подносиоци жалби у више од 90 одсто свих случајева наведу да је, по њиховој оцени, прекршено више одредби Кодекса. Нажалост, често и јесу у праву. Тако је и у случају ових жалби, нарушавање приватности није било једини прекршај, каже Новаковићева.
Независно саморегулаторно тело које окупља издаваче, власнике штампаних и онлајн медија и професионалне новинаре, основано је да би се пратило поштовање Кодекса новинара Србије у штампаним и онлајн медијима и решавале жалбе појединаца и институција на садржаје штампаних медија.
Кршење новинарског кодекса у делу који се односи на приватност трећи је 'прекршај' по учесталости, после кршења одељака везаних за истинитост извештавања и дужну новинарску пажњу, додаје генерална секретарка Савета.
Прошле године је Комисија за жалбе у осам случајева оценила да је прекршен Кодекс у делу који се односи на приватност.
Гордана Новаковић истиче да је Савет за штампу до сада два пута, једном прошле и једном ове године, затражио од више редакција да скину са својих портала или онлајн издања текстове управо због кршења приватности људи о којима су писали.
Комисија то није разматрала као жалбе у редовном поступку, због специфичности случајева.
У једном је старатељ десетогодишње девојчице интервенисао због текстова који су о трагедији у њеној породици објављени пре више од три године, али их је она пронашла кад је почела да користи интернет. У текстовима су били наведени сви детаљи о девојчици пуно име, село из којег је, сви детаљи о родитељима...
У другом случају смо интервенисали на захтев човека који је био жртва насиља, а који је више од годину дана касније и даље имао проблема због текстова у којима је означен иницијалима, али уз детаље о томе где живи и ради.
У оба случаја су све редакције којима смо се обратили прихватиле нашу препоруку, констатује генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић.
Вукашин Обрадовић, председник Независног удружења новинара Србије, истиче да је граница између права на приватност и права јавности да зна једна од најосетљивијих тема у новинарству.
Иако Закон о јавном информисању и Етички кодекс прописују стандарде, између осталог и онај основни, о сужавању права јавних личности на приватност, у односу на 'обичног' грађанина, у пракси је често веома тешко одредити те лимите.
Сматрам, ипак, када су у питању јавне личности, да би тај праг требало да буде јако низак јер се подразумева да збивања у приватној сфери могу код функционера да битно утичу пре свега на њихов рад. И не само то. Јавне личности су дужне да полажу рачуне сваком грађанину и о свом приватном животу будући да је и ова сфера веома важна за постављање друштвених стандарда. На пример, развод и нови брак неког обичног човека свакако није вест, али ако се ради о премијеру, онда грађанима треба да буде презентована и ова чињеница, јер она доприноси склапању општег утиска о једном од најважнијих државних функционера, наводи Обрадовић.
У пракси, нажалост, најчешће није тако. Напротив. Стичем утисак да су у већини медија ствари постављене управо обратно. Што је функционер значајнији, његова приватност је заштићенија. Са друге стране, сведоци смо да се готово свакодневно крши право на приватност обичних људи, објављивањем фотографија или породичних детаља који нису од јавног интереса истиче Обрадовић.
Председник НУНСа указује да 'обичан' грађанин нема иза себе моћан механизам функције који би га заштитио. Можда је илустративан пример лекара из Ужица који је ухватио супругу у превари и изложио је шиканирању и јавној порузи. Медији су без премишљања открили идентитет жртве. О овом случају се изјашњавао и Савет за штампу и закључио да је повређен Етички кодекс, каже Обрадовић. Из резултата неформалне анкете на коју је одговорио 141 новинар, члан НУНС-а, чини се да већина новинара разуме разлоге за снижавање прага заштите приватности с растом одговорности коју особа има у друштву.
Новинари сматрају да је приватност универзално људско право, без обзира на културолошке разлике појединих заједница у свету, чије принципе не ограничава развој технологије.
Свега половина анкетираних зна да је право на приватност уређено домаћим законима, а подељена су и мишљења о томе да ли је кршење приватности етичко или кривично питање.
Већина, међутим, разуме да је заштита приватности значајан стандард новинарског посла и сматра да у раду води рачуна и о својој и о туђој приватности. Више од половине анкетираних зна да дозволу за нарушавање приватности може издати само судија, док нешто више од 20 одсто погрешно мисли да дозволу за увид у базе прикупљених података може издати власник базе. Већина новинара која је учествовала у анкети познаје методе за заштиту приватности на интернету, попут енкрипције, генератора лозинке и сличних, од којих неке и користе.
Занимљиво је да само десет одсто испитаних не захтева од државних институција и приватних компанија да поштују законске одредбе којима се штити приватност грађана "да не помисле да нешто кријем". Милица Јовановић Израду ове публикације је финансијски подржала Амбасада Краљевина Норвешке у Београду. Садржај ове публикације је искључива одговорност аутора и ни на који начин не одражава ставове Амбасаде Краљевине Норвешке
Приватност највише крше институције
Већина анкетираних новинара мисли да приватност грађана Србије највише крше домаћи актери државне институције, приватне компаније, медији док са учешћем иностраних актера у нарушавању приватности претежно нису упознати.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.