Вести

15. 10. 2014.

Извор: Комшијске новости (komsijskenovosti.rs)

Виолета Јованов Пештанац: Да жене више не буду само број

Новинарка и уредница јутарњег програма Радио Панчева Виолета Јованов Пештанац добила је прву награду за најбољи радијски прилог у Војводини, на конкурсу који су расписали покрајински омбудсман и Мисија ОЕБС-а у Србији. Тема награђеног прилога је улога жена у остваривању права националних мањина.

 

- Награђени прилог „Жене у Панчеву недовољно су заступљене у политичком и јавном животу” који је освојио прву награду на конкурсу Мисије ОЕБС-а у Србији и Канцеларије покрајинског омбудсмана говори о томе колико су представнице националних заједница заступљене у политици и јавном животу. Због чега сте се определили за ову тему? 

- Видљивост жена у креирању и спровођењу демократских јавних политика и пракси од суштинске је важности за промоцију родне равноправности и једнаких шанси у Републици Србији. Самим тим важно је да жене буду у што већем броју заступљене у политици, пре свега да заузимају високе позиције у политичким партијама и да буду на местима одлучивања како би уопште и биле у прилици да касније заузму висока места у институцијама и органима власти у којима се доносе закони и прописи који се тичу и самих жена, ако хоћете и посебно припадница националних мањина.

Моје мишљење је да су припаднице националних заједница у још тежем положају него припаднице већинског народа у нашој земљи, јер да би биле у позицији да буду делегиране у неке друге институције у којима се одлучује о питањима од интереса за остваривање права националних мањина у Србији, морале би да буду и чланице Националних савета. Улога нас из медија је ту такође важна и значајна, јер мислим да нашим радом и афирмацијом жена и свега оног што раде можемо да помогнемо да се повећа видљивост тих жена у јавности.

С обзиром на то да као новинарка у Панчеву радим петнаестак година, то је средина коју најбоље познајем и зато сам прво приступила анализи колико је жена било међу одборницама и политичаркама од увођења вишестраначја, а онда то разложила и на број припадница националних заједница.

Показало се да је у Панчеву скоро увек поштован онај минимум од око 30% жена у локалном парламенту, али је занимљиво да су и у том проценту припаднице националних заједница ретко биле присутне. У овом скупштинском сазиву у Панчеву, на пример, од 70 одборника 24 су жене, али свега три су припаднице националних заједница. Сложићете се да је то мало, ако знамо да на територији Панчева живе припадници свих 28 регистрованих националних заједница у земљи.

Посебно ми је било интересантно да нисмо успели да пронађемо податке да је међу одборницама икада било Ромкиња или Румунки,на пример, тако да је централна тема мог награђеног радијског прилога предузетница из Панчева, Ромкиња, која већ дужи низ година својим радом кроз Удружење грађана настоји да афирмише своју националну заједницу и залаже се за образовање Рома.

- Пратите и активности Националних савета националних мањина. Међу кандидатима има и жена, али је општи утисак да су припаднице лепшег пола постављене на листама само како би се испуниле законске обавезе. Слажете ли се са овом констатацијом? 

- На жалост, мораћу да се сложим са том констатацијом. Без обзира да ли је реч о изборима на нивоу града, покрајине или републике, или као што је реч у овом случају, за чланове Националних савета, законом је регулисано да међу кандидатима мора бити бар 30% жена. Друго питање је колики ће број њих заиста и ући у Националне савете својих националних заједница.

Желим да верујем да није далеко дан када ће број наших представника у институцијама бити једнак проценту припадника оба пола, јер би то значило да би бар 50% чланова тих тела биле жене. Жене имају велики потенцијал и мислим да се неправедно изостављају са важнијих позиција и да им се не пружа шанса да свој потенцијал и искажу. Моје лично мишљење је да се у овом друштву жене и даље доживљавају као број, уместо да се третирају као равноправни чланови друштва који могу дати значајан допринос развоју заједнице у којој живе у областима које најбоље познају.

Ретки су примери оних жена које су својим радом успеле да се у оваквом окружењу наметну друштву и заузму важне позиције, зато би њихове приче и њихова промоција могли бити подстрек и осталим женама да се мало више баве решавањем својих проблема ангажовањем у политици и на другим јавним местима.

- На који начин треба мотивисати припаднице женског пола, нарочито из редова националних заједница, да се више баве јавним животом? 

- Жене имају потребу да се организују, да указују на своје проблеме и налазе начине да их на неки начин реше. На територији Панчева примећујем да су жене активније кроз удружења грађана и невладине организације или кроз секције Културно-уметничких друштава у областима културе и традиције, него у политичком и јавном животу. Не знам зашто је то тако.

Мислим да је важно да оне жене које су се својим радом и знањем избориле за више позиције у политици, привреди и у јавним институцијама, мотивишу остале жене да се мало више баве собом, оним што желе да раде и да се подстакну да буду мало активније у решавању својих проблема. У Панчеву већ годинама постоји Савет за родну равноправност Града, а у току је и израда локалног акционог плана за родну равноправност и унапређење положаја жена.

У рад Савета и у израду локалног акционог плана, кроз рад у фокус групама које су летос биле организоване, биле су укључене и припаднице националних заједница што је први знак да се нешто мења на боље и да жене заиста постају свесније чињенице да морају да постану активније уколико желе да се неки њихови проблеми реше.

Мој савет је и препорука свим женама, без обзира на националну припадност, да се активно укључе у рад неког удружења грађана или Савета за родну равноправност, да укажу на неки свој проблем и потребу и заједно са осталим женама настоје да нађу начин да се тај проблем системски реши. Удруживање и активизам су кључни у томе.

- На конкурс су стигла четири прилога, углавном из мањих медија. Чињеница је да мање средине и мањи медији ипак успевају да пронађу простора за теме којима се национални медији ретко баве. У којој мери Радио Панчево посвећује простор темама које се баве проблемнима и потребама припадника националних мањина? 

- Поносна сам на своју медијску кућу пре свега зато што је отворена за све теме и зато што не постоје табу теме. На Радио Панчеву сам запослена седам и по година на месту уреднице јутарњег програма радија и за то време променила сам четири уредника. Сваки од њих имао је разумевања за моју потребу да се у програму више бавим темама везаним за екологију и родну равноправност и захваљујући томе била сам ауторка два серијала од по 12 емисија везаних за унапређење положаја жена којима смо указивали на одређене прописе и законе којима се регулише та област, а у припреми је серијал који ће се бавити предузетницама у Панчеву.

Програм Радио Панчева у великој мери осликава стварни живот у нашем граду и самим тим представници свих националних заједница и оно што раде су веома заступљени у свим деловима нашег програма. Што се тиче националних мањина, они су заступљени у програму Радио Панчева на два начина – кроз специјализоване емисије на језицима националних мањина и кроз емисије на српском језику које говоре о животу припадника других националних заједница.

Конкретно, скоро трећу годину за редом суботом се премијерно емитује емисија на словачком језику, од октобра ове године почела је средом да се емитује емисија на румунском језику, а до краја октобра биће завршена и прва емисија на мађарском језику. На тај начин припадници ових националних заједница добили су прилику да се информишу на свом матерњем језику и на радију.

С обзиром на специфичности радија као медија, у оквиру јутарњег програма, који се емитује радним данима од 7 до 10 сати, неколико пута месечно, а некад и чешће, у зависности од потребе, слушаоци на српском језику кроз гостовања или радио прилоге могу да сазнају нешто више о успесима наших суграђана других националних заједница, о манифестацијама које организују, о књигама, часописима, музици и на тај начин дајемо допринос унапређењу мултикултуралности у Панчеву.

Уколико припадници неких других националних заједница желе да покрену емисију на свом матерњем језику, уређивачки колегијум Радио Панчева је спреман да део програма уступи за то. Посебно бих истакла сарадњу са Еврорегионалним центром за развој друштва у мултиетничким срединама „In medias res“ из Панчева са којима већ неколико година реализујемо емисију истоименог назива, „In medias res“ у којој на српском језику говоримо о специфичностима свих националних заједница које живе на територији Панчева.