Вести
21. 08. 2014.
Неадекватне изјаве и вести о Тијани
Говорећи о случају Тијане Јурић психолог Тијана Милошевић каже да је било непромишљених изјава представника институција и неадекватних написа у медијима.
"Уобичајено је да људи реагују на агресију, свирепа убиства, сличним жељама и поривима. Теорије агресивности говоре да је агресија инстинктивне природе и на неки начин можемо да разумемо зашто се то јавља као прва реакција", каже за Данас Право професорка Јасна Милошевић, социјални психолог на Факултету за комуникацију и медије Универзитета Сингидунум, објашњавајући све учесталије позиве на враћање смртне казне у Србији након суровог убиства девојчице Тијане Јурић у Суботици.
Она додаје да људи различито реагују у различитим друштвима, а да је улога друштва, система, да те страсти смирује, односно да позива на цивилизовано, конструктивно решавање проблема, "а не да их потпирује и подстиче".
“Насупрот биолошке теорије о агресивности, имамо и научену теорију о агресивности која говори о томе да је агресија научена и да је ми учимо кроз моделе, медије, окружење. Кроз та два приступа можемо да тумачимо оно што се десило. Прва реакција је била нагонска, инстинктивистичка, али нас, с друге стране, друштво учи како да то каналишемо у цивилизацијске тековине”, наводи професорка Милошевић.
Министар полиције Небојша Стефановић је човека који је осумњичен за убиство назвао "монструмом" и рекао да му је "жао што је смртна казна укинута". На питање да ли су овакве оцене ипак позив на насиље и како такве поруке делују на јавност, професорка каже:
“То је непромишљена, исхитрена порука и можда је пре била мотивисана неким личним исказом и мишљењем, што заиста не пристаје некоме ко представља институцију, ко год да је. Људи из институција би требало мало промишљеније да реагују и да не говоре из личног угла, каква год да је ситуација у питању. С друге стране, реакција јавности, дискусија и различити аргументи против смртне казне, који су уследили након овакве изјаве, говоре о томе да је друштво, односно јавност, спремно да дискутује о контроверзним темама, што свакако јесте добро”.
Упитана зашто политичари упућују такве поруке, јер држава би требало да смирује ситуацију, а ми смо имали некога ко тај нагонски осећај код становништва само потпирује и да ли су оне само одраз немоћи државе и нека врста скидања одговорности са државних институција, јер не може да се обрачуна са тим ситуацијама, Милошевићева каже да не би ишла толико далеко.
“Мислим да су то непромишљене, личне изјаве и све чешће смо суочени са таквим искреним исказима политичара. То је сада постало модерно, а политичари можда мисле да јавност добро реагује. Мислим да је то лоше, јер не можете реаговати као обичан човек, пошто говорите испред институције, државе. Не бих рекла да је то одлика немоћи државе, али је свакако било непромишљено и исхитрено, пошто није довољно промишљено о томе чему би то водило”.
На констатацију да су таблоиди затим разрађивали ту министрову изјаву и све то "филовали" многобројним детаљима овог суровог убиства, као да су добили дозволу да се тиме баве, Милошевићева се сагласила да су постојали и неадекватни написи у медијима. На питање колико овакво писање медија подстиче насиље, каже да данас у медијима има пуно садржаја који подстичу ниске страсти.
“Поред представника институција сад имамо и неадекватне написе у медијима. То је глобални феномен и није везано само за нашу државу. Данас има пуно ријалитија, личних прича, а све то подстиче ниске страсти. Волимо да видимо несрећу, невољу, да нам је можда тада лакше да разумемо и наш неуспешан живот. С друге стране, медији морају да имају и едукативну улогу и не можете се стално водити рејтинзима и тиме шта би људи волели да чују”.
Упитана шта говори то што се јавност мобилисала око овог случаја (убиство Тијане Јурић), а на тешка кршења људских права, сиромаштво, лоше стање у институцијама, незапосленост или на веће трагедије, јавност једноставно не реагује, каже:
“Мени је то позитиван знак. Данас имате негативне ситуације након овог суровог убиства, а има и позитивних ствари као што је мобилизација јавности, која је страшно важна. Кажете сиромаштво, незапосленост... На то не реагујемо, јер је то наш контекст у којем живимо. На то смо се навикли и то узимамо као саставни део нашег живота. Као и у неким мање свирепим ситуацијама, реагујете на нешто што вам побуди пажњу. Нажалост, овог лета се десило неколико екстремних случајева, екстремне свирепости и суровости и то је оно на шта ћете реаговати. То показује да је јавност свесна и да постоји потенцијал за цивилизовано решавање оваквих проблема”.
Анестезија
На питање да ли смо анестезирани на кршење људских права, на сиромаштво, Милошевићева одговара:
“Ако нас поредите са неким другим друштвима - шведским, норвешким... где се реагује на кршење права животиња, јер су то екстремни случајеви на које јавност реагује, код нас се, нажалост, реагује на најстрашније злочине и свирепости. Рекла бих да то није специјално везано за наше друштво. У земљама које су биле у ратовима или након ратова повећан је број убистава. Ви сте учењем и кроз медије навикли да је то ваш референтни оквир у коме живите и тек на најсвирепија убиства сте спремни да реагујете. Додуше, јавност у Србији реагује и на најекстремније облике сиромаштва и кршења људских права, али тај праг јесте подигнут на виши ниво у односу на јавност у неким развијенијим и богатијим земљама”.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.