Вести
21. 08. 2014.
Захтеви за поступак против 22 провајдера
Четири интернет провајдера кажњена су судском одлуком зато што поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности нису доставили потребну документацију у поступку надзора.
Повереник Родољуб Шабић каже за Данас да су казне симболичне највећа је 50.000 динара, али да „то и није најбитније“. Битно је да оне подсећају да ће се за кршење закона сносити одговорност и да је реч о првим пресудама ове врсте у Србији уопште истиче Шабић, додајући да ће провајдери сада морати да доставе неопходну документацију.
Непосредни надзор над интернет провајдерима покренут је пре три месеца због незаконитог чувања такозваних задржаних података о корисницима. У те податке спадају информације с ким сте, на који начин, одакле, колико дуго, колико често и којим средством комуницирали. Повереник је указао да свега 15 одсто интернет провајдера чува задржане податке 12 месеци, колико су по закону обавезни, док осталих 85 одсто провајдера то чини дуже или краће од предвиђеног рока. Подаци се чувају јер та обавеза проистиче из Закона о електронским комуникацијама. Та обавеза подразумева одговарајућу заштиту података и дозвољава приступ њима само у складу са Уставом и законом. Дакле, осим кориснику, ти подаци могу бити доступни само надлежним органима ради вођења кривичног поступка и заштите државне безбедности, и само на основу одлуке суда рекао је Шабић, изразивши забринутост због могућности да подаци буду злоупотребљени.
Информације о томе с ким сте, на који начин, одакле, колико дуго, колико често, којим средством комуницирали, и то за 12 месеци уназад, могу много да говоре о вама. Експерти на основу таквих података могу и да креирају профил личности. А сувишно је објашњавати да приступ таквим подацима може представљати озбиљан продор у приватност и да ти подаци могу бити злоупотребљени на различите начине, истакао је Шабић.
Као пример кршења закона провајдера, повереник наводи низ пропуста масовно се не воде евиденције о уласку и времену боравка особа у просторијама у којима се може приступати подацима о комуникацији. У великом броју случајева нису инсталирани никакви системи за детекцију неовлашћеног приступа. Више од 70 одсто оператера сматра да за особу која има приступ подацима о комуникацији није потребна никаква безбедносна обука или безбедносни сертификат, и слично. Још у марту ове године пошто је окончана прва, писмена фаза надзора над интернет операторима, поднета је група захтева за покретање прекршајног поступка против оних који, упркос законској обавези, нису дали одговоре на постављена питања или нису доставили документацију потребну за спровођење надзора.
Не бих да се упуштам у спекулације о разлозима те недисциплине, али мислим да у великом броју случајева није реч о свесној намери, него о неодговорности, аљкавости, незнању, што, наравно, није оправдање, наводи Шабић.
Иначе, писмени надзор је обухватио око 180 провајдера, а захтеви за покретање поступка покренути су против њих 22 из 14 градова. До сада је окончан мали број судских поступака и то само у првом степену. Донете су четири пресуде, све су осуђујуће. Изречене казне нису велике, највећа је 50.000 динара, али то и није најбитније. Битно је да оне подсећају да ће се за кршење закона сносити одговорност и да реч је о првим пресудама ове врсте у Србији, истиче повереник. Он додаје да је већина провајдера доставила тражене податке, а да очекује да ће то учинити и ова четири против којих су изречене казне. Иначе, реч је о мањим провајдерима из унутрашњости земље, те наш саговорник није хтео да наводи њихова имена. На сваки следећи покушај да се у току непосредног надзора који ће обухватити тридесетак субјеката ускрате документа или информације које оператори по закону морају ставити на увид поверенику, реаговаћемо на исти начин новим захтевима за вођење прекршајних поступака.
Надам се да то неће бити потребно. Добар пример би могао да буде један од највећих оператора интернета Теленор, у коме смо недавно окончали и непосредни надзор. Били су апсолутно кооперативни и омогућили спровођење надзора без проблема и у потпуности указује Шабић. Он додаје да ће након завршетка надзора, јавност бити упозната са свим детаљима контроле. Није тајна и већ сам о томе говорио, да разлога за оптимизам немамо. Већ након окончања писмене фазе надзора било је то очигледно. Велики број оператора не располаже нормативним и фактичким инструментима потребним за заштиту приватности и безбедности података, а ни сазнањима о релевантним законским одредбама истиче Шабић. Повереник упозорава да све то омогућује „озбиљан, велики ризик продора у приватност и незаконите обраде података о личности“.
Пакет мера
Надзор ће потрајати још најмање неколико месеци. По окончању биће сачињен извештај који ће бити доступан и јавности. Извештај неће бити само опис и оцена стања него ће садржати пакет мера и предлоге које државни органи у оквиру своје надлежности треба да предузму. Надзор ће обухватити све највеће и најинтересантније провајдере. Он је управо започео, а по његовом завршетку, на основу сазнања која извесно неће бити пријатна, припремићу и предложити пакет мера које би допринеле поправљању стања којим сасвим сигурно не можемо бити задовољни истакао је Шабић. Повереник је до објављених података дошао надзором над око 200 интернет провајдера. Због упозоравајућих резултата, покренута је и друга фаза надзора.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.