Вести
05. 09. 2014.
Како оптужени за Ћурувијино убиство побијају оптужницу
Од БИА се траже делови досијеа Александра Тијанића
Један од оптужених за убиство новинара Славка Ћурувије предлагао је да се у истрази изврши увид у снимљене разговоре Александра Тијанића, који је некадашња Државна безбедност направила у априлу 1999, а који би још требало да се налазе у Безбедносноинформативној агенцији.
Ово произилази из одговора одбране на оптужницу за Ћурувијино убиство, у који је Данас имао увид.
Као што је познато, Специјални суд је 24. јула вратио оптужницу за Ћурувију Тужилаштву за организовани криминал на допуну истраге, након разматрања одговора адвоката четворице оптужених некадашњих функционера ДБ.
У обимном документу, Зора Добричанин Никодиновић, адвокатица Милана Радоњића и Ратка Ромића, оспорава доказе на којима се заснива оптужница, али и саму процедуру подизања и објављивања.
Рокови и процедура
Према њеним наводима, оптужница је подигнута пре завршетка истраге. Наиме, Радоњић је 3. јуна "предложио да се у току истраге предузме и доказна радња увида у снимљене разговоре БИА према Александру Тијанићу из априла 1999. године, или у транскрипте снимљених разговора који би требали да се налазе у његовом досијеу и читања истих, јер му је познато да су такви подаци постојали и да би морали и сада да постоје, а уосталом и читав овај истражни поступак се добрим делом темељи на мерама надзора и снимања комуникација које су обављане путем телефона и других техничких средстава".
Одлуку Тужилаштва да ово одбије, јер "прибављање снимљених разговора БИА према Александру Тијанићу из априла 1999. не би допринело бољем разјашњењу ове кривичноправне ствари", Никодиновићева тврди да је добила мејлом 6. јуна.
Истог дана је стигла и Наредба о завршетку истраге, мада постоји рок од осам дана да се Радоњић обрати судији Специјалног суда који треба да одлучи о увиду у Тијанићеве разговоре.
"Окривљени сматра да би се преслушавањем ових разговора или читањем транскрипата могли прикупити подаци од значаја за одбрану", тврди Никодиновићева.
Она посебно инсистира и на датумима наводи да је у медијима објављено да је оптужница подигнута 6. јуна, да је датум на њој достављеном примерку 9. јун. Али, оптужница датирана на 6. јун је послужила као основ за продужење притвора Радоњићу и Ромићу, што се види из датума на судском решењу. Као што је познато Радоњић и Ромић су у притвору од 14. јануара, а законски рок за подизање оптужнице је шест месеци од покретања истраге.
Изјаве сведока
Никодиновићева детаљно анализира и упоређује изјаве сведока датим у садашњим и ранијим истрагама 2001. по доласку новог руководства Ресора државне безбедности, 2003. током акције Сабља, као и 2007. током поновљене истраге. Такође се позива и на резултате полиграфског испитивања сви припадници ДБ који су учествовали у праћењу Ћурувије на дан убиства 11. априла 1999. били су испитани током 2002.
Наводи и да јој није познат критеријум по коме су у садашњој истрази неки позивани, а неки не, и посебно се позива на делове њихових исказа да је рад РДБ у ратним условима био другачији. Осврће се и на оно што је јавности највише познато у овом случају извештај о тајном праћењу Славка Ћурувије непосредно пре убиства, где је он као "објекат" вођен под шифром "Ћуран", који је објављен убрзо после пада с власти Слободана Милошевића.
Извештај БИА број 026854 од 10. 04. 2012, у којем се наводи да у досијеу Славка Ћурувије постоје примерци извештаја о ТП (тајном праћењу, прим Ј.Л.) према Славку Ћурувији на дан 11. 04. 1999, али да ниједан није оригинал. С обзиром на наведено, јасно је да се данас располаже само фотокопијом извештаја о примени мере ТП према Славку Ћурувији, а да при том не можемо утврдити да ли су подаци који се налазе на овој фотокопији извештаја о ТП објекта "Ћуран" веродостојни и потпуни и да ли одговарају стварним дешавањима на терену и временима која су унета у овај извештај, наводи се у побијању оптужнице.
Подаци мобилних оператера
Велики део аргумената посвећен је побијању законитости о томе да су мобилни телефони оптужених лоцирани у близини места злочина, односно привремених просторија Београдског центра РДБ. Никодиновићева истиче да је реч о материјалу који је незаконито "ускладиштио Телеком", али и да је немогуће утврдили да ли је то заиста Телеком или је реч о серверима БИА. Наводи да је знаковито то што су ускладиштени после свих рокова у којима по закону мобилни оператери морају да чувају податке.
Оно што је најсимптоматичније то је да, на пример, само за Стевана Никчевића не постоји евидентирана ниједна телефонска комуникације путем мобилног телефона за 11. 04. 1999. године, а притом има веома фреквентну комуникацију у остале дане. Невероватно је да баш ником није честитао Ускрс, нити ико њему, нити да је било са ким разговарао тог дана, макар након што је из медија чуо да је Ћурувија убијен Ћурувија, за ког је последњи налог за ТКТР (тајну контролу телефонских разговора) потписао само пет дана раније, истиче се у документу.
Када је реч о помињању бившег директора РТС Александра Тијанића, који је преминуо у октобру прошле године, познато је да су он и Ћурувија блиско сарађивали у пролеће 1999. као и да су у Ћурувијином недељнику "Европљанин" заједно објавили писмо Слободану Милошевићу. Након Ћурувијиног убиства Тијанић је привремено напустио Београд и једно време провео у Бањалуци. А Стеван Никчевић је у време Ћурувијиног убиства био заменик Радоњића на челу Београдског центра РДБ. Након петооктобарског преврата био је коминистар полиције у прелазној Влади Србије, а потом и на другим државним функцијама. Саслушан је у марту ове године. Јасмина Лукач
Вештачења
Захтева се и да оптужница садржи прецизан извештај форензичког вештачења, јер нема тачног описа како је тачно Ћурувија усмрћен рафалом из „шкорпиона“ правац канала, локација и карактер повреда, број устрелина и прострелина, у ком је положају био, који га је пројектил усмртио... Вештачење се тражи и за повреду на глави коју је том приликом задобила Бранка Прпа, јер она није сигурна да је ударена дршком пиштоља, пошто сведочи само да ју је „ударило нешто“.
Мотиви и контакти
Оптужница терети бивше припаднике ДБ Радомира Марковића, Милана Радоњића, Ратка Ромића и Мирослава Курака, који је недоступан правосуђу Србије, да су по претходном плану и договору извршили тешко убиство по налогу НН лица из највиших структура власти, у циљу очувања политичке власти и моћи. Наводи се и да је Ћурувија имао могућност да утиче на јавно мњење и делује на тадашњу опозицију. Међутим, одбрана указује да је Ћурувија најтеш ње контакте имао са партијама на власти председницом ЈУЛа и Милошевићевом супругом Мирјаном Марковић, али и Вуком Драшковићем, вођом СПО, који је у то време био „важан коалициони фактор“ и потпредседник тадашње Савезне владе.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.