Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Телевизији се "црно пише"
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

17. 11. 2014.

Аутор: Андреас Бекер Извор: DW

Телевизији се "црно пише"

Након кризе у штампаним медијима, страх се шири и међу телевизијским новинарима. Поготово млади у Америци ретко гледају "класичну" телевизију. У Њујорку су се састали стручњаци разматрајући ТВ концепте будућности.

 

Прво добра вест: нећемо разговарати о новинама и часописима", шали се Ејми Мичел из Института за друштвена истраживања PEW Research на малој позорници Универзитета у Њујорку. Иако је Американцима телевизија још увек главни извор информација, телевизијско новинарство нема разлога за оптимизам. "Американци још увек воле да гледају телевизијске вести. Али телевизији као таквој опада популарност. И то прилично брзо", тврди Мичел.

Истраживања института PEW показују да је пре осам година 42 одсто гледалаца млађе публике (од 18 до 29 година) гледало вести, а данас то чини мање од 30 одсто. Стога Џеф Џарвис захтева "храбре, нове визије" за телевизију будућности. Овај професор новинарства угостио је телевизијске репортере, продуценте, студенте, предузетнике и научнике са универзитета, како би заједно размотрили каква је будућности овог медија.

"Храбре, нове визије"

Не желимо да поткопавамо телевизију, већ да је изнова откријем", рекао је Џарвис окупљенима. Новински издавачи су, сматра он, почели очајнички да размишљају о новим могућностима када је већ било прекасно, а телевизија, према његовом мишљењу, мора да делује пре него што се почне са очајавањем. Према геслу: кукање и псовање је забрањено! Уместо "разглабања" о старом систему, сви учесници разговора имају по пет минута да представе своју идеју.

Џени Хоган је дуго година била водитељ. Она предлаже игру телевизијских вести у којој су гледаоци и водитељи у интеракцији. Телевизијски репортер Марк Бригс верује у персонализоване телевизијске вести и ослања се на јефтину технологију за иновације.

Риад Минти је осмислио платформу друштвених медија за арапску телевизијску станицу Ал Џазира. Њега занима у каквој су интеракцији гледаоци са телевизијским вестима. "Како могу да унапредим расправу и учиним вести мобилнијим?", пита се Минти.

Тежина и значај разговора са гледаоцима истиче и Том Кини, водитељ Блумберг вести. Он верује да је то једино што гледаоци желе. "То је нешто што смо увек изнова проверавали. Не желе ништа друго осим тога", закључује Кинии.

Вести морају бити личније

Два појма која се увек појављују у бројним језицима: "лично" и "друштвено". Појмови се односе на кратке вести прилагођене корисницима, које могу лако да се поделе и шире друштвеним мрежама и о којима се може расправљати. Двадесетак предлога учесника сеже од апликација за мобилне телефоне и уређаје до концепата емисија за "класичну" телевизију.

Тачкест (TouchCast) је програм уз помоћ којег репортери преко Ајпеда могу да производе сопствене емисије вести – нека врста телевизијског студија који може да стане у ташну, укључујући и промптер за репортера. "Знање репортера је идеално за формате који делују као забава", објашњава Едо Сегал, који је учествовао у изради ове апликације.

"Кажемо 'изгуглај ово' или 'погледај на Јутјубу или 'Јеси ли чуо за ово?'", каже Сегал. Тачкест би ове изразе требало да претвори у у видеозапис. Интернет садржаји као што су карте, интернет странице или "твитови" се директно интегришу у видео. Уколико корисник више садржаја, он може да кликне на неку од карата или линк жељене интернет странице. У Великој Британији се у вестима БиБиСија већ користи овакав систем.

Новинарство као процес?

"Материјала" за расправу нуди још једна идеја, коју Вајс Њуз примењује од марта ове године. Поменути портал је заправо информативни огранак компаније Вајс у Њујорку. "Ми дубље улазимо у причу и људе вучемо за собом док се прича развија, уместо да им на крају под ноге бацимо наш закључак", каже Џејсон Мојица, главни уредник Вајс Њуза.

Вајс је пре 20 година основан као панк-часопис, данас је познат по чланцима "из близа". Мојица је уверен у овај концепт. "Посматрати новинаре док откривају што се заправо догађа је једнако важно, као и оно што су на крају открили."

Зависно од догађаја, комплетан приступ може отићи прилично далеко, чак предалеко упозоравају критичари. За прилог "Инсиде ИСИС" новинари Вајса су пратили борце џихадске организације под називом Исламска држава (ИС) и тиме дали пуно медијског простора њиховим уверењима. На тај начин је Вајс Њуз могао да послужи ИС-у као пропагандни канал, критиковао је један новинар из Њујорк Тајмса током о будућности телевизије.

Новинарство "из близа" привлачи младе гледаоце

Ипак, Вајс Њуз својим концептом посебно допире до младих људи, који све мање гледају "линеарну" телевизију, али истовремено сарађује са телевизијским кућама као што су амерички кабловски канал ХБО и Шпигел ТВ у Немачкој. Џеф Џарвис жели да зна зашто се медијска платформа привлачи већу пажњу младих. "Зашто људи пљачкају банке?", контрира Мојица. "Јер тамо још увек има новац. Са телевизије се може још пуно тога однети и преузети."

Током 2012. године, компанија Вајсе је имала промет од 175 милиона долара. Ако је веровати оснивачу Шејну Смиту, фирма има профитну маржу од 34 одсто. У случају да телевизија сутра нестане, Вајс ће преостаје заједница обожавалаца на друштвеним медијима.

Вајс Њузу је само прилог "Inside ISIS" за месец дана донео три и по милиона кликова на платформи Јутјуб. У конкуренцији од пет милиона претплатника, Вајс се налази међу првих сто Јутјуб канала.

Окренути новинарство наглавачке

Институције попут универзитета који је угостио учеснике ове дискусије жели боље да искористи потенцијал друштвених група које користе и не користе интернет. Чак планира да покрене нову катедру: "Друштвено новинарство". "Морамо да се одмакнемо од идеје да производимо готове производе. То више није модел који људи користе како би тражили одговарајуће информације. Новинарство је услужна делатност за друштво", поручује Џарвис.

Како бисмо то и постигли " новинарство морамо да окренемо наглавачке", уверен је овај стручњак. Друштвено новинарство мора коначно да упозна заједницу за коју ради, каже Џарвис и додаје да се тек онда могу производити садржаји, који ће имати жељену публику.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси