Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Емитовање дигиталног и аналогног сигнала од септембра
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

20. 08. 2014.

Извор: Бета

Емитовање дигиталног и аналогног сигнала од септембра

У Србији ће паралелно емитовање аналогног и дигиталног телевизијског сигнала почети 1. септембра 2014, најавило је Министарство трговине и телекомуникација Србије. Како је наведено на сајту Министарства, први аналогни предајници биће искључени 1. марта 2015. године а Србија на дигитално емитовање телевизијског сигнала мора да пређе до средине те године.

 

Грађанима ће дигитална телевизија донети бољи квалитет звука и слике, разноврсније садржаје и више програма а држави ће дигитализација омогућити ефикасније и рационалније коришћење радиофреквенцијског спектра.

Правилником о преласку са аналогног на дигитално емитовање телевизијског програма и приступу мултиплексу утврђује се распоред радиофреквенцијских канала по зонама расподеле за први, други и трећи мултиплекс, начин приступа мултиплексу, као и даљи развој Иницијалне мреже за тестирање емитовања дигиталног ТВ сигнала.

Мултиплекс је стандардизовани ток сигнала који се примењује за дигиталне радиодифузне сервисе, а који укључује радио и телевизијске програме, сервисе додатних дигиталних садржаја, електронске комуникационе сервисе и остале придружене идентификационе сигнале и податке.

Правилник дефинише да најмање 95% становништва у првом мултиплексу буде покривено дигиталним телевизијским сигналом, а најмање 90% становништва у другом и трећем мултиплексу.

У прилогу Правилника дати су Минимални технички услови за емитовање дигиталног терестричког телевизијског сигнала, чиме је прецизирано какав сигнал треба да су у могућности да приме дигитални ТВ пријемници (телевизори и сет-топ-боксови).

У складу са тим условима, Министарство ће успоставити жиг гаранције "Дигитал ТВ" који ће служити за означавање пријемника, како би грађани лакше препознали производе које могу да користе за пријем дигиталног ТВ сигнала у Србији.

Државна секретарка Татјана Матић је истакла да дигитализација телевизије представља процес од великог значаја за унапређење система јавног информисања у Србији, посебно у контексту нових комуникационих, информативних и интерактивних услуга које ће бити доступне грађанима. 

Како је истакнуто, дигитална телевизија омогућава бољи квалитет звука и слике, разноврсније садржаје и више телевизијских програма, нове могућности за двосмерну комуникацију, телевизију високе резолуције, услуге намењене особама са посебним потребама.

Из Министарства наводе да ће држави дигитализација омогућити ефикасније и рационалније коришћење радиофреквенцијског спектра.

Ослобођени део спектра ће се користити за нове услуге, промоцију развоја технологије, унапређење конкуренције и више могућности за унапређење стваралаштва и очување културног идентитета. 

Директор Републичке агенције за електронске комуникације и поштанске услуге (Рател) Милан Јанковић процењује да би продајом тих фреквенција за увођење четврте генерације мобилне телефоније "дрзава сигурно обезбедила не мање од 100 милиона евра јавних прихода".

Први рок за завршетак дигитализације у Србији је био 4. април 2012. године, али је због кашњења померен на 17. јун 2015. године, до када би тај процеш требало да буде завршен у свим земљама Европе.

 

Србија се обавезала да ће најкасније до 17. јуна 2015. године прећи на дигитално емитовање телевизијског сигнала. Та обавеза проистиче из споразума ГЕ06 који је Србија 2006. године потписала у Женеви под окриљем Међународне телекомуникационе уније (ИТУ), агенције Уједињених нација, а обавезује све европске земље да то учине.

У Србији је првобитно било планирано да се почне са емитовањем искључиво дигиталног телевизијског сигнала 4. априла 2012. године, али се у томе касни. Пробно емитовање дигиталног телевизијског сигнала у Србији почело је 21. марта 2012.

 

Коментари (2)

Остави коментар
сре

20.08.

2014.

Dejan R. Popovic, dipl. inz. [нерегистровани] у 14:36

Dopuna

Mom prethodnom komentaru prikljucujem sledecu dopunu.

U novoj Strategija razvoja širokopojasnih mreža i servisa u Republici Srbiji do 2016. godine u tacki 5.1.2 (Bežične mreže) pise izmedju ostalog: "Nove tehnologije u bežičnim sistemima elektronskih komunikacija su konvergirale i time prilično približile radiodifuzne mobilnim sistemima. U najnovijim rešenjima, na primer televizijskog standarda, DVB-T2 (Digital Video Broadcasting Terrestrial), kao i četvrte generacije mobilnih sistema, LTE, zajedničko je: pristup multipleksu, modulacioni postupci, tip zaštitnog kodovanja i zasnovanost na IP tehnologiji. To navodi da će se u bliskoj budućnosti, naći rešenje za njihov zajednički rad, bar u nekom delu ponuđenih servisa, kao što je televizijsko emitovanje."

Takodje, u ovoj strategiji u tacki 6. zakluceno je izmedju ostalog: "Država mora da definiše mehanizme efikasnog korišćenja radio-frekvencijskog spektra, kako bi spremno dočekala uvođenje novih širokopojasnih bežičnih tehnologija. Deo spektra nastao u procesu zamena tehnologija u svim tehnikama prenosa naziva se digitalna dividenda. Zbog velike zainteresovanosti mobilnih operatora za oslobođeni spektar, najviše se govori o njegovoj dodeli za mobilne širokopojasne sisteme, odnosno za uvođenje širokopojasnog pristupa. Time bi se, do izvesne mere, smanjio jaz u odnosu na razvijene države. Digitalna dividenda je sagledana kao jedna od najznačajnijih karika u postupku izlaska iz postojeće ekonomske krize. Analize su pokazale da bi prodaja kapaciteta, po osnovu digitalne dividende, mogla da ostvari dvojaki dobitak: razvoj širokopojasnog pristupa za sve građane, kao i finansijska dobit za državu. I jedno i drugo dovodi do ekonomskog prosperiteta jer sam širokopojasni pristup obezbeđuje način za povećanje standarda ne samo običnih građana, već i razvoj malih i srednjih preduzeća, a time i značajan uticaj na ekonomiju države."

Navedena strateska opredeljena u pogledu nelinearne digitalne televizije (digitalna televizije na zahtev) nisu jasno i eksplicitno izrazena novim Pravilnikom o prelasku sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa i pristup multipleksu. Zasto?

Одговори
сре

20.08.

2014.

Dejan R. Popovic, dipl. inz. [нерегистровани] у 12:17

Linearna i nelineana (digitalna) televizija

Ovim pravilnikom se utvrdjuje nova, "skracena" raspodela (pogresno, raspored) radio-frekvencijskih kanala po zonama raspodele za prvi, drugi i treći multipleks. Pored toga, konacno su odredjeni 1. septembar 2014. kao rok za početak "simulkasta", tj. prelaznog perioda paralelnog emitovanja i analognog i digitalnog TV signala, kao i 1. mart 2015. kao rok za pocetak prestanaka pruzanja analognih audio-vizuelnih medijskih usluga odnosno TV usluga svih pruzalaca (nacionalnih, regionalnih i lokalnih?).

Iako je novim Zakonom o elektronskim medijima propisano da audio-vizuelna medijska usluga obuhvata kako linearnu tako i nelinearnu audio-vizuelnua medijsku usluga, interesano je da se u ovom pravilniku pominje samo linearno digitalno emitovanje TV programa (standardi za kompresiju MPEG-4 i prenos DVB-T2). O nelinearnom digitalnom emitovanju TV programa putem bezicnih sirokopojasnih komunikacionih mreza (po internet protolopu) nema ni reci, mada se iz "skracene" raspodele radio-frekvencijskih kanala po zonama raspodele vidi da su u obzir uzete kako tzv. digitalna dividenda 1 (790-862 MHz) tako u i digitalna dividenda 2 (698-790 MHz), ali bez prethodnih izmena i dopuna UREDBE o utvrđivanju Plana namene radio-frekvencijskih opsega i Pravilnika o utvrđivanju plana raspodele frekvencija/lokacija/zona raspodele za terestričke digitalne TV radio-difuzne stanice u UHF opsegu za teritoriju Republike Srbije (http://www.ratel.rs/upload/documents/Regulativa/Pravilnici/Pravilnici_koje_donosi_MTID/Pravilnik_o_utvrdjivanju_plana_raspodele_za_digitalne_TV_stanice_SGRS-73-13.pdf).

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси