Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Медији као брза храна
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

23. 10. 2014.

Извор: Вечерње новости

Неда Тодоровић, професор новинарства на ФПН

Медији као брза храна

Више је разлога за победу забаве над такозваним озбиљним садржајима који се баве темама од значаја за наш живот.

 

- Први се тиче питања какав је просечни човек у Србији, има ли он, у ситуацији тешке заосталости и крајње сиромашног друштва у коме је 60 одсто људи функционално неписмено, карактеристике грађанина, особе која је добро информисана о темама које су битне па је у стању да одлучује о важним питањима, између осталих и шта очекује од медија? Или бежи у испразну забаву као у брзу храну која му привидно пуни стомак али од које се разболева па и умире.

- Други се односи на усвојене вредности и етику домаћих медија. Шта је њихов циљ? Квалитетно информисање грађана или тираж, рејтинг у базену са много гладних риба, а премало хране. Борба на живот и смрт не оставља простор питањима о квалитету понуђене робе информације.

- Трећи је питање опште медијске (не)писмености где је тек мањина у стању да буде критична према вестима које им се пласирају. Критични потрошачи медијских садржаја предуслов су развијеног слободног друштва. Некритични, који беже на фарме и у куће велике браће са опскурним темама и неугледним, примитивним станарима, затварају себе у тамнице из којих ретко има излаза. А једини излаз је образовање.

- Четврти поставља питање образовања, писмености и храбрости новинара да успоставе као свети професионални циљ трагање за истином. Како, када су бедно плаћени, притиснути страхом од губитка посла и претњама политичара и власника медија. Сами себе успешно цензуришу.

Велика актуелна тема је антиинтелектуализам српских медија у другој деценији 21. века. Од новинара се данас све мање очекује да буде интелектуалац. Сваки комерцијални журнализам је, по правилу, антиинтелектуалан. Седамдесетих је почео први велики послератни талас вулгаризације културе, а нарочито медија оличен у шунду. Данас је на медијској сцени свеприсутан антиинтелектуализам као највидљивији аспект „демократије“ или боље речено популизма. Антиинтелектуализам је изузетно снажан покрет највидљивији у власти, бизнису, медијима, па и у култури. Ово је време владавине медиокритета.

Знање више није моћ. Напротив. Па је зато формула хлеба и игара (забаве ради забаве) толико успешна.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси