Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Случај „Данас”: гушење медија или спровођење закона
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

25. 08. 2014.

Аутор: Катарина Ђорђевић Извор: Политика

Случај „Данас”: гушење медија или спровођење закона

Казна од пет милиона динара коју је Пореска управа Министарства финансија одмерила дневном листу „Данас” због непримењивања Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, данима изазива реакције дела јавности. „Данас” је овај случај на насловној страни броја од четвртка описао ударним насловом „Пореска управа гуши слободу медија”.

Редакција је добила подршку ПЕН центра и ЛДПа.

Да ли је овде реч о нападу на новинарске слободе или спровођењу закона?

Директор предузећа „Дан граф” Душан Митровић, међутим, одлуку пореске управе не сматра политичком, али је тумачи „одсуством сензитивности порезника” који нису уважили чињеницу да су у листу „Данас” и пре доношења Закона о запошљавању особа са инвалидитетом у овом листу радила два новинара са хендикепом, која су била запослена на основу образовања и стручности.

„Пореска управа изрекла је казну за период у коме је трајала компликована и дуготрајна процедура папиролошког доказивања њиховог статуса. Проблем је у томе што је са пеналима, основном казном и каматама, ова казна нарасла на пет милиона динара”, каже Митровић.

Од Пореске управе Министарства финансија тражили смо одговоре на питања колико послодаваца у нашој земљи је испунило своју законску обавезу запошљавања особа са инвалидитетом и колики број њих је одлучио да плати „пенале” због незапошљавања ових особа.

Такође и колико је новца ове године уплаћено у буџет на име казни због незапошљавања особа са хендикепом, колико су контрола инспектори пореске управе ове године извршили и против колико послодаваца су поднели прекршајне пријаве због непоштовања Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом. До закључења овог издања „Политике” одговоре нисмо добили.

У медијима је објављен податак да је само током 2013. године 389 фирми, по решењу порезника, уплатило као пенале око 310 милиона динара. Објављено је и да је током прошле године извршено 368 контрола и донето је 125 решења.

Према Закону о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, послодавац који има између 20 и 49 запослених у обавези је да запосли једну особу са инвалидитетом, а послодавац који има више од педесет особа на платном списку свог предузећа дужан је да запосли барем две особе са хендикепом и на сваких наредних 50 запослених има обавезу запошљавања барем једне особе са хендикепом.

Послодавац који није извршио ову обавезу у складу са законом, плаћа пенале у висини троструког износа минималне зараде утврђене у складу са прописима о раду за сваку особу са инвалидитетом коју није запослио. Ова средства уплаћују се у буџетски фонд за професионалну рехабилитацију и запошљавање и користе се за подстицање запошљавања, професионалну рехабилитацију и посебне облике радног ангажовања особа са инвалидитетом.

Татјана Видаковић, пиар сајта „Инфостуд”, истиче да се на овом сајту тренутно налази 59 огласа за посао за које су послодавци означили да су доступни и за особе са инвалидитетом. Истраживање овог сајта, које је рађено пре две године, показало је да је свега 40 одсто послодаваца у нашој земљи запослило особу са хендикепом. Бранко Јокић, председник удружења „Феникс”, које окупља особе са инвалидитетом, истиче да су наши послодавци спремнији да плате казну због незапошљавања, него да запосле особе са хендикепом.

„Чињеница је да неповољна образовна структура особа са инвалидитетом није савезник њиховом запошљавању, али зашто се од њих тражи 10.000 евра за покретање било каквог приватног посла, ако нас је држава сврстала у категорију особа са посебним потребама”, пита се Бранко Јокић. На евиденцији Националне службе за запошљавање пријављене су 21.962 незапослене особе са инвалидитетом. Представница Одељења за информисање Националне службе за запошљавање Мира Колаковић потврђује оно шта је рекао и Јокић - највећи проблем је неповољна образовна структура особа са инвалидитетом - скоро половина њих има само завршену основну школу или је без икаквог образовања, 56 одсто има средњу школу, а свега шест одсто има високу или вишу школу.

Током првих седам месеци ове године запослене су 1.283 особе са хендикепом.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси