Вести
09. 10. 2014.
Лазар Стојановић: Лист Данас на грађанској позицији
У Србији, дакако без Косова, идеју грађанске Србије без очигледног подваљивања и лагања на партијској сцени заступају ЛДП, Нова странка, Радуловић ев покрет, ЛСВ, СДУ, неки утицајни појединци из ДС и НДС, СВМ и СДС.
Од невладиних организација највише се у одбрану грађанских вредности оглашавају Жене у црном, Хелсиншки одбор, Јуком, Браниоци људских права, Фонд за хуманитарно право, CEAS и Иницијатива младих за људска права, наводи за Данас редитељ Лазар Стојановић, одговарајући на питање ко су данас заступници идеје „грађанске Србије“.
Он додаје да се међу професионалним организацијама истичу НУНС и Независно удружење писаца, а и поједини истраживачки центри, институти и агенције.
Од медија, према његовим речима, најјаснију грађанску позицију имају месечник Република, Данас и Недељник.
„Б92 има најјачу традицију и све мање емисија које би је настављале. Студио Б је имао Сарапу, а више га нема. Центар за културну деконтаминацију и REX су главне трибине програма усмерених према грађанској демократији, а и у ДОБ се понекад догоди нешто такво. Уверен сам да би могао да буде направљен много дужи списак, нарочито ако бисмо укључили актере из других градова и села Србије, а свакако је неко из Београда пропуштен“, објашњава Стојановић.
Из власти, додаје он, осим заштитника грађана и понеки министар се огласи у овом смислу. Иако је листа дуга, према његовој оцени, подржавалаца грађанских идеја у Србији је мало. Заговорници грађанске демократије често се срећу међу економистима, социолозима, правницима и уметницима.
Готово само међу образованим људима, сматра Стојановић. Он указује да је тешко да подржаваоци промена у правцу грађанске демократије чине више од десет одсто популације, али да је локално бирачко тело нестабилно и подложно брзим променама под условом да их неко увери да им је то у интересу.
На питање да ли „грађанска Србија“ има политички простор на левици или на десници, Стојановић истиче да на десници таквог простора у нас нема, а левице готово да уопште нема у класичном смислу. У овом часу, сматра, та идеја располаж е са само онолико простора колико успе да избори.
„Капацитет за ту борбу крајње је скроман, не само због малог броја заинтересованих, него због потпуне неповезаности, узајамног неповерења, чак конкуренције у том минијатурном простору, а можда највише због очигледне штете од таквог ангажовања по личну каријеру“, оцењује наш саговорник.
Стојановић не сматра да је лидер СНС Александар Вучић политички преузео идеје и вредности „грађанске Србије“, већ да се само определио за приближавање Европи, а тиме и за усаглашавање локалних са европским стандардима људских права и грађанских слобода.
„То би могло да буде кратког века и не улива нимало поверења“. Према његовом мишљењу, многи носиоци „грађанске Србије“ неповратно су компромитовали те идеје.
„Иако се тај процес напуштања брода успорио, то није гаранција да се неће поново убрзати ако узнапредује опште сиромашење, ако дође до озбиљније политичке кризе, дужничког ропства или продубљивања расцепа између православног фундаментализма, србоцентризма и русољубља, с једне, и озбиљне државне одбране људских права и грађанских слобода, с друге стране. Ипак, идеје су отпорније на компромитовање од самих носилаца. Они првенствено компромитују себе, често неповратно“, закључује Стојановић.
Серијал
Поводом најава о окупљању опозиције, као и дилема у јавности шта је уопште садашње опозиционо деловање, Данас покреће дебату на тему о политичком поимању „грађанске Србије“. Наши саговорници покушаће да одговоре на питања ко су данас заступници идеја „грађанске Србије“ и да ли је њихов политички простор на левици или на десници. Затим да ли је лидер СНС Александар Вучић политички преузео те идеје и вредности, али и да ли су и како те идеје и вредности неки носиоци „грађанске Србије“ неповратно компромитовали.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.