Вести
30. 07. 2014.
Коментар
Акробација за обећање
„Испуњено је обећање премијера Вучића да ће претплата бити укинута“, изјавио је пре пар дана државни секретар Министарства културе и информисања Саша Мирковић.
У питању је било предизборно обећање којим је требало да грађани буду ослобођени „мрског“ намета плаћања државне телевизије јавног сервиса, који, иначе, врло мало њих измирује.
Премијер је грађанима помогао тако што је уместо претплате од 500 динара увео таксу од 500 динара. Како ће то било коме помоћи, није сасвим јасно. Наиме, још важећу претплату, која је и до сада била обавезна, а не добровољна, плаћа тек сваки пети „власник струјног бројила“.
Остале четири петине, упркос закону, телевизију не плаћају никад или тек понекад. Ако је укидање претплате требало да грађане поштеди овог трошка, онда је јасно да тај циљ неће бити испуњен, пошто се увођењем таксе само један облик обавезе мења другим исте вредности.
Ако је, пак, намера била да се помогне РТС-у, онда се, с једне стране, не ради ни о каквом испуњавању предизборног обећања грађанима, док је с друге, реч о прилично наивном покушају да се народ административном акробацијом натера да плаћа телевизију.
Како стоји у закону којим се уводи „ТВ такса“, уплатницу за овај трошак РТС ће достављати свим власницима струјних бројила у Србији, али ће новац ићи на рачун Трезора Републике Србије, одакле ће се даље дистрибуирати РТС-у.
Идеја је да се појача осећај обавезности плаћања, јер новац не иде РТС-у као до сада, већ држави, чиме овај намет почиње да личи на порез.
Међутим, колико је реално да ће грађани увидети ову суптилну разлику и да ће због ње осећати обавезу да сваког месеца издвоје по 500 динара за РТС, ако то до сада нису чинили?
За њих се, у техничком смислу, ништа неће променити: и до сада су сваког месеца добијали рачун, и од сада ће сваког месеца добијати рачун. Истина је да је рок застаревања такси знатно дужи него застаревање ТВ претплате, али и то је за националну телевизију утеха само „на папиру“, јер је у пракси немогуће да држава тужи милион грађана који не плаћају телевизију, а кад би то учинила, трошкови би били знатно већи од добити, а о политичким последицама не треба ни говорити.
Дакле, у питању је правно-технички покушај да се реши проблем. Уместо тога, држава би требало да уради две ствари: да од РТС-а начини прави јавни сервис, суштински независан од Владе, што ће грађане учинити вољнијим да плаћају претплату (таксу) и да повећа запосленост и зараде у Србији, јер пад наплате ТВ претплате директно одговара расту незапослености у претходним годинама.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.