Вести
20. 11. 2014.
Нови Сад - Мање новца за приватне медије
За локалне медије у Новом Саду у протеклих пет година издвојено је укупно око 500 милиона динара. Приватни медији добили су шест пута мање средстава од градске телевизије.
Сет медијских закона који је ступио на снагу августа 2014. године предвиђа излазак државе из власништва у медијима, односно приватизацију оних медија чији је оснивач држава, покрајина или локална самоуправа. Према новом Закону о јавном информисању и медијима средства за суфинансирање медијских садржаја биће, као и до сада, додељивана путем јавних конкурса.
За доделу средстава локалним медијима у Новом Саду задужена је Комисија за спровођење поступка јавног конкурса за избор пројеката из области јавног информисања који се финансирају из буџета Града Новог Сада, а на основу Правилника. Средства се сваке године добијају за пројекте намењене националним мањинама и етничким заједницама, као и заштити интереса особа са посебним потребама.
Локални медији који су редовно конкурисали и добијали средства за своје пројекте у периоду од 2010. до 2014. године су телевизија „Канал 9", „ТВ Мост", „Регионално друштво РТВ-РТД", омладински часопис на словачком језику „Хлас људу", радио „Југовић" из Каћа, радио „Кисач" и радио Футог. Спорадично конкуришу и новосадске радио-станице, као што су Радио 5 и Ин радио, затим, новине „Руске слово" и „Мађарсо", као и РТВ „Панонија" за емитоваје мултикултуралног радио и телевизијских програма.
Телевизија „Канал 9" већ годинама средства добија за три своја пројекта: Између два моста - који говори о штићеницима школе за децу са специјалним потребама Др Милан Петровић; Једног смо рода - који прати манифестације представника националних мањина; и Свако има нешто своје – који пажњу посвећује обичајима, ношњама, кулинарским специјалитетима и другим особеностима националних мањина које живе са нама. "Средства смо добијали на начин који и сада предвиђа нови Закон. Расписиван је конкурс, тачни критеријуми и рокови, добијали смо формуларе које смо морали да попунимо, а у којима смо детаљно образлагали како садржину самог пројекта, тако и трошкове пројекта", каже директорка "Канала 9" Маја Павловић.
Реализацију пројеката правдали су у форми коју је Град прописивао. Било је потребно да се доставе снимљени материјал, фотокопије рачуна и извода из рачуна. Средства су морала бити утрошена за трошкове пројеката који су наведени у конкурсној документацији, што се стриктно контролисало.
Према речима Маје Павловић највећи проблем је био што су за приватне медије издвајана битно мања средства у односу на она која су додељивана телевизији у власништву Града.
"Како је видљиво из документације коју сте приложили, ни један приватни медиј годишње није добијао више од 5 милиона динара, док је за градску телевизију издвајано годишње и преко 115 милиона динара. Ово је стварало апсолутно нелојалну конкуренцију на медијском тржишту", наглашава она.
Општинска Новосадска телевизија средства је добијала за намирење свих трошкова свог текућег пословања, док су приватни медији добијали средства за трошкове које не би ни имали да нису приступили реализацији пројекта.
"Средства нисмо смели да трошимо да платимо струју, телефоне, бензин, да исплатимо плате, ако ти трошкови нису били утрошени за саму реализацију пројекта", појашњава директорка Канал 9.
Управо је то, чини се, највећи проблем, поред неравноправне поделе средстава за финансирање приватних локалних медија и градске телевизије. На основу правила јавног конкурса према којем се средства добијају, медији та средства не смеју да користе за исплату плата својим радницима иако су били ангажовани на реализацији пројекта.
Маја Павловић каже да се сваке године споре са Градском управом када им доставе изводе на којима се виде исплаћене плате радника који су стално запослени на телевизији "Канал 9", а за месеце у којима су радили на пројектима.
"Тражили су да се добијена средства утроше на трошкове које је наше предузеће платило другим правним лицима или посебно ангажованим другим радницима, а не онима који су већ стално запослени код нас. Мислим да ће тај проблем остати и надаље. Ево, у конкурсу који је покрајина сада расписала стриктно је наведено да се као трошкови пројекта не признају плате радника. То већини медија прави проблем. Средства се потроше да платите раднике за снимање, монтажу и емитовање програма. Па боље да то платите радницима који су већ код вас, него да ангажујете неке спољне сараднике уговорима о хонорару", истиче директорка.
Још једна мањкавост јавних конкурса за суфинансирање медијских садржаја у Новом Саду јесте та што постоје само конкурси за пројекте који се баве особама са посебним потребама и националним мањинама, али не постоји и конкурс за информисање грађана о раду и активностима Скупштине Града, Градоначелника, Градског већа и градских служби.
"Када смо се као приватна телевизија 2011. године обратили Граду са предлогом да поред градске телевизије и ми пратимо активности скупштине, градоначелника и градског већа добили смо одговор од Управе за културу, која је за нас задужена, да ми то можемо да радимо, али да за нас за те намене средстава нема. Односно да су она намењена искључиво и у целости за градску телевизију. Сматрам да би градски оци требало да учествују у финансирању и оваквих програма, да не буде да је то јавни интерес, а испуњава се о трошку приватних телевизија!", јасан је став "Канала 9".
Као битна ставка јавља се транспарентност састава комисије која додељује средства за суфинансирање медијских пројеката, као и поступак провере одлука комисије.
"Оно што је битно, а чега, чини ми се, нема у Закону, а не знам да ли ће бити предвиђено у правилницима које чекамо до краја новембра јесте: поступак у којем се може проверити законитост и исправност одлука комисије", рекла је Маја Павловић.
Она истиче како би у овом поступку било најбитније да се предвиди одговорност оних који су одлуке доносили мимо правила, закона и прописа, јер је један од основних проблема код нас што се закони и правила крше, а за то нико не одговара.
А како би се знало ко је одговоран, потребно је да се зна и ко је одлуке доносио, дакле, ко су чланови комисије.
Трошење јавног новца за локалне медијеОвај текст настао је у оквиру пројекта "Трошење јавног новца за локалне медије" Удружења новинара Србије. Пројекат реализује УНС у партнерству са недељником "Време". Остале текстове можете погледати овде: Удружења за проток информацијаУжице и Нова Варош - Танак новинарски хлеб из буџета Дугови гасе Телевизију Крагујевац Обреновац - Новац за медије према минутажи Мање од пола процента буџета град Ваљево издвајао за медијеКо примењује нови закон о финансирању локалних медија, а ко не? Пример општина Неготин и Књажевац Ужице - Неизвесна дигитализација телевизије Обреновац за медије издваја мање од процента Без олакшица за краљевачке радио и ТВ станице Краљево и Рашка - Свима мало, а неком и ништа |
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.