Вести
10. 10. 2014.
Оглас у новинама ефикаснији од телевизијске рекламе
Ко жели да ефикасно и повољно прода производ, нека се оглашава у новинама.
То је једна од порука која се могла чути на представљању истраживања „Реална читаност и објективни маркетиншки потенцијал”, које је урадио „Partner Research Solutions”.
Према речима Мирослава Шутића, директора ове агенције, бројна истраживања показала су да је потребно шест до осам емитовања спота на телевизији да би гледалац могао да га репродукује, док је код штампе довољно већ једно листање огласа.
Он је додао и да је десет пута јефтиније оглашавати се у новинама, са истим ефектом који се добија на ТВу.
Истраживање је показало да само 17 одсто читалаца дневних новина баци огласни додатак без читања, док 8,8 одсто чак и сачува. Такође, огласе чита око 20 одсто читалаца новина.
У оквиру истраживања урађена је и анкета која је обухватила 1.170 испитаника, читалаца дневних новина, а како објашњава Нарцис Селимић, помоћник директора агенције „Partner Research Solutions”, истраживање је рађено по новој методи мерења ефикасности оглашавања, која је дала битно другачије податке од оних којима се у медијима најчешће барата. Фокус истраживања била је ефективност оглашавања у штампаним медијима, а испитивана је и „читаност огласа”, категорија која се ретко или готово никад не појављује у сличним извештајима.
„Читаност огласа” подразумева да је неко оглас запамтио у тој мери да је касније у стању да га репродукује, објашњава Селимић.
- Дакле, испитаник не треба на питање какав је оглас видео у новинама да одговори само да је то био оглас за неку банку. Ако зна да вам каже и име банке и о каквом се кредиту радило, он је у стању да га репродукује. У том делу истраживања, имали смо фокусгрупе, радили смо додатна истраживања, па смо онда дошли, осим података о просечној дневној читаности новина и до податка о томе колико читалаца чита огласе - каже Селимић.
Иако по тиражу има новина које су испред „Политике”, оглашавање на њиховим странама мање је ефикасно.
Селимић, тако, истиче да ефикасност огласа зависи и од читалачке структуре, па је тако један оглас у „Политици”, зависно од тога каква је кампања и која је циљна група, далеко корисније објавити него у „Блицу” и обрнуто.
Истраживањем су били обухваћени и подаци о читаности штампаних медија, а како су сами аутори истраживања навели, неки бројеве који говоре о читаности учинили су им се нереалним и нису се поклопиле са њиховим методом.
Међу њима су и подаци да штампу дневно чита три милиона читалаца, да поједине дневне новине имају од 500.000 до 850.000 читалаца сваког дана, као и да сваки примерак новина чита шест до осам, па и десет људи.
- То су заблуде од којих пате и издавачи и оглашивачи. Издавачи не знају шта ће са тим бројевима, а оглашивачима се оне чине нереалним - каже Селимић.
Према подацима „Партнера”, у Србији има 1,2 милиона активних читалаца, једне дневне новине у просеку чита 1,5 читалаца, а дневно се прода 500.000 примерака дневних новина. Међу читаоцима дневне штампе, највише је оних између 55 и 64 година (169.443), док млађе популације, између 25 и 34 године, има 89.608. Читаоци новина углавном имају средњошколско образовање (466.524), оних са вишом стручном спремом има 181.191, а са високом стручном спремом 105. 260.
Највећи део конзумената штампе су запослени (366.835), за њима следе пензионери (223.528), а ученика и студената који читају новине има 84.072.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.