Вести
06. 10. 2014.
Капитализам и за љубитеље
БОГИЋЕВИЋ: Било је и других веома важних тема, али највише буке дизали су, прошле недеље, медији. Мало се зна да је то тек почетак. Јер, 19. септембра је у стечај отишла фирма Фармаком МБ Мирослава Богићевића љубитеља, финансијера и власника многих медија.
Последице стечаја главне фирме, по оне које су Богићевићу биле само хоби или само партијска дужност, још се нису ни спознале. А камоли да су сагледане. За још неке који, лично уз добре паре, воле да расправљају искључиво о слободи медија и неким лагодним, што историјским, што дневнополитичким, трицама и кучинама поставиће се пар егзистенцијалних питања. О којима није упитно јавно говорити и страшити народ. Јер, Богићевић је отишао у стечај, а према званично непотврђеним информацијама, већ је пропустио да плати једну рату за куповину новосадског Дневника, док га последња рата за куповину удела у Политици новине и магазини тек чека. Али, сад је у стечају. И ако не плати, он или неко други, Политика новине и магазини би могла да се врати у сувласништво немачког ВАЦа, што ни ВАЦ, хвала на питању, не би желео. Две године пошто се пронела вест да је Богићевић купио ПНМ и новосадски Дневник (помињане су и Новости), Комисија за заштиту конкуренције покренула је, августа ове године, по службеној дужности поступак за испитивање медијске концентрације за коју није добијено одобрење у случају Богићевић , ПНМ и са њима повезана друштва. А на основу ОСНОВАНИХ ПРЕТПОСТАВКИ и у недостатку веродостојних доказа!!!
ОТКУД САД ТУ РАЈФАЈЗЕН БАНКА: Некако у исто време Комисија за заштиту конкуренције покренула је поступак и за испитивање неодобрене концентрације у случају ТВ Б92, њеног власника фирме Астонко са Кипра, и са њима повезаних друштава (Прва телевизија???). Комисија и сама напомиње да је свесна нетранспарентности власништва у нашим медијима и прикривања правих власника. Али са ТВ Б92 ту није крај изненађењима. Према Централном регистру хартија од вредности 73,647 одсто те телевизије у власништву је Рајфајзен банке. Али, преко кастоди рачуна, што значи да је банка удео стекла за рачун својих нама непознатих клијената. Ми живимо у Београду, дружимо се са колегама и упознати смо да Б92 и Прва телевизија имају истог газду. А и да нисмо упознати на овај начин, то је, онако успут, на конференцији за новинаре, свима недавно објавио наш премијер. А он ваљда зна. Те две телевизије запошљавају око 500 људи, а ТВ Б92 је вишегодишњи, богами, тешки губиташ (кумулирани губитак премашује 20 милиона евра), док је Прва телевизија 2012. и 2013.године изашла из зоне губитака и пословала са добити. Капитализам америчког типа има много присталица и међу новинарима, и у медијима. А тај је од суровијих, нарочито као извезена роба. Капитализам је, што му сама реч каже, нежан једино према капиталу. А капитал је задовољан само кад је оплођен. Профитом. Не знам зашто љубитељи мисле да би требало да буду изузети. Из ове капиталистич ке законитости. И склоњени у заветрину јавних каса. Које пуни народ коме се овај модел, уз духовите стручне коментаре, посредством медија препору чује.
ШТА ТУ ТРАЖИ МИОДРАГ КОСТИЋ: Да нам све ово напред не буде премало, процуриле су вести и о томе који су се све бизнисмени и наводно неприкладне фирме пријавили да купе ТВ Студио Б, новосадски лист Дневник, Политику АД... Згрозиле се колеге новинари пред питањем достојности неких претендената да такво власни штво стекну. И ја сам. Али пред питањем која их је сила на то навратила да стану у ред за куповину фирми од којих неке не памте кад су правиле добит. Неке су престале да плаћају своје рачуне и пребациле их на народну грбачу. Све у интересу народног права на информисање. Јер, и сви ови медији које сам набројала вишегогодишњи су губиташи. Све сам проблем до проблема. И себи, а нарочито другима. Медији су у великој кризи. И њихови власници своју добит спасавају прелазећи на форме, али и на (спонзорске) садржаје, који везе немају са новинарством каквим смо се некад заносили. То се дешава уз огромну дреку и запомагање новинара. Рецимо, тако великих новина какав је био Шпигл. А који је добрим делом у транспарентном, али компликованом власништву својих новинара. Нажалост, узалудну дреку. Код нас се та криза још довољно јасно не сагледава. Зато што медије придржавају политич ари, који су им преко својих бизнисмена и јавних пара, често и власници. То видимо при свакој смени власти, кад дође до бар привремене смене љубимаца... па рекламе, заједничке акције (и реакције) промене правац.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.