Вести
01. 09. 2014.
„Данас”, запошљавање инвалида и гушење медија
Да ли се кажњавање дневног листа „Данас” новчаним износом од пет милиона динара због неизвршавања законске обавезе запошљавања особа са инвалидитетом може сматрати гушењем слободе медија, како то истиче овај озбиљни дневни лист?
Или је једноставно реч о спровођењу Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом? Оливера Здравковић, правница у правној служби дневног листа „Данас”, каже да је инспекција Пореске управе у другој половини децембра прошле године послала допис редакцији овог дневника да им достави документацију о извршавању обавеза фирме према Закону о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом.
„Они су тражили доказе да смо у периоду од јуна 2010. године, када је ступио на снагу овај закон, па све до децембра 2013. године, запослили особу са инвалидитетом, а нама је фактичко стање било такво да смо имали запослене две особе са хендикепом. Један колега је документацију о својој инвалидности приложио приликом запослења, а другог колегу смо примили у стални радни однос у децембру 2012. године. Проблем је настао зато што су радници Пореске управе констатовали да у периоду од 2010. до 2012. године нисмо запослили ниједну нову особу са инвалидитетом”, објашњава правница Оливера Здравковић.
Према њеним речима, дуг је настао зато што су се обрачунавали троструки пенали за сваки месец за који лист „Данас” није запошљавао особе са инвалидитетом и та казна је нарасла на пет милиона динара. Иако је одредба закона о наплаћивању троструких пенала престала да важи априла прошле године, Пореска управа није уважила ни ту нашу примедбу и захтева од дневног листа да платимо казну од пет милиона динара, закључује правница листа „Данас”.
На жалбу листа „Данас” порезници су одговорили да је послодавац у моменту ступања Закона на снагу био у обавези да изврши запошљавање особа са инвалидитетом које нису у радном односу. Иако се у јавности спекулише да готово половина фирми нема запослене особе са инвалидитетом и радије пристаје да плаћа „пенале” него да особу са хендикепом уврсти на платни списак предузећа, у Пореској управи Министарства финансија рекли су нам да у овом моменту обавезу запошљавања извршавају 6.153 послодавца - на неки од законом прописаних начина. У њиховим одговорима такође се наводи да за правно лице које не испуни обавезу запошљавања особа са инвалидитетом прописана новчана казна износи од 200.000 до милион динара.
Новчана казна за овај прекршај и одговорно лице у правном лицу износи од 10.000 до 50.000 динара, а за предузетника од 5.000 до 400.000 динара. Међутим, од Пореске управе нисмо добили одговор на питање да ли су вршили надзор над (не)запошљавањем особа са инвалидитетом и у другим медијима и да ли су и друге медијске куће платиле казну због неиспуњења законске обавезе, као и колика је висина тих казни. Без одговора Пореске управе, тешко је донети закључак да су од свих медија порезници закуцали само на врата дневног листа „Данас”. Наравно да нико не полемише са тезом да ли закон који важи за све треба да важи и за медије и да ли је свако кажњавање медија синоним за напад на слободу јавне речи - јер медији нису и не треба да буду изузети од руке закона.
Доследним спровођењем идеје о корпусу људских права, железница би, у случају да је кажњена, могла да се жали да је то напад на слободу кретања грађана... Директор издавачког предузећа „Дан граф” Душан Митровић каже да одлуку Пореске управе не сматра политичком али додаје да се, упркос томе, слаже са оценом главног и одговорног уредника листа „Данас” да се казна од пет милиона динара у „крајњој конотацији може свести на гушење слободе медија. „Не мислим да је неки политичар наложио радницима Пореске управи да уђу у редакцију дневног листа „Данас” и пронађу разлог да га казне. Али, финансијско исцрпљивање једних новина тако великом казном у крајњој инстанци значи гушење слободе медија”, каже Митровић. Бранко Јокић, председник удружења „Феникс”, које окупља особе са инвалидитетом, истиче да кажњавање овог дневног листа није синоним за гушење јавне речи, али сматра да је „Данас” кажњен због у1085 íемарности државних органа, који нису на време издали потврде о инвалидности, а не због незапошљавања инвалида.
Рокови за утврђивање инвалидности
Колико траје поступак утврђивања инвалидности? У Министарству за рад, запошљавање и социјалну политику рекли су нам да решење о процењеној радној способности и могућности запослења или одржања запослења, као поверени посао у првом степену, доноси Национална служба за запошљавање на основу налаза, мишљења и оцене Комисије органа вештачења Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање. Будући да у поступку учествује више органа државне управе, не може се унапред знати дужина трајања поступка, јер зависи од комплексности сваког конкретног случаја, кажу у Министарству рада. Ипак, незванично сазнајемо да сама процедура утврђења инвалидности траје неколико недеља па је нејасно због чега је поступак процене радне способности особа са инвалидитетом у листу „Данас” потрајао толико дуго да су потпали под казну порезника.
Током прошле године извршено 368 контрола
„Послодавци су, на име учешћа у финансирању зарада особа са инвалидитетом запослених у предузећу за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом или социјалном предузећу, у 2013. години уплатили средства у износу од 2.217.190.000 динара, а у периоду од јануара до 30. јуна 2014. године на име пенала уплаћено је 49.732.000 динара. Током 2013. године извршено је 368 контрола и донето 125 решења на износ утврђених пенала од 159.531.499 динара”, истичу представници Бироа за информисање Пореске управе у одговору „Политици”.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.