Вести
09. 08. 2014.
Одлагање без смисла и сврхе
Тужилаштву за организовани криминал наложена је допуна истраге о убиству Славка Ћурувије, током које би требало да се саслушају нови сведоци, потврде нека стара сазнања, а по захтеву одбране вештаче и повреде нанете Бранки Прпи. У протекле две недеље, међутим, ништа од тога није учињено.
Још једно одлагање завршетка истраге и коначног почетка поступка за убиство власника Дневног телеграфа уследило је након одлуке Вишег суда да се истрага допуни, те испита основаност оптужнице и прикупе додатни докази.
Одлука је уследила, званично је саопштено, „ради бољег разјашњења стања ствари“ које би потврдиле да су окривљени учинили кривична дела која им се стављају на терет. У оптужници која је подигнута 6. јуна, за убиство Ћурувије су оптужени бивши начелник Ресора ДБ Радомир Марковић, начелник београдског центра ДБ Милан Радоњић, главни обавештајни инспектор у Другој управи ресора Ратко Ромић и припадник резервног састава тог ресора Мирослав Курак.
Марковић у затвору у Пожаревцу издржава 40-годишњу казну због убиства Ивана Стамболића и атентата на Ибарској магистрали, Радоњић и Ромић су у притвору од 13. јануара, док је Курак у бекству и за њим је расписана потерница.
ИНЕРТНОСТ: Бранилац Ратка Ромића и Милана Радоњића адвокат Зора Добричанин Никодиновић изјавила је да је суд усвојио приговоре које су поднели она и њене колеге, те да је Апелациони суд наложио Специјалном суду да поново размотри разлоге за продужење притвора. Између осталог, од Тужилаштва је затражено да се уради и допунско балистичко вештачење, као и медицинско вештачење врсте и тежине повреда које је задобила Бранка Прпа, која је у тренутку убиства била са Ћурувијом.
Прпа је током сведочења изјавила да не препознаје Курака као човека који је стајао изнад ње и пуцао, те да није била у могућности да види нападача који је њу ударио. Правници претпостављају да захтев за вештачење повреда нанетих Бранки Прпи нема никаквог суштинског смисла, пошто друге околности директно и неупоредиво више терете окривљене него што је то Прпино сведочење.
Пред Тужилаштвом је сада наизглед још много новог посла, па је тешко разумљива инертност у његовом раду. Јер, иако је наредба о допуни истраге донета још пре петнаестак дана, за сада од свега набројаног што је потребно урадити није учињен ниједан конкретан потез.
СВЕДОК: Од покретања истраге 13. јануара у истрази су, поред Прпе, сведочили и бивши министар полиције Душан Михајловић, некадашњи шеф ДБ Јовица Станишић, оснивач ЈСО Франко Симатовић, бивши заменик начелника БИА Милорад Брацановић, бројни функционери и припадници државне безбедности, сведоци сарадници Дејан Миленковић Багзи и Миладин Сувајџић...
Оптужницом се Марковићу на терет ставља подстрекивање на убиство, Радоњићу да је организовао злочин, као директан извршилац злочина је именован Курак, а Ромић је дршком пиштоља ударио у главу Бранку Прпу када је покушала да се окрене.
Тужилаштво је закључило да је Ћурувија убијен „ради очувања политичке власти у земљи, коју је почео да угрожава својим контактима са лидерима опозиције и страним организацијама“. Ћурувија је убијен на Ускрс 11. априла 1999. године у време НАТО бомбардовања СР Југославије, у хаустору зграде у којој је живео.
Кључне доказе за разоткривање убиства Славка Ћурувије, како је саопштено одмах по хапшењу Радоњића и Ромића, 8. јануара је дао Милорад Улемек Легија, командант расформиране Јединице за специјалне операције. Легија је детаљно говорио о својим сазнањима и изнео нове чињенице, а тада је речено да поред њега постоје још два сведока која су потврдила причу о убиству. Легија се у овој причи нашао, како наводи оптужница, јер је првобитно он био планиран као организатор убиства, али је „одбио да изврши задатак правдајући се обавезама своје јединице на Косову и Метохији у то време“.
ПОБУДЕ: Како је у јануару навео тужилац Миљко Радисављевић, а потврдио Александар Вучић, Легија се као кључни сведок у истрази појавио на личну иницијативу. „Директни налогодавац, према садашњим сазнањима, јесте Радомир Марковић. Да ли ћемо доћи до вишег нивоа, некога ко је изнад њега – видећемо“, навео је тужилац, додавши да су непосредни извршиоци Мирослав Курак и Ратко Ромић.
„Попут случајева Стамболић, Будва и Ибарска магистра, мотив убиства је политика. Не искључујем да ћемо у току истраге доћи и до других мотива, можда личних, али по свему судећи до сада је основни мотив политика“, изјавио је Радисављевић, апострофирајући да Улемек ништа није тражио нити добио за информације које је дао, те да су неки други разлози били пресудни за то што је проговорио, „можда време проведено у затвору“.
Припадници ДБ су оптужени да су Ћурувију убили „из ниских побуда“. Према Члану 114 који се односи на тешко убиство, под ставом 5 у Закону пише: „ко другог лиши живота из користољубља, ради извршења или прикривања другог кривичног дела, из безобзирне освете или из других ниских побуда“. Према тумачењу правника, управо „ниске побуде“ представљају директну и недвосмислену везу између политике и извршења злочина.
Улемек тврди да је Марковић 2002. из затвора од њега тражио да убије Курака не би ли тако заташкао убиство Ћурувије:
"Радомир Марковић је тада био јако исфрустриран због тога што су многи на слободи, а он у затвору. Послао ми је 2002. захтев да се организује убиство Мирослава Курака зато што је он претња за све. Био сам у недоумици због тога што је Марковић о мени тада знао доста и што је могао много да ме компромитује, не само мене него и јединицу...“
ПРАЋЕЊЕ:Према Легијином опису, криминалци Душана Спасојевића су добили задужење да прате Курака и Ромића, али су њих двојица то открили и тражили састанак са Легијом. Након тога је Легија, у страху од могућих компликација, одустао од њихове ликвидације.
Именујући Легију као особу која је намеравала да ликвидира Ромића и Курака, овакав след догађаја знатно раније је полицији испричао и заштићени сведок Дејан Миленковић Багзи. Истоветна сазнања имали су и поједини полицајци, објашњавајући да је то био задатак којим би Легија „уклонио“ директну везу ДБ-а и убиства Славка Ћурувије.
Никола Баровић, адвокат Бранке Прпе, рекао је недавно за Нови магазин да је читав случај једноставан за решавање, а да је сведочење Легије преломно у доказивању тврдње да је ДБ организовао убиство:
„Сврха праћења Ћурувије није како се изјашњавају окривљени - да је редовно праћен и да је просто случајност што га је неко тада убио, већ је праћење била директна припрема злочина. То је атипично праћење: о Ћурувијином кретању пратиоци из ДБ непрекидно извештавају централу - сада је код фонтане, прелази улицу, стиже до те зграде... Тако се прати само неко ко се хапси, а пошто овде није постојала таква намера, стално јављање о томе где се тачно налази има потпуно јасан циљ - његову ликвидацију. На крају, праћење које је трајало 24 сата дневно обустављају само 90 секунди пре убиства и Ћурувија бива убијен. Све то је, како кажу, ван разумне сумње“.
На основу података до који су дошли још у време акције „Сабља“, полицијски оперативци тврде да су се припадници ДБ који су учествовали у убиству понашали крајње бахато, због чега су постали аљкави па су оставили бројне трагове о свом учешћу у злочину. Још пре 10 година, тврде тадашњи инспектори, једино није утврђено ко је директно пуцао у Ћурувију, „али су све остале околности и организација злочина одавно рашчишћени“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.