Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Рекламе из глуве собе
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

14. 08. 2014.

Аутор: Драгиша Ковачевић Извор: Политика

Рекламе из глуве собе

Док су ТВ Галаксија из Чачка, ТВ Палма из Јагодине, СОС канал и ТВ Коперникус имали обавезу да за дозволу коју су добили од РРА сваког месеца плаћају високе надокнаде, да сваку рекламу евидентирају и на њу плате порез, редовно исплаћују зараде и измирују обавезе према држави (порези, доприноси, таксе), на Фоксу, Фокс лајфу, Анимал планету, Спорт клубу или ТЛЦу, чији се програми производе и емитују из иностранства, а реемитују на подручју Србије, једина брига је како распоредити дугачке ЕПП блокове које су добили од маркетиншких агенција.

 

Ови канали нису имали дозволу РРА, никоме ништа у Србији нису плаћали, за њих није важио ниједан закон државе Србије (Закон о јавном информисању, Закон о радиодифузији, Закон о оглашавању...). Њихов трошак је рентирање једне „глуве” собе и монтажера који само „убацује” и „пакује” вишеминутне ЕПП блокове.

Поменута разлика у положају ТВ канала може се поредити с позицијама таксиста, од којих су неки пријављени и плаћају све обавезе држави, а други раде „на дивљака”. Неравноправна утакмица међу ТВ емитерима трајала је неколико година. И да држава није решила да се обрачуна са сивом економијом, убеђен сам да се Закон о електронским медијима не би ни бавио прекограничним каналима.

Зато у првој верзији закона ова област није ни споменута. А онда је, према мојим сазнањима, с највишег места тражено да се ова област коначно уреди. Тиме што на овим, нама врло омиљеним, каналима нема више реклама (чл. 4 и 74 Закона о електронским медијима), гледаоцима неће бити ускраћена могућност да прате ове висококвалитетне и атрактивне програме. У вези са овим је и проблем маркетинга и пропаганде.

Некада, у свим великим предузећима, уз комерцијалну, финансијску и правну службу, важна је била и служба маркетинга и пропаганде. Уз комерцијалног директора, у том сектору радили су образовани и школовани људи који су имали обавезу да осмисле како најбоље понудити тржишту оно што производите или услугу коју нудите. Та добра пракса у Србији више не постоји.

Тај део посла сада је препуштен маркетиншким агенцијама. Недавно сам негде прочитао да у Србији има више маркетиншких агенција него регистрованих фирми. А као маркетиншки експерти и магови појављују се бивши музичари, пензионисани полицајци, директори пропалих фирми, а често и људи којима је то први посао.

Али ту није крај овој заврзлами. Наиме, ако ваша маркетиншка агенција има добар пословни контакт са „АГБ Нилсеном”, који у Србији једини мери гледаност ТВ програма, посао вам је знатно олакшан. С уверљивим подацима о „шеровима” и рејтинзима лако ћете располагати огромним маркетиншким буџетима које распоређујете - „„ни по бабу, ни по стричевима” већ по „АГБ Нилсену”. Зато се одавно поставља питање зашто само једна агенција у Србији мери гледаност ТВ програма и да ли су пиплметри одавно превазиђени. ¶

*Власник СОС канала

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси