Вести
25. 11. 2014.
Став медија о ратним злочинима зависи од жртава
Медији у Србији при извештавању о ратним злочинима праве велике разлике у зависности од тога да ли су жртве злочина Срби или људи других националности, закључак је анализе Фонда за хуманитарно право.
Тај Фонд је представио анализу медијског извештавања и изјава политичких актера током суђења за ратне злочине почињених на простору бивше Југославије. Суђења су одржана од 2003. до 2013. године.
Ауторка анализе Катарина Ристић казала је да постоје велике разлике у извештавању у односу на суђења на којима се суди оптуженима за злочине у којима су жртве Срби и оне у којима су жртве друге етничке групе.
Новински текстови прате поделу на 'наше' и 'њихове' злочинце, а однос према суђењу је превасходно одређен етничким предзнаком оптуженог, навела је Катарина Ристић. Она је упоредила писање у штампаним медијима о два злочина почињена на Косову трговини органима и у Сувој Реци.
О трговини органима, где су жртве Срби, објављује се око 200 текстова годишње, док је о случају Сува Река, где су жртве Албанци, укупно објављено 220 текстова. Ристићева је навела да се у текстовима о трговини органима могу пронаћи изјаве свих институција и политичких актера међу којима и изјаве председника, премијера и патријарха, док у случају Суве Реке не постоји ниједна изјава.
То суђење (Сува Река) прошло је кроз дуги, дуги мук у јавности, навела је она и додала да истраживања јавног мњења показују да тек један одсто грађана зна о каквом злочину је реч.
Она је казала да се жртве Суве Реке „једва чују“ у домаћим медијима и да се та суђења прате кроз изјаве оптужених, док се у случају трговине органима детаљно преносе изјаве жртава.
Када се пише о жртвама трговине органима, често се користи хришћанска симболика и они се називају мученицима, а сам чин се описује терминима који подсећају на Холокауст, док се у текстовима о злочинима у Сувој Реци говори као о ратним злочинима над цивилима, или само о убиству цивила, казала је Катарина Ристић.
Она је поредећи написе у Србији, Хрватској и Босни и Херцеговини казала да се у Хрватској оптужени глорификују и ствара се осећај победника, док је у Србији доминантан осећај губитника, а да се у Босни и Херцеговини највише пише о сведочењима жртава.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.