Вести
31. 07. 2014.
Крај приватизације до јула 2015.
Приватизација медија у Србији треба да буде окончана до 1. јула 2015. Од тренутка продаје капитала, постоји обавеза да пет година буде задржана основна делатност медија, рекао је министар културе и информисања Иван Тасовац, образлажући јуче у парламенту сет медијских закона.
Ако до предвиђеног рока не буде продат, поступак се обуставља, а капитал издавача се приватизује преносом акција запосленима без накнаде. У случају да запослени одбију ту понуду, тај медиј престаје да постоји и брише се из регистра.
По решењима из Предлога закона о јавном информисању, додатну обавезу имаће купци медија на језицима националних мањина јер ће морати да сачувају уделе различитих програма од значаја за мањину у тој средини. Новопредложени закони о јавном информисању, о електронским медијима и о јавним медијским сервисима гарантују слободу медија у складу с европским стандардима.
Како је указао министар, циљ је стварање услова за професионалне медије, успостављење оквира који гарантује слободан проток идеја и мишљења, без мешања државе које би било ограничавајуће.
Такође, дефинисан је јавни интерес, финансирање, заштита права уредника, новинара и подстицање новинарског удруживања, заштита малолетника и забрана говора мржње. Тасовац је подсетио на то да су РТС и РТВ основани Законом о радиодифузији из 2002. те да морају да се прилагоде техничким стандарима и неке обавезе треба да се прецизније дефинишу у складу с међународним прописима.
Предложени закон о јавним сервисима, између осталог, предвиђа укидање претплате и прелазак на финансирање из такси. Јавни медијски сервиси водиће евиденцију плаћања такси, а она ће се плаћати на два одвојена рачуна РТС-а и РТВ-а с тим што ће 30 одсто новца с рачуна РТВ-а ићи РТС-у казао је Тасовац. Опозиционе странке поднеле су амандмане на сет медијских закона, а како подвлаче из ДС-а и НДС-а, њихови предлози у складу су са захтевима струковних удружења и стручне јавности.
Шеф посланичке групе НДС-а Марко Ђуришић изјавио је да су медијски закони рађени у складу с процедурама и да је једина грешка расправа по хитном поступку. Та странка поднела је око 30 амандмана. Ђуришићева изјава да је Вучић прошле године на „Фејсбуку" написао да ће ТВ претплата бити укинута изазвала је бурну реакцију шефа клуба напредњака Зорана Бабића, који је рекао да је „неистина да је Вучић позивао на неплаћање претплате".
Буришић је, осврћући се на то што је министар Тасовац рекао да ће законом и формално бити укинута претплата, додао: Можда је неформално укидање претплате било 23. маја 2013. када је Вучић рекао на „Фејсбуку" да се претплата укида. Може да се направи анализа колико је грађана после тога престало да плаћа претплату.
Грађане не занима како се то зове, да ли такса или претплата, јер ће плате и пензије тада бити десет одсто мање, а ако очврсне срце премијера, можда још мање. Зоран Бабић је позвао Ђуришића и НДС да „престану да плаше грађане".
Сви знамо и статистика показује да је 400.000 људи под режимом Бориса Тадића остало без посла. Био бих срећан да сте се одговорније понашали у временима кризе, да сте пред грађанима наступали искреније и нисам срећан што нам је рачун за ту неодговорну политику стигао сада, али ми смо спремни да се боримо и да пред грађане не излазимо популистички рекао је Бабић.
Посланица ДС-а Апександра Јерков казала је да су медијски закони важна политичка тема, да је став новинарских удружења уједначен, апи и негодовала што се о њима расправља после мање од 24 сата од уласка у процедуру. Она је током расправе упозорила на то да у Србији постоји цензура и аутоцензура. Уједно је казала да је „недопустиво да се у медијима појављују извори с оних места с којих извора не сме бити, а то су полиција, Тужилаштво, полиграфска испитивања, затвори".
Питала је шта да се ради с тим што се једне новине укључе у „рат и дешавања у полицији" и када се председник једне опозиционе партије нађе „300 пута на насловној страни у негативном контексту, на шта регулаторна тела остају нема".
То су све ствари на које је ДС желео да утиче амандманима и ако то не буде прихватљиво, та странка неће подржати законе. Посланица СНС-а Марија Обрадовић изјавила је новинарима у парламенту да је на медијске законе стигло више од 220 амандмана, и најавила да ће се о њима разговарати данас на седници ресорног одбора.
Видим да је и министар расположен да се усвоје неки од амандмана и мислим да ћемо направити многе компромисе најавила је Марија Обрадовић. Она је поручила опозицији да, када говоре о опасностима од цензуре државе у јавним сервисима, „прво погледају у своје двориште, колико је за време власти бившег режима од 2008. до 2012. било СНС-а на РТС-у и „Студију Б". С. Станковић
Прихваћени предлози СВМ-а
Шеф посланичке групе СВМ-а Балинт Пастор изјавио је да ће та странка гласати за пакет медијских закона. Како је рекао, у протеклих петшест дана вођени су веома озбиљни разговори с представницима Министарства и њихове примедбе су усвојене и инкорпориране у предлоге закона. За СВМ је било битно да се сачува могућност да национални савети националних мањина и даље буду оснивачи, не само установа и фондација него и привредних друштава која издају медије саопштио је Балинт Пастор.
Такође, било је важно да се настави финансирање на нормативној основи оних штампаних медија на језицима мањина чија су оснивачка права 2003. пренета на националне савете. Он је навео и да је у текст закона на предлог СВМ-а ушло решење да ће медији морати да сачувају у наредних пет година програмску шему и емитовање на свим језицима на којима су то чинили на дан усвајања закона.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.